Аутор: Миша Стојадиновић
Убрзане промене на глобалном нивоу довеле су до суштинске прерасподеле економске, политичке и војне моћи великог броја држава која је довела до реструктурирања међународног система у правцу мултиполарности. САД као једина суперсила на крају XX века нису успеле да учврсте своју глобалну доминацију и успоставе униполарни свет у XXИ у коме ће успети да задрже своју глобалну доминацију. Велики број држава је у другом миленијуму показао раст у политичком, економском и војном смислу. Нарочито је важно поменути однос три најзначајнија међународна субјекта САД, Кине и Русије. Односи између ових великих сила у великој мери обликују нови светски поредак. Наравно да је неопходно назначити и утицај других земаља БРИКС-а, као и Европске уније и многих других регионалних сила.
Кина на глобалном нивоу сасвим успешно демонстрира стратегију меке моћи и жели да подигне свој утицај на подручју земаља ЕУ о чему сведоче бројни билатерални споразуми, као и ,,Сарадња 16+1“. Успостављање Азијске банке за инфраструктурне инвестиције на глобалном нивоу доводи до нове прерасподеле моћи. Колики је значај ове институције говори и потписивање споразума о кофинансирању пројеката између Азијске инфраструктурне банке и Светске банке априла 2016. године, за које се тврдило сасвим оправдано да ће имати однос ривалства. Најновија дешавања, као што су посета председника Кине, Самит 16+1 у Београду, као и велике економске инвестиције, говоре у прилог значају који Србија има за Кину, али и генерално за целу Евроазију. Огромна хуманитарна помоћ у доба пандемије корна вируса у великој мери потврђује важност сарадње Србије са Кином у оквиру пројекта Новог пута свиле познатог под иницијативом ,,Појас и пут“. Евроазијске земље препознају балканске земље као важне партнере. Кључна улога Србије би била у повезивању Кине са Европом. У том смислу Балкан представља значајан мост између Кине, Централне Азије и Европе, са Србијом која може имати кључну улогу у изградњи моста између Истока и Запада.
Односи између Србије и Кине су веома јаки и имају дугу историју. Они датирају још из времена бивше СФРЈ која је 1955. године успоставила дипломатске односе са НР Кином.
Владе Народне Републике Кине и Републике Србије су потписале Меморандум о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о заједничкој афирмацији Економског појаса и пута свиле и Поморског пута свиле 21. века. 26. новембра 2015. године. Кина је у значајној мери подржала положај Републике Србије када се ради о статусу Косова и Метохије. Овакав званичан став кинеске спољне политике у великој мери доприноси, међу свим осталим позитивним карактеристикама, о формирању позитивне атмосфере и то не само код српске политичке елите, већ и код већине грађана.
Главна специфичност односа Србије и Кине је што Србија жели да постане транзитна држава за робу. Један од главних разлога креирања овако позитивне слике код грађана Србије јесте и то што Кина никада није имала никаквих политичких условљавања за остваривање економске сарадње. Главни проблем који се овде јавља јесте да грађани Србије морају превазићи једнострана и превелика очекивања која су често присутна. Наиме, нико други неће решавати проблеме са којима се наша земља среће за нас, већ се са тим проблемима морамо суочити сами, уз наравно помоћ других држава које су показивале приљатељски став током читаве наше историје.
,,Сарадња 16+1“ у контексту иницијативе ,,Појас и пут“ представља један од највећих достигнућа кинеске спољне политике, али истовремено и један од највећих изазова за њену реализацију. Ова политика подразумева блиску сарадњу између Кине и следећих земаља: Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Македонија, Црна Гора, Пољска, Румунија, Словачка и Словенија. Сама платформа за сарадњу кине и ЦЕЕ земаља је настала потписивањем економско-трговинског споразума у Будимпешти 2011. године, да би после тога били организовани самити у Букурешту (2013.), Београду (2014.), Суџоу (2015.), Рига (2016.), Будимпешти (2017.) и Софији (2018.).
Кина генерално ка балканским земљама показује пре свега економску, а не геополитичку заинтересованост, иако једно не искључује друго. Пројекат „Појас и пут“ има и своју геополитичку димензију, нарочито имајући у виду да својим енормно великом подухватом он обухвата земље које припадају различитим војно-политичким блоковима. Главни интерес остваривања утицаја на Балкану јесте реализовање пројекта ,,Појас и пут“. У оквиру овога огледа се и кључна улога коју Србија треба да добије, а то је да она треба да постане важно чвориште за ваздушни, железнички и водени саобраћај.
