Home АНАЛИЗЕ Белорусија између Истока и Запада

Белорусија између Истока и Запада

373
0
Foto: Printscreen
Foto: Printscreen

Аутор: Виолета Рашковић Таловић

 „У Белорусији неће бити Мајдана, ма колико то неко желео“, рекао је белоруски председник Александар Лукашенко о протестима у својој земљи, до којих је дошло након што је, према прелиминарним резултатима избора са више од 80 одсто подршке грађана, поново изабран за шефа државе. Шести пут заредом! Док немири на улицама Минска и свих већих белоруских градова постају попришта крвавих обрачуна демонстраната и полиције, а светски медији објављују да је од повреда преминуо још један 25-годишњи младић, актуелни председник се у обраћању нацији позива на Устав, оптужујући страни фактор за највеће немире који су потресли Белорусију у савременој историји. Сумња и на Русију.

Шефица УН за људска права Мишел Бешеле осудила је насилно разбијање протеста у Белорусији, наводећи да постоје извештаји да полиција користи претерану силу. Немири на улицама Минска и других већих градова широм Белорусије не јењавају од затварања бирачких места, 9. августа и првог саопштења Централне изборне комисије да је Лукашенко освојио 80,08 одсто гласова. Званичних изборних резултата, међутим, још нема.

Далеко иза њега остала је противкандидаткиња Светлана Тихановскаја, супруга ухапшеног председничког кандидата (блогера) која се, како је уочи кампање рекла, у улози за највишу државничку функцију нашла случајно. Њен штаб је саопштио да не признаје резултате ЦИК-а, истакавши да подаци са бирачких места у свим регионима земље показују да је Тихановскаја освојила између 70 и 80 одсто гласова. Овакви подаци звуче неозбиљно чак и онима који би хтели да поверују да Тихановскаја, иначе домаћица без политичке каријере, може да постане симбол демократскије Белорусије од оне у којој живе протеклих 26 година. Да у њој нема адекватне политичке снаге схватили су када је, наводно под притиском, морала да побегне у Литванију јер се, како је рекла, осећа само као уплашена жена! 

Foto: PrtSc
Foto: PrtSc

„Штаб је донео одлуку да би појављивање Тихановскаје на демонстрацијама могло да изазове додатне провокације, које бисмо желели да избегнемо. Зато је тим донео одлуку да она неће учествовати (на протестима). И она, као тимски играч, послушала је ову одлуку“, изјавила је њена портпаролка и додала и да Тихоновскаја није желела да се због провокација нађе „поред свог супруга“, који је тренутно у истражном затвору.  „Светлана Тихановскаја је безбедна, она је у Литванији“, написао је је литвански министар спољних послова Линас Линкевичијус на свом Твитер налогу.

Најављујући за предстојећи викенд највеће немире икад, демонстранти у центру Минска постављају барикаде и позивају младе из целе земље да им се придруже у престоници. Полиција непрестано испаљује сузавац, водене топове и шок-бомбе потискујући демонстранте из центра града. Исти сценарио је из ноћи у ноћ и у другим белоруским градовима а бес демонстраната је кулминирао после информације да су убијена два демонстранта а да су стотине рањени. У граду Бресту на југозападу земље полиција је пуцала, а један демонстрант је бацио Молотовљев коктел на полицијско возило. Министарство унутрашњих послова Белорусије саопштило је да су полицајци користили бојеву муницију. Од почетка протеста ухапшено је преко 6.000 људи, међу којима велики број новинара и фоторепортера. Међу њима и америчких и руских.

Стотине чланова породица испред Притворног центра очекују вести о ухапшенима. Европска унија осудила је насиље а Европска комисија поручује да има основане сумње у нерегуларност избора,  поручивши власти (председнику) да мора да чује глас свог народа поштујући основна људска права, пре свега слободу изражавања и окупљања. Русија, Немачка и Швајцарска осудиле су нападе полиције и захтевале да демонстранти буду пуштени на слободу.

Запад оштро осуђује Лукашенка називајући га последњим диктатором у Европи, најављујући строге санкције. Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен је на Твитер налогу написала да избори у Белорусији нису били поштени, да је насиље које се спроводи у тој земљи недопустиво, те да ће ЕУ преиспитати односе са Минском и предузети адекватне мере против људи који су за то одговорни. Прети и Америка.

Светски медији коментаришу да су поштени избори у Белорусији одржани 1994, када је Лукашенко први пут дошао на власт. Све после тога, тврде поједине западне владе и невладине организације, подложно је критици власти у Белорусији због наводних репресалија према представницима опозиције и лажирања избора које су, како су тврдили, пратиле бројне контроверзе. Током претходних 26 година владавине познато је да се Лукашенко оштро супротстављао противницима и да су многи или протерани, или побегли, а неки завршили у затвору. Председник Александар Лукашенко је остварио убедљиве победе, али су припадници опозиције изборе прогласили нелегитимним. Посматрачи из Русије и ЗНД су, напротив, изборе сматрали фер и легитимним, док су посматрачи углавном западних организација доводили резултате избора у питање. Међутим, осим спорадичних иступа најгласнијих опонената, протеста који попут ових прерастају у немире са неизвесним исходом, никада раније није било.

