Home НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ТОЛЕРАНЦИЈА Војска и национални идентитет Срба

Војска и национални идентитет Срба

2582
0

Ивана Пејчић

Ратови на простору бивше СФРЈ током деведесетих година довели су до фрагментације простора Балкана и отворило бројна питања везана за национални идентитет. Једну од најзначајнијих улога у очувању српског идентитета током историје има српска војска.  Имајући у виду да се српски народ након ратова деведесетих нашао у више држава, односно у некадашњим југословенским републикама, значајно је сагледати узајамност и повезаност развоја српске државности, војске и националног идентитета у различитим историјским контекстима.

Професор Ђуро Боджорић каже: “Идентитет је у средишту онога што се назива нацијом, појам сложен и по природи и по пореклу. Будући је највећима слика, жива слика прошлости своје, идентитет се више доживљава него што се описује. Моћ сећања је оно што људе чини људима, јер своју историју не започињу из почетка. Сећања су грађа од које се твори слика идентитета, па и националног. У основи националне свести положено је историјско памћење – разговор о идентитету је разговор о историји, о колективном сећању и медијумима који су га створили и који омогућују његово преношење.“

Српски национални и културни идентитет градио се кроз векове, од доласка на ове просторе (ако су уопште дошли, како тврде поједини историчари) до данашњих дана. Период од 7. века до данас обележили су многи ратови, који су протутњали земљама на којима су живели Срби и хтели не хтели српско име је довођено у везу са ратовањем.  Сама чињеница да су Срби живели и данас живе на раскрсници цивилизацијских путева и освајачких рута различитих окупатора, не даје им ниједну другу могућност осим борбе за опстанак. Интересантно је да су Срби један од ретких народа који су примање хришћанства условили задржавањем паганског обичаја свеца заштитника, што се може довести у везу са ратничком традицијом. Због тога је велики број Срба приликом покрштавања узело за заштитнике свеце ратнике као што су Свети Ђорђе, Арханђел Михајло и други. Свеци су били ти који су чували домаћина у ратником походу, али и пружали утеху породици док је одсутан. Стога можемо рећи да су Хришћанство и Светосавље изворишта српског идентитета. Срби су се одувек Богу молили на своме језику, а историју учили из црквених живописа. Срби се Богу моле заједно са својим свецима који их пред Њиме заступају и као такви нису могли  изгубити своју историјску и националну самосвест. 

Почетак државност, Срба везује се за Стефана Немању. Немањићка држава је за српски народ била и остала симбол политичке мудрости и војне силе.  Тада почиње да се користи заједничко име Србин и настаје мит о пореклу везан за светородну лозу Немањића, која ће постати окосница историјског сећања и народне традиције. Српска црква ће у наредним временима пренети култ Немањића у све крајеве у којима су живели Срби, па и у области којима они нису владали. Немањићи су практично постали владари свих Срба, ма где они живели. Тако ће и Кочићев Симеун „ђак намастира Гомјенице, српске ћабе на Крајини љутој“, говорити да је „од некаква царског официра, на Кадиној Луци, испословао књигу да може просити за задужбину светијех Немањића“. Славу српског имена у средњем веку проносила је снага оружија. Млади краљ Душан је водио војску  Немањића 1328/1329. године која је поразила босанског бана Стефана II (IV) Котроманића. После тога, Душан је учествовао у бици код Велбужда 28. јула 1330. године, где је српска војска поразила бугарску и убила њиховог цара. У тој бици Душан се показао као изузетан ратник и командант чиме је задобио симпатије војске и властеле. Захваљујући доброј ораганизацији државе и војске Душан је заузете територије заокружио у царство којим је владао 9 година.

Косовски Мит је друго најважније извориште српског идентитета.  Од косовског боја до данас сви Срби, где год живе, виде себе као потомке косовских јунака. Вук Мићуновић у Његошевом Горском вијенцу каже: “Што спомињеш Косово, Милоша, сви смо на њем срећу изгубили“. Милош Обилић је у народним песмама узет као узор светог ратника који даје живот у борби за православну веру против муслиманских неверника, постајући тако становник „небеске Србије“. Многи српски ратници су у потпњим ратовима настојали да достигну подвиг Милошев.

Након пада Србије под Отоманско царство Срби су постали значајан извор турске војне силе као јаничари. Деспот Стефан Лазаревић је водећи српске јединице у саставу отоманске војске извојевао многе победе. Исто је радио и Марко Краљевић као вазал, који према народном песнику “Касно стигао на Косово равно“.

Након велике сеобе под Чарнејевићима Срби су славу ратника пронели и на север. Срби били поштовани као ратнички и тврд народ. Није било лако ратовати против њих, а били су цењени и као војници најамници. У пограничном подручју са Аустроугарском (српска крајина) Срби су спречавали упаде туских јединица и спречили њихов поход ка Европи. Касније током 1. и 2. светског рата Срби су се супротставили окупаторима из Аустрије и Немачке и извојевали низ победа. У Првом рату српска војска се као Феникс подигла из пепела, пробила Солунски фронт и ослободила своју земљу.

У Другом светском рату Срби су одбацили Хитлеров пакт чиме су преокренули ток ратних догађаја и зауставили његове припреме за освајање Русије, што се сматра кључним моментом пропасти немачке кампање на истоку.

У најновијем рату против НАТО пакта Срби нису изгубили на бојном пољу него за преговарачком столу јер нису водили рачуна о Клаузевицовој изреци да је „Рат наставак политике другим средствима”.

Српска историја говори о једном од најважнијих карактеристика Срба, ратничком духу и слободољубивости. Срби припадају ретким народима у свету, где се одлазак регрута у војску бучно и раздрагано прославља као да је свадба или рођење детета. Међутим, за разлику од других старих народа, Срби су се лежерно односили и сада се односе према својој традицији и културном наслеђу, што је узрок многих недаћа са којима се суочавају. Један од позитивнијих недавних потеза је свакако увођење празника – Дан српског јединства од ове године, у чијем обележавању посебну улогу има војска и полиција. Тиме се гради један позитиван однос и према српским оружаним снагама у контексту српског идентитета.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here