Home АНАЛИЗЕ Камала Харис – Мајк Пенс: (пот)председничка дебата

Камала Харис – Мајк Пенс: (пот)председничка дебата

300
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Драган Станар

Развијена демократија коју данас ужива добар део човечанстава, и која се поставља као један од носећих идеала и вредности савремене цивилизације, подразумева више атрибута. Један од кључних атрибута демократије јесте политички плурализам, концепт који означава нужност постојања више различитих политичких опција, понекад чак и директно супротстављених, како би демократија суштински уопште могла постојати. У зависности од тога коју демократију посматрамо, можемо се уверити да плурализам може означавати политичку борбу великог броја политичких партија, понекад чак и нерационално великог (у Републици Србији рецимо постоји више десетина политичких партија, од којих већина узима активно учешће у изборном процесу). У водећим и најразвијенијим демократијама света, као што је то случај у Сједињеним Америчким Државама, политички плурализам отелотворен је кроз политичко надметање две доминантне партије.

Демократска и Републиканска партија свакако нису једине политичке опције у САД – постоји огроман број мањих политичких партија, од којих неке у појединим моментима претендују и на релевантност на федералном нивоу  (Либертаријанска партија, Зелена партија, Уставотворна партија, итд.) – али се у пракси амерички политички систем посматра као двопартијски. Као и сваки други систем, двостраначје евидентно има мана, али је једна од значајних врлина оваквог система директно дебатовање и јавна дискусија кандидата двају доминантих странака као саставни део изборне политичке праксе. И док су традиционалне председничке дебате у сваким председничким изборима у САД привлачиле енормну пажњу америчке и светске стручне јавности, предстојећи новембарски избори донели су једну својеврсну новину –изузетну важност потпредседничке дебате.

Потпредседничке дебате нису новост у савременој америчкој политичкој култури (организују се од 1976. године), али су ретко када доживљаване као нарочито важне или релевантне. Међутим, овога пута ситуације је драстично другачија, макар из перспективе стручне јавности. Један од очигледнијих разлога зашто је овогодишња потпредседничка дебата посматрана као важнија од пређашњих јесте чињеница да одређен број стручњака сматра да постоје шансе (очигледно, доста веће него раније) да један од кандидата за потпредседника заправо преузме председничке дужности недуго након избора. И док се из штаба републиканаца јасно поручује гласачком телу да је прави председнички кандидат Демократске партије заправо Камала Харис а не Џозеф Бајден, у светлу нових догађаја није немогуће замислити и Мајка Пенса у истој ситуацији. Наиме, ко год да победи на новембарским изборима, Сједињене Државе добиће најстаријег председника у својој историји. Садашњи председник Доналд Трамп постао је најстарији председник у историји приликом своје прве инаугурације, када је имао више од 70 година. Уколико поново победи, Трамп ће обновити мандат са пуне 74 године. Са друге стране, уколико на изборима победу однесе Бајден, Америка ће такође добити најстаријег председника у историји, будући да кандидат демократа у новембру пуни 78 година! Имајући у виду Бајденове године, као и, по републиканцима, веома забрињавајуће здравствено стање, из „црвеног“ табора се могу чути тврдње да је Харис на путу да постане прва председница у историји САД, убрзо после избора. Наравно, уколико демократе победе. Републиканци се до скоро нису суочавали са сличним тврдњама, нарочито имајући у виду, за америчке услове, аутократски имиџ Доналда Трампа, али је недавно заражавање председника и прве даме Ковид-19 вирусом на површину избацило истоветну дилему. И поред тога што се Трамп опоравио у рекордном року, и веома брзо вратио у овалну канцеларију, живот у доба глобалне пандемије која никако не јењава додатно акцентује питање избора људи из најризичнијих здравствених група на значајне политичке позиције.

Оба потпредседничка кандидата су значајно млађа од својих председничких партнера у изборној трци (Пенс има 61 годину, док је сенаторка Харис пет година млађа), и очигледно се не суочавају са истим степеном здравственог ризика као Бајден и Трамп. Резултати гледаности потпредседничке дебате, који ће бити доступни јавности кроз неколико дана, показаће да ли је шира гласачка јавност озбиљно схватила упозоравање стручне јавности на изузетан значај потпредседничких кандидата на предстојећим изборима у САД, који је готово без историјског преседана. Сада доступни подаци, који показују да је потпредседничку дебату само на YouTubeу уживо гледало готово 10 милиона људи, усмеравају закључак у том правцу. Као поређење можемо навести податак да је укупна гледаност потпредседничке дебате између Кејна и Пенса на прошлим изборима у САД била тек око 37 милиона, док је председничку дебату између Доналда Трампа и Хилари Клинтон пратило чак 84 милиона Американаца, што је историјски рекорд. Чини се да постоји могућност да се овогодишње бројке макар приближе рекордној гледаности потпредседничке дебате између Саре Пејлин и Џоа Бајдена из 2008. године, када се први пут у историји дебата десило да је потпредседничка дебата премашила гледаност све три председничке. Међутим, гледаност од готово 70 милиона коју је имала Пејлин-Бајден дебата тешко ће икада бити досегнута. Чини се да ће републиканци много више профитирати уколико убеде гласачку јавност да се на изборима у новембру једнако бира између Трампа и Бајдена колико између Харисове и Пенса, нарочито имајући у виду контраверзну политичку и личну прошлост сенаторке из Калифорније.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here