Шта се то десило земљи са најнижом стопом незапослености, са уређеном инфраструктуром, модерним системом здравства и образовања у којој је плата професора око 4.000 долара а усавршавање у иностранству плаћа држава, у земљи са јаком пољопривредом која је после чернобиљске катастрофе била готово уништена, моћним фабрикама и снажном армијом? Шта је натерало младе Белорусе да изађу на улице у земљи у којој је БДП по глави становника виши од 14.000 долара, у којој држава за отварање посла даје једнократну помоћ од 20.000 долара а за свако новорођенче 7.000 долара? Јер, ако је у периоду транзиција и светских економских криза нека европска земља стајала чврсто на ногама, онда је то Белорусија. Становништво се утростручило, већина фабрика и државних компанија није продата, а приватни и страни капитал је ограничен или је у сегментима сведен на минимум. Белорусија је једина успела да напусти светски банкарски систем. Шта се догодило земљи у којој је бензин јефтинији од воде, а струја се не плаћа?

Чињеница је и да је симбол оснажене Белорусије био њен председник који се посећујући пољопривредна газдинства и фабрике није устручавао да говори о друштвено-политичком систему Белорусије као својеврсној копији социјализма из времена СССР. Једина разлика између времена Совјетског Савеза и садашњег је та, што формално постоји вишестраначки систем, верске заједнице су добиле све слободе и ставља се акценат на белоруски национализам који је тежио ка што јачем политичком и економском савезу са Руском Федерацијом. Лукашенко је свој начин владавине описивао као ауторитативан демократски систем. Очито да је граница тог ауторитета сада доведена у питање.

Према Уставу, Белорусија је председничка република са председником као шефом државе и Народном скупштином као носиоцем законодавне власти. Председник се бира на петогодишњи мандат. Председник Лукашенко је два пута предлагао прилично контроверзне измене Устава, које су у оба случаја биле прихваћене. Прво је 1996,  било продужено трајање мандата председника са 5 на 7 година, а 2006. био је усвојен амандман о неограниченом броју мандата председника државе. Увек када су западне владе белоруског председника називале диктатором у Белорусији је то протумачено као мешање у унутрашње ствари.

Foto: PrtSc
Foto: PrtSc

Најближе билатералне односе Белорусија има са суседном Русијом, са којом је још 2000. године потписала уговор о специјалним везама са индицијама ка стварању Савеза Русије и Белорусије. Члан је Заједнице независних држава, Организације уговора о заједничкој безбедности, Евроазијске економске уније и партнер у дијалогу у Шангајској организацији за сарадњу.

Непосредно после објављивања изборне победе Александра Лукашенка, руски председник Владимир Путин послао је свом колеги честитку у којој, како преносе руске агенције, очекује наставак сарадње која „испуњава виталне интересе братских народа“. Ни једном речју председник Путин није прокоментарисао протесте који се шире Белорусијом. Такође, није прокоментарисао ни наводе опозиције да су избори намештени. Руски аналитичари се слажу у оцени да Кремљ с пажњом прати догађаје у Минску, очекујући расплет у којем неће више бити настрадалих и повређених.

Током 26 година колико је Лукашенко на власти економска стабилност Белорусије подржана је милијардама долара руских субвенција. Белорусија по најнижим ценама купује руску нафту и прерађује је за извоз нафтних производа у Европу. Сваке године у Белорусију се слива 8 милијарди долара субвенција. Када се тај број помножи са 26, јасно је да је Белорусија апсолутно зависна од Русије. Недавно је у Москви потписан нови споразум о условима испоруке руске нафте у Белорусију, као и протокол у вези са изградњом белоруске нуклеарне електране. Акценат је стављен на техничке детаље о управљању уплатама за енергетске ресурсе.

            У   последње време, нарочито после конференције у Сочију када су се двојица председника оштро сукобила око цене нафте, видљив је проблем на релацији Москва-Минск. Нафта је, логично, у средишту пажње с обзиром на нимало оптимистична очекивања да ће Европа до краја ове деценије имати проблема са снабдевањем нафтом и нафтним дериватима. Предвиђања су, наиме, да би производња нафте могла опасти брже него што ће највеће европске економије прећи на чисту енергију. Земље ЕУ зато трагају ка алтернативним енергентима и оријентишу се на свет без нафте. Да је афричке нафте све мање познато је, али стручњаци  упозоравају да је црпљење нафте у Русији и земљама бившег Совјетског Савеза у опадању. Москва је, подсетимо, још пре две године почела да подиже цене енергената да би евентуално сустигла тржишну цену за извоз. Захтеви светског тржишта одразили су се несумњиво и на белоруску привреду.

Непосредно уочи избора Лукашенко је своје бираче подсећао на „сенку“ из Москве. Од тренутка када су оптужбе изнете, дуг Белорусије за гас Русији порастао је за више од 100 милиона долара.

Тензије између Белорусије и Русије мање су него међу земљама ЕУ, а мислим да Русија чува наш суверенитет и безбедност“, изјавио је Олег Гајдукевич, лидер Либерално-демократске партије. „Нема алтернативе уједињењу Русије и Белорусије, тај савез треба да буде равноправан и убеђен сам да ћемо решити спорна питања“.

Москва је за сада уздржана али са пажњом прати догађаје у Белорусији. Руски аналитичари се слажу да за Кремљ Лукашенко може бити боља опција него реформистички председник склон интеграцији са Западом.  А какви ће бити даљи потези Лукашенка? Јер, осим нафте која је у фокусу,  географски положај Белорусије која је између Русије на истоку и Европске уније и НАТО на западу, може да буде карта на коју ће, можда, заиграти? Имајући у виду чињеницу да већ седам година припрема свог 15-годишњег сина за наследника, Лукашенко очито нема намеру да лако одустане од свог циља.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here