Аутор: Драган Станар
И поред демократских механизама и, сада већ развијених, изборних традиција, нелегални начини преузимања власти и политичке моћи нису реткост на савременој глобалној сцени, нарочитио у неким деловима света. Јужна Америка свакако представља једно од подручја са бурном историјом преврата, пучева и револуција, поготово у последњих 150 година, када се развила својеврсна Golpe de Estado политичка култура у којој се готово подразумева перманентна опасност од војног пуча. У овим су крвавим дешавањима у претходном веку са власти падали диктатори различитог идеолошког порекла, марионетске владе и послушници великих сила. Међутим, често јужноамерички пучеви нису били ништа друго до насилне смене једног диктатора другим, смену једне политичке марионете другом, без суштинског мењања квалитета живота за милионе људи на зеленом континенту.
У богатој историји јужноамеричких пучева, недавни покушај војног свргавања председника Венецуеле Николаса Мадура сигурно ће остати упамћен као најнеозбиљнији и најнеуспешнији, чак до те мере да се аналитичари широм света и даље питају шта се то заправо десило у овој земљи почетком маја ове године? После неколико недеља истрага и анализа, можемо говорити о томе да имамо грубу скицу догађаја, која се и даље чини невероватна. Наиме, трећег и четвртог маја започета је операција „Гидеон“, која је за циљ имала свргавање председника Мадура, и постављање про-америчког лидера Хуана Гваида на чело Венецуеле. Операција је подразумевала инфилтрацију са мора, преко Макуто залива, јединица које су се састојала од венецуеланских дисидената и америчких плаћеника укрцаних на рибарске бродове који су испловили са Колумбијске обале. Међутим, оно што целокупној операцији да је интензивну ноту „надреалног аматеризма“ како су то дефинисали поједини западни аналитичари, јесте не само чињеница да је операцију извело тек 60-ак људи, распоређених и два мала чамца, већ и податак да је операција директно најављена и пропраћена преко ЈуТјубе платформе!? Редундантно је чак и напомињати да је операција била потпуни фијаско, и да су готово сви борци или убијени или ухапшени у акцији венецуеланских снага, пре него што су се и искрцали на обалу.
Власник приватне компаније са седиштем на Флориди која је организовала операцију Гидеон, Џордан Гудро, појавио се трећег маја на снимку са једним венецуеланским војним официром, објашњавајући детаље „тајне“ војне акције која је у том моменту још била у току! Гудро је навео тачно место и луку у Венецуели у коју су се упутили бродови са борцима, начин даљег планираног напредовања, итд. Чак и да се овај шокантан снимак није појавио у том моменту, венецуеланске власти су по сламању операције Гидеон објавиле да су већ месецима биле упознате са свим детаљима плана – што и не чуди узимајући у обзир бизарно аматерски приступ Гудроове компаније Силверкорп (Silvercorp USA) која је организовала целу операцију. Пре операције Гидеон, компанија Силверкорп, основана пре две године, углавном се бавила пословима физичко-техничке заштите у САД, а била је ангажована и током санације катастрофе на Хаитију. Компанија није поседовала апсолутно никакву инфраструктуру која је била неопходна на организацију једне војне акције, нити људски капитал неопходан за сличне задатке. Дисиденти који су напустили венецуеланску војску обучавани су у катастрофалним условима, у напуштеним постројењима у Колумбији, од стране бивших припадника Зелених беретки САД, запослених у Гудроовој компанији. Више бивших припадника америчких зелених беретки узело је учешће у операцији по чијем су слому и ухапшени, у поседу целокупне личне документације. Коначно, запрепашћујуће бизарно изгледа идеја да се 60 бораца искрца у земљу са снажном војном структуром, и да потом преузме власт!
Чини се да је једна од основних препрека у реализацији плана заправо био новац. По сведочењу још једног бившег припадника специјалних снага САД, Ефраима Матоса, почетни план подразумевао је више од 800 бораца и драстично бољу опремљеност, међутим Гудро није успео да убеди своје финансијере да му исплате преко 200 милиона долара за операцију, те се морао „сналазити“ са буџетом од око 1,5 милиона долара. Овим новцем Гудро је организовао кампове за обуку у Колумбији, уз помоћ Кливера Алкале, одбеглог генерална венецуеланске војске, финансирао наоружавање војника као и целокупну логистику операције за коју је он сам предвидео 200 пута више средстава. По сведочењима неких од учесника процеса преговора, Гудро је инсистирао на томе да има директну подршку највиших кругова власти у САД-у, и да функционише као „продужена рука“ Вашингтона, у шта је убедио многе на страни венецуеланских побуњеника. Постоје подаци да је уговор са Силверкорпом потписао лично Хуан Гваидо, али се он очекивано оградио од свих поступака и акције Силверкорпа после катастрофалног завршетка операције Гидеон. Овај уговор предвиђа ангажовање Силверкорпа од стране Гваида за извршење непознатих услуга у вредности од чак 212,9 милиона долара, и доступан је јавности већ неко време на интернету. Остаје непозато ко је и на који начин тачно ангажовао Силверкорп, и ко је благословио операцију „Гидеон“.
И поред тога што је до јавности дошла већина података везаних за овај невероватан покушај пуча, позадина остаје нејасна, а званично објашњење управо – невероватно. Нико ко претендује да озбиљно схвати политичка дешавања на међународној сцени не може да прихвати објашњење по којем је бивши припадник специјалних снага САД, са његовом микро-компанијом Силверкорп, успео да се игра „Рамба“, да превари и изигра целокупну про-америчку опозицију у Венецуели, и да организује операцију која би се сматрала детињасто наивном чак и од стране холивудске продукције. Додатним упознавањем са појединим детаљима, као рецимо чињеницом да су „ослободиоци“ масовно повраћали са бродова током операција услед морске болести, да су заробљени плаћеници код себе имали своје пасоше и истекле пропуснице Пентагона, да је Гудро на ЈуТјуб каналу уживо најављивао и објашњавао акцију која је у току, итд. чини се да се потпуно губи сваки кредибилитет званичне верзије догађаја. Највећу корист из целокупне ситуације извукао је Мадуро, који је демонстрирао снагу своје војске и власти, осрамотио Гваида и извргао руглу напоре про-америчке опозиције, готово без икаквих губитака или великих улагања. Неће бити изненађење уколико се у будућности испостави да је Гудро наивно одиграо улогу Мадурове марионете у обрачуну са унутрашњим политичким непријатељима предвођеним Хуаном Гваидом и у мобилизацији становника Венецуеле против потенцијалне „инвазије“ САД.
