Home АНАЛИЗЕ Трампово (прво) СТОП идеолошкој индоктринацији државног апарата

Трампово (прво) СТОП идеолошкој индоктринацији државног апарата

246
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Драган Станар

Развијене демократије почивају на неколико основних и носећих стубова који су суштински непромењени од самог конституисања појма демократије и идеје владавине народа. Један од таквих кључних идејних потпорних стубова на којем је изграђена целокупна савремена демократска конструкција јесте идеја начелне једнакости грађана унутар демократије, из које је деривирано основно демократско право грађанина да бира и да буде изабран. Међутим, колико год принцип једнакости био суштински за демократију, он ипак у реалности остаје више идеално-типски прескриптивни принцип него стварни дескриптивни принцип демократије – па и оне најзрелије. Огроман је број аутора указивао на нужност постојања базичног елитизма у сваком друштву, који би минимизирао неке од најпроблематичнијих импликација демократске једнакости, као што је владавина просечности или негација меритократије. Овде је од посебног значаја академски елитизам, који у демократији има функцију авангардне „локомотиве“ општег друштвеног развоја и еволуције друштвених односа. Међутим, чини се да се академска елита у много случајева у потпуности одвајала од реалног демократског друштва, конструишићи теорије разведене од реалности и намећући бесмислене па чак и опасне друштвене праксе.

Модерно америчко друштво одличан је практичан пример катастрофичног ефекта насилне имплементације академског теоријског наратива у политичку праксу и шире друштвене односе. Кроз ту призму требало би схватити и недавну одлуку америчког председника Доналда Трампа да суспендује сваки вид „пропагандног тренинга“ како га је он назвао, тј. обуке из „расног сензитивитета“ (racial sensitivity training) у свим федералним институцијама. Иако је без сумње овај потез део предизборног арсенала садашњег естаблишмента, он јасно показује да је у делу америчке политичке јавности, бар оне склоније републиканцима, коначно сазрело мишљење о изразито опасним и погубним последицама некритичке дисеминације теоријских академских идеја у реалан политички сектор. Проблематична премиса критичке расне теорије (critical race theory – CRT) дуг низ година имплементирана је у реалан политички сектор, понајвише од стране дипломаца престижних либералних универзитета у Сједињеним Америчким Државама, који заузимају кључне позиције власти у сваком политичком апарату у САД. Иако је овакав теоријски приступ веома успешан у академским круговима, он је ипак на нивоу теоријског размишљања, које при томе и није нарочито логички кохерентно. Виђење Трампове администрације да је овакав вид „тренинга“ заправо оруђе којим отуђена академска елита леве провенијенције врши идеолошку индоктринацију целокупног федералног политичког апарата апсолутно је на месту, док оштра реторика Трампа који назива овакве програме „анти-америчком пропагандог која служи да подели друштво“ није без основа.

Међутим, тренинзи расног сензитивитета нису једини облик индоктринације политичких елита од стране веома уских либералних академских кругова – већ деценијама се службеници, не само америчких већ и многих западно-европских државних апарата, упућују на обавезне тренинге сензитивитета који се темеље на потпуно теоријским и недоказаним академским претпоставкама мејнстрим елита, које у потпуности обликују курикулуме свих научно-образовних институција на западу. Ове претпоставке претендују да буду апсолутне и непобитне друштвене догме, иако то дефинитивно нису, и као такве се користе као средство идеолошке индоктринације студената престижних универзитета, а потом и доносиоца одлука у демократским друштвима. Тренинзи сензитивитета обухватају питања расе, пола, рода, сексуалних склоности, културног идентитета, итд. али не на начин који би смањивао јаз између друштвених група и стимулисао толеранцију, већ на потпуно супротан начин. Доказ за то свакако представља и целокупна политичка атмосфера потпуне идеолошке заслепљености која прати, сада већ вишемесечне, насилне протесте и немира на улицама Сједињених Америчких Држава. У развијеним демократијама као што је америчка, овакви су тренинзи постали обавезни и у великим приватним компанијама, те смо у претходних неколико година сведочили многим примерима инцидената проузрокованих оваквим приступом и у највећим компанијама као што су Гугл, Мајкростоф, итд.

Очекивано, противници Трампа у овом су потезу америчког председника препознали још један акт расизма, нетолеранције и „неосвешћености“ првог човека САД. Са друге стране, као што је поменуто, овај је потез Трампа сасвим сигурно део предизборне кампање којим републиканци настоје апеловати на конзервативније слојеве америчког друштва, који чине огроман део гласачког тела. То су управо слојеви од којих је у потпуности отуђена целокупна мејнстрим академска елита западних универзитета, чије су се идеје показале изразито штетним и опасним приликом покушаја имплементације у политичку и друштвену праксу. Чак иако овај потез долази у контексту избора, остаје нада да је то само први од корака којима ће се у будућности настојати ограничити политички и практични утицај академских претпоставки и недоказивих теоријских акробација либералних интелектуалаца. Уколико је препозната токсичност идеолошки конструисаног тренинга „расног сензитивитета“, логично је преиспитати и досадашње приступе „сензитивитету“ према другим идентитетима у демократским друштвима који генеришу (погрешни приступи а никако идентитети, да будемо јасни) ништа мање дубоке јазове и нетолеранцију између друштвених група у савременим демократијама.

 Идеје интелектуалних елита у сваком друштву, па чак и у најегалитарнијим демократијама, нажалост могу представљати озбиљну претњу друштвеној стабилности и благостању уколико се некритички спроводе у форми искључиве идеолошке индоктринације, без икаквог уважавања стварности. Нажалост, мало је које друштво у историји успело да избегне сценарио озбиљне друштвене кризе изазване некритичком применом екстремних идеја уске интелектуалне елите у сфери практичне политике и живота, а цену таквих дешавања неретко је плаћао и међународни мир.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here