Home АНАЛИЗЕ Ера „виртуелних“ политичих кампања

Ера „виртуелних“ политичих кампања

300
0
Foto: Pixabay
Pixabay

Аутор: Драган Станар

Предизборни периоди у демократским друштвима обележени су динамичним активностима политичких кампања, које се досегле неслућене пропорције планирања и организације. Свакако да је у највећој глобалној демократији, Сједињеним Америчким Државама, и феномен политичких кампања на највишој лествици озбиљности, а нарочито када се ради о изборима за најмоћнију политичку функцију на планети – функцију председника САД. Новчани износи који су прикупљени, и наравно до последњег долара потрошени, у последњих неколико председничких изборних кампања могу се поредити са значајним процентима буџета сиромашнијих земаља света. Само у претходној кампањи 2016. године, Хилари Клинтон званично је прикупила преко 620 милиона долара, што је готово дупло више него што је сакупљено за Трампову кампању исте године. Рекордер ипак остаје бивши амерички председник Барак Обама, који је од донација за своју кампању 2012. године прикупио чак 730 милиона долара. Очигледно, председничка изборна кампања у САД је екстремно озбиљан процес којим руководе најстручнији људи у пољу политичког маркетинга. У овој беспоштедној политичкој утакмици свака се предност, ма колико на први поглед изгледала тривијална, може показати као пресудна на дан избора.

Ове године имамо прилику јединствену прилику да видимо парадигматску промену у начину вођења кампање у САД, понајвише услед ситуације створене Ковид-19 пандемијом. Америка је озбиљно погођена новим Корона вирусом, а на снази су и даље мере које укључују забрану масовних окупљања, без којих су пређашње кампање биле незамисливе. Ово се нарочито односи на Трампову прошлу кампању 2016. године, у којој се кандидат Републиканске партије у огромној мери ослањао на масовне скупове подршке, нарочито у градовима са снажном blue-collar културом и историјом. Штабови кандидата ипак нису седели скрштених руку у протеклих неколико месеци. Напротив, од самог почетка пандемије руководиоци кампање покушавају да новонасталу ситуацију окрену у своју корист, уводећи демократски свет у нову еру политичких кампања. Традиционалне предизборне кампање трансформисане су у масовне онлајн подухвате, ослањајући се на готово несагледиву моћ комуникационе технологије и масовних медија. Потпуну новину чине апликације за смарт уређаје које су развијене и имплементиране од стране и плавог и црвеног табора, и од којих се очекује највећи утицај на бирачко тело у овогодишњим председничким изборима. Иако су и демократке и републиканци богато инвестирали у апликације, чини се да је апликација „Трамп 2020“ (Trump 2020) далеко оригиналнија и успешнија, што потврђују и прелиминарни подаци.

У процесу померања активности у дигитални свет, креатори Трампове апликације изашли су из оквира стандардних политичких активности, и покушавају да направе помак гејмификацијом предизборних напора. Трампова апликација, поред тога што нуди прегршт стандардних мултимедијалних садржаја, промотивних материјала и политичких реклама, такође награђује активности као што су дељење садржаја на друштвеним мрежама, препоручивање апликације пријатељима, онлајн активизам итд. виртуелним бодовима. Сваки испуњени задатак награђује се одређеном количином бодова, а они најупорнији онлајн активисти који успеју да сакупе 5,000 бодова током кампање, моћи ће да рачунају на највреднију награду – слику са председником Трампом. За оне мање успешне, фонд награда чине попусти у званичним радњама кампање, промотивни материјал, итд. На овај се начин политичка кампања сјајно прилагодила дигиталним трендовима, што је за резултирало много бољим успехом у поређењу са Бајденовом апликацијом која је доста конзервативнија – процене су да материјал на Трамповој апликацији има више од 375 милиона прегледа, док је код Бајдена то „само“ 120 милиона. Штавише, прво „живо укључење“ кандидата демократа привукло је пажњу тек нешто више од 5,000 људи, док је онлајн чет Трампове снаје, Ларе Трамп на апликацији републиканаца испратило нешто мало мање од милион људи! Ово је у складу и са резултатима које кандидати постижу на друштвеним мрежама, где рецимо Трампов Твитер налог прати 75 милиона пратилаца, наспрам само 4,6 милиона користика који прате налог Џоа Бајдена. Слична ситуацији је и на Фејсбуку и Инстаграму.

Pixabay

Апликација настала у покушају да се компензује изостанак јавних окупљања отворила је и неке нове могућности и хоризонте. Тако је рецимо успех апликације инспирисао менаџера Трампове дигиталне кампање, Бреда Парскејла, да истражи могућност задржавања овог софтвера и после избора, како би тим каналом Трамп могао да има сталну и директну комуникацију са својим бирачима. Ово би дефинитивно донело револуцију у процес политичке комуникације, јер би се на тај начин потпуно избегли посредници као што су друштвене мреже, њихова строга правила и наравно цензура, те би се политички лидер могао свакодневно и непосредно обраћати делу јавности која га прати. Не смемо губити из вида ни веома значајан податак да регистрација ове апликације на смарт уређајима десетина милиона људи подразумева и сакупљање огромног броја личних података о потенцијалним бирачима, што ставља огромну моћ у руке менаџера кампање. Оваква база података омогућиће у перспективи и микротаргетинг политичког садржаја на смарт уређајима – за сваког појединца различит и лично оптимизован приступ у политичкој комуникацији, нешто што је до сада био апсолутни сан сваког кандидата. Ванредни услови председничке кампање у САД 2020. године натерали су изборне штабове обе политичке партије да се окрену новим и иновативним решењима. Међутим, ново-откривене могућности које пружају нове технологије сасвим се сигурно неће занемарити ни у будућим кампањама које ће се водити у редовним околностима. Такође, чини се да ће нови рецепт и нове методе вођења предизборних камапња, које се данас премијерно имплементирају у Сједињеним Америчким Државам, веома брзо наћи примену и у свим осталим демократским системима. Будућност демократских избора извесно доноси са собом још директнији и непосреднији контакт кандидата са бирачким телом, и политичку комуникацију без историјског преседана.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here