Home АНАЛИЗЕ Сукоб на релацији Берлин-Вашингтон- ,,Северни ток 2“

Сукоб на релацији Берлин-Вашингтон- ,,Северни ток 2“

6450
0
Foto: Freeimages
Foto: Freeimages

Аутор: Миша Стојадиновић

Могућност јачања сарадње између ЕУ и Русије је од стране званичника САД виђена као претња. Сукобљеност интереса је нарочито избила у први план приликом приморавања ЕУ да се придруже САД увођењем санкција Русији. Ово је, међутим, покренуло ланчану реакцију коју Сједињене Америчке Државе нису  очекивале.

Однос по питању креирања међународне политике земаља ЕУ и САД се нашао у директном сукобу због различитости националних интереса ових двеју страна. Поред званичних разлога и њихове симболичке улоге, санкције против Русије треба посматрати и шире. Као један од разлога увођења санкција може се навести и покушај да се ЕУ у задовољавању својих енергетских потреба окрене пре свега Сједињеним Америчким Државама. Тако би се истовремено смањила зависност од руских ресурса. Наравно, такав предлог отвара питање економске исплативости допремања гаса из уљних шкриљаца из САД, јер је то веома скуп начин добављања енергената којим би се повећала њихова цена на тржишту.

Питање будућности Северног тока 2, забрана Јужног тока, уз истовремену изградњу Турског тока је на глобалном нивоу изазвало велику забринутост Вашингтона. Од изградње нових гасовода огромне користи имао би велики број европских земаља, међу којима би свакако највећи добитник била Немачка. То говори и о амбивалентности спољне политике ЕУ која је са једне стране усаглашена са политиком САД када се ради о санкцијама. Чињеница је, међутим, да би са друге стране имала много тога да изгуби уколико се са санкцијама настави или уколико се чак крене ка њиховом пооштравању.

Уколико погледамо начин на који је Русија одговорила на санкције Запада може се видети да је то (економски) рат у коме нема победника, јер су сви на неки начин губитници. Одговор на санкције подразумева систем мера заснован на реципроцитету. Санкције су подједнако штетиле и земљама ЕУ због чега Брисел у све већој мери изражава забринутост због њиховог заоштравања.  Као одговор на наметнуте санкције Русија је одговорила контрамерама земљама ЕУ, Аустралије, Северне Америке и то пре свега на увоз воћа, поврћа, меса и млечних производа. Треба поменути и захтев Русије да САД повуку велики број својих дипломата са њихове територије. Такође уследио је низ протекционистичких мера како би се омогућио развој пољопривредне производње у Русији који је дао позитивне резултате. Наравно да је то довело и до одређеног повећања цена робе, као и до смањења њеног избора на тржишту, као и до извесног пада вредности рубље и инфлације што се свакако негативно одразило на руску привреду. Такође, Русија се морала преоријентисати како би надокнадила увоз робе на тржишта као што су нпр. Египат, Турска, као и бројне блискоисточне земље. Гашење пројекта Јужни ток је директно било узроковано притисцима који су долазили из Вашингтона, због чега је изградња Турског тока од званичника САД-а била прихваћена са великим негодовањем.

Foto: Freeimages

Питање будућности Северног тока 2 је можда највећи ударац на односе између ЕУ и САД.  Иако су САД успеле да привремено зауставе изградњу овог пројекта, оваква иницијатива није успела у потпуности, нарочито имајући у виду интересе Немачке да се овај пројекат што пре оконча. Државни секретар САД Мајк Помпео је дотичући се овог питања за Ројтерс у тексту који је објављен у Њујорк Тајмсу крајем јула јасно истакао да ће САД урадити све што могу да спрече да Северни ток 2 постане безбедносна претња за европске земље: ,,Русија има за циљ да гасоводом удвостручи количину испорученог гаса у Немачку, користећи руту испод Балтичког мора која ће заобићи Украјину и одузети јој потенцијално милијарде долара транзитних такси. Вашингтон је забринут да би продужење нафтовода могло повећати политички и економски утицај Москве на Европу. Потребна су нам додатна средства. Спремни смо да користимо та средства уколико нам их доставите.“ Тиме се пројекти Северни ток 2 и Турски ток према званичницима Вашингтона оправдано налазе под претњом увођења санкција. Истовремено се чине кораци и на другим пољима како би се појачао притисак на Берлин. Крајем јуна Трамп је издао званично саопштење према којем ће амерички војни контингент у Немачкој бити драстично смањен. Један од разлога јесте и то што Немачка није пристала на захтеве Вашингтона да за потребе НАТО-а издваја два одсто БДП-а, али истовремено није изостало и помињање ,,непослушности“ Немачке да одустане од Северног тока 2. Са друге стране, Берлин на овакву иницијативу гледа из потпуно другачије перспективе. За Немачку као коначну дестинацију овог гасовода његова изградња представља огроман интерес за јачање њене енергетске безбедности. У том смислу, санкције против овог пројекта су са становишта националног интереса Немачке у потпуности неприхватљиве. Званичне изјаве Ангеле Меркел у великој мери потврђују одлучност Немачке да истраје на овом пољу. У званичном обраћању представницима Бундестага почетком јула, које је пренео Спутњик, Меркелова је отворено изјавила да америчке санкције нису у складу са правном регулативом Берлина. ,,Сматрамо да је тај пројекат неопходно завршити и у том кључу ћемо радити (…) Северни ток 2 је економски пројекат, који има и политички чинилац. Због тога се Немачка толико заложила да закључи споразум према којим се Украјина не може искључити из транзита руског гаса и транзитних царина.“ Међутим, и поред жеље да се овај пројекат заврши компаније које су укључене у његову реализацију се налазе под великим притиском санкција САД.

Америка преко константних финансијских притисака остварују своје интересе заобилазним путем доводећи све компаније које желе да се укључе у овај пројекат под претњом уништења. Свакако да ће се притисак САД на пројекте изградње гасовода који повезују Русију и ЕУ наставити и у будућности. Међутим, треба нагласити да црно-бела слика коју пласирају званичници САД има дубљу димензију. Наиме, европске земље јесу у великој мери зависне од руског природног гаса, али овај однос има дубљу природу. Енергетска безбедност не зависи само од тога одакле долази гас већ од читаве инфраструктуре потребне за његов транспорт. У том смислу, Русија иако енергетски значајна не може имати толики геополитички утицај на земље ЕУ као што то САД желе да представе. Истовремено, злоупотреба оваквог положаја је уједно и економски неисплатива за Русију јер ЕУ представља значајно тржиште које из године у годину све више увози гас из Русије. Сарадња између Русије и земаља ЕУ је двосмерна, и од ње могу да имају користи или штете обе стране. Тачно је да изградња Северног тока 2 има и политичке аспекте, али је значајан и са аспекта енергетске безбедности Немачке. Изградња Северног тока 2 је од кључног економског значаја за Немачку јер сваки алтернативни вид снабдевања гасом који САД могу да понуде је неупоредиво скупљи и несигурнији. Самим тим могућност било каквог ослањања на САД као главног извора гаса је у директној супростављености са енергетском безбедношћу Немачке. Овога је и амерички државни секретар Мајк Помпео итекако био свестан приликом поменутог саопштења када је назначио да су САД потребна било каква средства која би могла бити искоришћена против завршавања Северног тока 2. Сем очигледних, да би односи између Русије и Немачке били много јачи, САД не могу да понуде било какав други аргуменат на овом пољу.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here