Home ANALIZE Контроверзност претварања Аја Софије у џамију

Контроверзност претварања Аја Софије у џамију

61
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

 Аутор: Миша Стојадиновић

Још 2017. године на сајту Српске Православне Цркве освануо је текст који су објавили РТС и Дојче Веле. Тај текст наводи следеће: ,,Жеља да се врати на ислам, што у екстремној варијанти подразумева чак и поновно увођење калифата, одавно је постала играчка за поткусуривање политичких странака у Турској (…) Турска национална студентска унија је 2014. године организовала потписивање петиције о томе да се Аја Софија поново користи као џамија. Акција је окончана 29. маја 2014. године, на дан обележавања годишњице освајања Константинопоља. Тим поводом, тадашњи политичар АКП и заменик премијера Булент Аринц изјавио је: ,,Гледамо на тужну Аја Софију и молимо Бога да не буде далеко тај дан када ће се она поново смејати.“

Порука гласи: ,,Аја Софија ће се поново смејати тек када поново буде џамија.“

Упозорења да ће се овако нешто десити су дакле постојала, међутим, ништа није конкретније учињено како би се овај чин предупредио. Потписивање указа о претварању Аја Софије у џамију 10. јула 2020. године од стране председника турске Реџепа Ердогана представља контраверзну одлуку која са собом повлачи последице које ће се одразити не само регионално, већ и глобално. Свестан чињенице да ће ова одлука изазвати оштре осуде међународне заједнице Ердоган је у свом говору на дан потписивања указа истакао да се на њу мора гледати као на питање турског суверенитета. Том приликом је позвао све да поштују одлуку извршне и законодавне власти Турске. Очекивано протест међународне заједнице није изостао, али, сем у Грчкој, није било неке оштрије реакције. На сајту Унеска генерална директорка изразила је дубоко жаљење због одлуке турских власти донесене без претходне расправе на међународном нивоу. ,,Аја Софија је део историјског подручја Истанбула, здање уписано на Унескову листу светске баштине. Аја Софија је архитектонско ремек-дело и јединствено сведочанство о интеракцијама између Европе и Азије вековима. Њен статус музеја одражава универзалну природу његовог наслеђа и чини га снажним симболом за дијалог“. Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел је, такође, саопштио жаљење због одлуке Турске и уједно истакао симболичку и историјску вредност Аја Софије. Министар спољних послова Аустрије Александер Шаленберг је у својој критици био мало драстичнији и одлуку Ердогана окарактерисао као пут удаљавања Турске од ЕУ. Оно што је можда у некој мери изненађујуће јесте став Русије по овом питању. И док је на заседању Светог Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године изнесено дубоко жаљење због одлуке Турске, а нарочито због начина на који је донесена упркос бројним апелима међународних организација и православља широм света, став руске државе је много умеренији. Наиме, Русија не врши очекивани притисак на Турску да преиначи своју одлуку, напротив она то третира као суверено унутрашње питање, једино инсистирајући на томе да Аја Софија остане у стању каквом јесте као споменик Унеска. Додуше имајући у виду историју односа између Русије и Турске, такав став можда и није био толико неочекиван. Упркос бројним изазовима који су се наметали Русија и Турска су изградиле повољан однос од кога обе стране имају користи, нарочито уколико се значај ове сарадње гледа са геополитичког аспекта. Грчка је од свих земаља била најгласнија у својим протестима против оваквог чина. Широм Грчке су 24. јула 2020, звонила црквена звона, заставе су спуштене на пола копља и организовани су протести.

Инсистирање Ердогана на томе да је отварање Аја Софије за богослужење искључиво остваривање суверених права турске државе је међународну заједницу ставило пред свршен чин. Истовремено је Ердоган у свом говору истакао да се одлука искључиво доноси у оквиру турских закона као чин поштовања исламских вредности и рекао: ,,Као што се ми не мешамо у одлуке о местима богослужења у другим земљама, очекујемо исто разумевање за заштиту наших историјских и законских права. Штавише, ово право датира пре тачно 567 година, а не само 50 или 100 година. Ако би данас требало водити дискусију оријентисану на веру, тема те дискусије не би требала бити Аја Софија, већ исламофобија и ксенофобија која се повећава са сваким даном у свим деловима света.“

Истичући петстогодишњи историјски значај који овај споменик има за исламске вернике председник Ердоган заборавља скоро хиљадугодишњи историјски и духовни значај овог здања за хришћанство. Подсетимо се да је Храм Свете Софије изграђен у част Христа Спаситеља због чега за православну цркву има неописив историјски и духовни значај. Изграђен још 537. године храм Свете Софије представља јединствени споменик изграђен за време византијског цара Јустинијана I. Османско царство је 1453. године храм претворило у џамију што је и остала наредних петсто година. Након реформи које је спровео Кемал Ататурк, Света Софија је 24. новембра 1934. године претворена у музеј.

У закључном делу свог говора Ердоган наглашава да ускрснуће Аја Софије најављује уједно и ослобађање џамије Ал Акса, при чему се нада да ће овим поново бити запаљена нада свих муслимана али и свих осталих потлачених и искоришћених широм света. Повезивање Аја Софије са Ал Аксом указује на регионалне претензије Турске и јачање њеног утицаја у региону. Тиме Турска жели да се наметне као кључни играч у региону и да постане водећи лидер на Блиском истоку. Са друге стране, на унутрашњем плану оваква одлука такође представља начин на који Ердоган жели да консолидује своје редове и да добије јачу политичку подршку. Управо због тога секуларна опозициона странка на челу Истанбула овај потез проматра искључиво као политичку одлуку. Међутим, сем овакве критике изостаје било какав вид јачег протеста опозиције против самог чина преобраћања Аја Софије у џамију. Као крајњи резултат после 86 година у Аја Софији је обављена прва молитва за муслиманске вернике. Молитви је присуствовао и председник Турске Ердоган.

Преименовање Аја Софије опасан je потез који може довести до далекосежних последица, нарочито уколико се узме у обзир да ово не представља преседан, напротив. Председник Комисије Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић рекао је за РТС да је једна од деликатности проглашавања Аја Софије за џамију у томе што у Конвенцији о светској баштини из ’72. године, коју је потписала Турска, не стоји намена ниједног добра. Маневарски простор Унеска је тиме веома узак, јер располагање споменицима је због начина уписа у поптпуности остављено на располагање државе. Аја Софија је уписана серијски заједно са другим споменицима Истанбула и не може се о њој посебно одлучивати. Такође, он истиче да ово није први случај: ,,Имали смо прошле године исти случај са познатом византијском црквом Хора – Светог Спаситеља у Пољу, у Истанбулу, која је такође претворена у џамију“. Подсећа да је и 2014. године било претварања из музеја у џамију наводећи пример мале Аја Софија у Никеји. У тој цркви се догодио први Васељенски сабор као и седми сабор. Овaква дешавања представљају опасан увод у јачање религијских тензија у региону, али и глобално.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here