Миша Стојадиновић
Текст који је 18. августа изашао у Њујорк тајмсу под називом ,, Вруће лето у Европи неочекивано оптерећује снабдевање енергијом“ указује да су Сједињене Америчке Државе итекако свесне енергетске зависности од руских ресурса и да се детаљно прати ситуација на овом пољу. Зима која предстоји ће само овакво стање додатно искомпликовати. На самом почетку анализе овог листа истичу се тек неки од проблема са којима су се европске земље неочекивано суочиле током лета: ,,У Француској су загрејане реке угрозиле употребу нуклеарних реактора. У Немачкој је Рајна прениска да би транспортовала угаљ коме земља прибегава како би надокнадила изгубљени руски гас. А у Британији је најсушнији јул у скоро 90 година запалио пожаре око Лондона и оставио хиљаде домова на северу без струје.“ Глобалне климатске промене су донеле додатне проблеме и оне се не могу превазићи без заједничке сарадње на међународном нивоу. Нажалост, усложњена геополитичка ситуација је само још један од разлога који говоре у прилог томе да се о животној средини посвећује мало пажње. Иако основи постулати одрживог развоја јасно говоре у прилог развоја нове стратегију и филозофије одрживог развоја која не би била само мртво слово на папиру, ипак они се константно гурају у други план науштрб економских и политичких интереса. Стога и не чуди што се у том истом тексту Њујорк тајмса напомиње како су екстремна врућина и суша, као додатак зависности од енергената од Русије разоткриле рањивост европског енергетског система на неочекиваним местима и на неочекиване начине.
Европска комисија је још у марту исказала спремност да надомести зависност о руског гаса на друге начине и уследиле су оштре изјаве као последица тога. Нарочито истичемо изјаву Урзуле фон дер Лајен која је дошла одмах након ове иницијативе 8. марта 2022. године: ,,Морамо постати независни од руске нафте, угља и гаса. Једноставно се не можемо ослонити на добављача који нам експлицитно прети. Морамо да делујемо сада да бисмо ублажили утицај растућих цена енергије, диверзификовали снабдевање гасом за следећу зиму и убрзали транзицију на чисту енергију. Што брже пређемо на обновљиве изворе енергије и водоник, у комбинацији са већом енергетском ефикасношћу, брже ћемо бити истински независни и овладати нашим енергетским системом. Касније ове недеље ћу разговарати о идејама Комисије са европским лидерима у Версају, а затим ћу радити на њиховом брзом спровођењу са својим тимом.“ Предвиђени планови у том плану Европске комисије (REPowerEU plan) су се показали превише популистички, јер у пракси је немогуће пронаћи толико енергената из других извора који би задовољили потребе европских земаља. Уместо неких конкретних решења добили смо празна обећања.
Норвешка као други највећи снабдевач гаса Европе већ користи максимум својих капацитета производње који нису ни приближно довољни за задовољавање потреба тржишта ресурса. Допремање гаса из Северне Африке се не показује исплативим у смислу ресурса које би били добијени, а и Туркменистан има прилично ограничене капацитете производње гаса. Ти и сви други начини, укључујући сулуду идеју допремања гаса из Сједињених Америчких Држава, су показали да се једино решење крије у проналажењу решења да се превазиђе овако усложњена геополитичка ситуација. У супротном она ће изазвати домино ефекат чије ће последице осетити читав свет. Подсетимо се да је цена енергената и у нашој земљи порасла значајној мери што је проузроковало поскупљење осталих производа. Уколико се настави тзв. игра кукавице и чекање тога ко ће први трепнути у сукобу који представља пре свега резултат супротстављених интереса Сједињених Америчких Држава и Русије, али и Кине, суочавамо се са опасношћу да изнова формиране блоковске поделе Хладног рата доведу свет до ивице нуклеарног сукоба. Чак и да се то не деси европске земље су принуђене да следе спољну политику Сједињених Америчких Држава која је погубна по њих што се могло видети и на основу огромних економских колебања широм Европе.
Јаке врућине са недостатком падавина су само назнака онога што се може десити уколико Европу погоди јака зима. Управо због тога је Гардијан 14. јула пренео изјаву Бен ван Бердена, извршног директора Шела, који је изјавио на пролећној конференцији Ауроре на Оксфорду да ратне последице у Украјини значе велики пораст рачуна и могућу потребу за рационализацијом залиха: ,,Европски потрошачи би могли да се суоче са рационализацијом енергије ове зиме, јер трошкови настављају да расту због ризика да Русија прекине испоруке гаса. (…) Биће заиста тешка зима у Европи. Сви ћемо се суочити са веома значајном ескалацијом цена енергије. У најгорем случају, Европа ће морати да рационализује потрошњу енергије.“ То је уједно била и реакција на све веће захтеве добављача енергије у Великој Британији у сусрет регулације цена. Детаљна анализа која се налази на сајту Economist Intelligence показује следеће последица настанка конфликта у овом делу света: ,,Земље централне Европе, укључујући Аустрију и Немачку, и неколико источноевропских држава, које су веома зависне од руског гаса и имају ограничене алтернативне могућности снабдевања, биће највише погођене енергетском кризом. Они ће вероватно доживети пад економске производње од 2-3 процентна поена у 2022-24, са главним последицама 2023. године. Немачка је смањила употребу руског гаса на око 35% (са око 55%), али остаје међу најизложенијим земљама због великог индустријског сектора и недостатка инфраструктуре за течни природни гас. Земље централне Европе које немају излаз на море доживеће троструки шок због несташице енергије, високе инфлације и ефеката преливања рецесије у Немачкој. Способност других земаља да преброде кризу зависиће од њиховог енергетског микса, индустријске структуре, енергетске регулативе, владиног одговора на ванредне ситуације и европске солидарности.“ Углавном кључ за решење проблема се крије у јавној дипломатији, јасним захтевима, и искреној жељи да се уђе у дијалог и направи компромис, а не у дубљем продубљивању кризе за коју су Сједињене Америчке Државе итекако заинтересоване, а како би наставиле Европу држале под својом контролом.
