Home АНАЛИЗЕ Актуелни друштвено политички изазови у Бугарској

Актуелни друштвено политички изазови у Бугарској

237
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Миша Стојадиновић

Република Бугарска, једна од најсиромашнијих чланица Европске уније, данас се суочава са највећом политичком кризом још од 2013. године. Растрзана између Истока и Запада, са огромним унутрашњим проблемима и недовољним демократским и националним капацитетима, Бугарска се средином 2020. године суочила са масовним демонстрацијама и протестима. Иако су локални избори у Бугарској 2019. године указивали на доминантност политичке партије десног центра ГЕРБ актуелног премијера Бојка Борисова ситуација се пред одржавање парламентарних избора планираних за март 2021. године у великој мери изменила.

Имајући у виду актуелне проблеме аналитичари прогнозирају да ће се у предизборној кампањи актуелизовати велики број тема. И да неће биити лаке! Пред свим политичким партијама и њиховим лидерима наћи ће се  горућа питања на која ће морати да пруже адекватне одговоре. Подсетимо да се Бојко Борисов, усред кризе са пандемијом, суочен са политичким и економским проблемима, једва одржао на власт.

Један од највећих изазова пред Бугарском јесте континуиран губитак становништва, истовремено праћен и старењем популације. Према попису становништва из 2011. године у Бугарској живи 7.364.570 грађана. Више од 70 одсто становништва је заступљено у урбаним просторима, чиме се аутоматски отвара други проблем – лагано одумирање села праћено сиромаштвом. Уколико се упореде резултати пописа становништва из 2001. и 2011. године јасно се да закључити да је Република Бугарска изгубила више од 500.000. становника. Главни разлог овоме је негативан природни прираштај становништва праћен истовремено великом тенденцијом исељавања незадовољних грађана у потрази за послом.  

Према Националном статистичком институту у Бугарској је 31.12.2017. године живело 7.050.034 грађана. У односу на 2016. годину ова земља је за само годину дана изгубила више од педесет хиљаде људи. Укратко демографска ситуација у Бугарској се може описати на следећи начин: популација се константно смањује, старо становништво се повећава, пада стопа наталитета, расте стопа морталитета.

Економска нестабилност и сиромаштво, такође, представљају један од главних изазова са којима се Бугарска данас суочава. Имајући у виду да се Бугарска као и остале земље суочава са пандемијом, у октобру је број незапослених увелико премашио цифру од 300 хиљада људи. Међу најугроженијим групама (када се ради о погођености сиромаштвом) су припадници ромске националности и незапослена лица.

Што се тиче геополитичке ситуације она можда само на први поглед делује једноставно. Бугарска је постала чланица НАТО-а 2004, а Европске уније 2020. године. Међутим, Иницијатива Појас и пут и изградња Турског тока у великој мери показују да се Бугарска налази у константном балансирању између Истока и Запада.

Раскол на релацији председник-премијер у значајној мери допринео је јачању поларизације друштва у Бугарској. Велико неповерење у политичке институције је резултирало масовним протестима. Како је влада Републике Бугарске одбила да поднесе оставку овај сукоб се средином 2020. године прелио на улице. Покушај Борисова да незадовољство умири доношењем новог устава није успело. Његов предлог за промену устава грађани су видели пре свега као начин да купи време до следећих избора, а не у ограничавању моћи (све више корумпиране) олигархије. Истовремено треба напоменути да конзервативна странка Бојка Борисова не поседује довољно капацитета како би сама без значајне подршке опозиције спровела у дело овај предлог. Повлачећи правовремене потезе Бојко Борисов је некако успео да купи време и отупи жестину протеста и на тај начин дочека на месту премијера планиране парламентарне изборе.

Велико незадовољство грађана утицајем крупног капитала на политичку елиту Бугарске траје дуги низ година. Оправдано се поставља питање да ли ће и у којој мери овај проблем бити решен у скоријој будућности. Најновији револт грађана је истакао у први план њену институционалну нестабилност. Ово политичко незадовољство у великој мери може бити злоупотребљено и искоришћено у предстојећим парламентарним изборима. Тиме би предстојећи редовни парламентарни избори у Бугарској довели до повећања раскола у друштву. Што се тиче предвиђања резултата предстојећих парламентарних избора у Бугарској не треба очекивати неке значајније промене. Као што су локални избори 2019. године већ показали, политичка партија Бојка Борисова је свакако једна од најјачих опција на бугарској политичкој сцени. Међутим, треба очекивати да услед политичке и економске кризе њен утицај, а самим тим и резултат на изборима, буде ослабљен.   

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here