Home СТАВОВИ Нова премијерка Уједињеног Краљевства: амбиција, прагматизам и „политичка флексибилност“

Нова премијерка Уједињеног Краљевства: амбиција, прагматизам и „политичка флексибилност“

3068
0

Драган Станар

На традиционално конзервативној и пословично „статичној“ и постојаној политичкој сцени Велике Британије обично се промене не дешавају радикално и фундаментално, већ долазе као природна надградња на већ постојећим, вишевековним, темељима чврсто укорењене традиције којом се Британци, а понајвише Енглези, са правом поносе. На вредносном и идентитетском темељу оног што социолошка наука назива „утилитарни прагматизам“, појмом који означава сублимирану идентитетску одредницу целокупне британске културе, гради се и традиционална смиреност, рационалност и практичност у политичком животу, својеврсна политичка лукавост која опомиње против исхитрених заокрета, фундаменталних и наглих промена, револуција и свега онога што је радикално и у сукобу са статичким елементом традиције и што је својствено континенталним културама, као што је, рецимо, Француска. Ипак, сведоци смо значајних промена које се одигравају на британској политичкој сцени у протеклих неколико недеља, промена које су по својој симболици и магнитуди веома ретке у острвској политичкој пракси, и које испостављају нове изазове пред све оне који су склони предвиђању политичких кретања у Европи и свету.

Иако је несумњиво највећа вест протеклих дана, и то не само у британским него и у глобалним медијима, смрт британске краљице Елизабете II, само неколико дана пре њеног упокојења Уједињено Краљевство добило је и нову премијерку, Лиз Трас, која је наследила контроверзног Бориса Џонсона који је почетком јула поднео оставку. И док је потпуно разумљив медијски фокус глобалних медија и уопштено јавности на одлазак Елизабете II – ипак се ради о монарху који је најдуже владао у историји британске монархије, најстаријем монарху на свету уопште, краљици не само Уједињеног Краљевства, већ и Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и више од десет егзотичних острва (бивших британских колонија), поглавару Цркве Енглеске, и још по много чему јединственој политичкој фигури која је обележила једну еру – чини се да се услед судбоносног „преплитања“ важних догађаја, премало пажње посветило (не)очекиваној промени станара на броју десет у чувеном Даунин стриту. Ко је онда Лиз Трас, и шта можемо очекивати од њене владавине?

Свака жена која се успне до позиције премијерке Уједињеног Краљевства (пре Трас то је била само Тереза Меј) природно се нужно суочава са поређењима са најчувенијом премијерком у историји те глобалне силе, Маргарет Тачер. Иако је у младости била истакнута активисткиња управо против владе Тачерове, Трас данас тврди да се у великој мери угледа управо на чувену „челичну лејди“, прву жену која је заузела највише место у британској политичкој хијерархији. Исто тако, иако је на почетку политичке каријере била врло либералних схватања, данас себе представља као политичарку која доноси враћање основним конзервативним вредностима и политичким праксама. Пре него што је постала миљеница еуроскептичарске деснице унутар Конзервативне странке, Трасова је експлицитно подржавала останак у Европској Унији током референдума 2016. године. Индикативна је и чињеница да је Трас била једна од најлојалнијих чланова владе Борису Џонсону, коме је служила као министарка спољних послова, упркос томе што му је пред крај владавине већина министара окренула леђа, што јој није сметало да га директно и наследи победом на унутарпартијским изборима. Сви ови оштри „заокрети“, уз многе друге суштинске промене ставова које су окарактерисале досадашњи ток каријере Лиз Трас, навели су најчувеније британске политичке аналитичаре да поставе питање да ли је пригодан атрибут за нову премијерку „превртљива“ или „прагматична“?

Посматрајући целокупан ток каријере Лиз Трас, намеће се закључак да је ипак кључни атрибут који може да стоји уз личност нове британске премијерке – „амбициозна“. У опширном представљању новог политичког лидера Уједињеног Краљевства, редакција Би-Би-Сија представила је не само пређашњу каријеру Трасове, већ и сведочења њених најближих сродника, пријатеља и сарадника о карактеру нове премијерке. Без обзира из које перспективе је посматрана, оно што следи као нужан и једногласан закључак јесте да је Лиз Трас крајње одлучна и у потпуности предана својој политичкој амбицији, и да је спремна та јој подреди готово све остало. У том светлу ваља разматрати и сагледавати све наведене промене идеолошког курса које су обележиле њену досадашњу каријеру – својеврсна „политичка флексибилност“, односно крајњи прагматизам, имала је сврху испуњавање њених политичких амбиција. Сада, када се налази на највишем месту у британској политичкој хијерархији, дало би се рећи да је политичка амбиција испуњена, те да ће период њене владавине бити обележен истом мером „политичке флексибилности“ и прагматизма, са разликом што ће овога пута они бити усмерени ка осигуравању о(п)станка на броју десет улице Даунинг у центру Лондона. Критичари Конзервативне партије, а нарочито доскорашњег премијера Бориса Џонсона, рекли би да Лиз Трас не доноси апсолутно ништа ново, већ да ће британска јавност наставити да сведочи популизму и борби за останак на власти по сваку цену.

Четрдесетседмогодиња Лиз Трас представља једну искусну, каријерну политичарку, која је сасвим сигурно упозната са свим изазовима и замкама које доноси бављење политиком на највишим нивоима. Поред тога што је била део Џонсоновог кабинета, и то а веома важном месту министарке спољних послова (Foreign Secretary), Трасова је обављала функције министарке за заштиту животне средине, храну и село (Secretary of State for the Environment, Food and Rural Affairs) у кабинету Дејвида Камерона, као и министарке правде (Secretary of State for Justice) у влади Терезе Меј, као и још мноштво веома важних функција у кључним секторима британског политичког система – образовање, трезор, међународна трговина, мањинска права, итд. Несумњиво је да ће нова премијерка желети да створи што снажнији и дуготрајнији лични политички легат по којем ће бити упамћена, уместо по бројним личним и професионалним аферама, сада већ чувеним дипломатским гафовима на највишем нивоу, и пословичној „политичкој флексибилности“ по којој је данас позната. Стога нас засигурно неће зачудити неки радикални, али и популистички, потези које ће вући премијерка Трас у ближој будућности, нарочито имајући у виду састав њеног кабинета у којем се налази и неки, у најмању руку, контроверзни министри као што је Суела Брејверман и Џејкоб Рис Мог.  

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here