Home АНАЛИЗЕ Масовни протести у Перуу

Масовни протести у Перуу

213
0

Миша Стојадиновић

Протести који су ескалирали у Перуу децембра 2022. године су наставили да несмањеном жестином трају и почетком 2023. године. Када се на хиљаде демонстраната окупило у главном граду Лими захевајући оставку председнице Дине Болуарте, уследио је сукоб са полицијом, који је резултирало великим бројем повређених, али и мртвих. Ово поновно избијање протеста 16. децембра након свргавања и хапшења бившег председника Педра Кастиља је изазвало хаос у овој јужноамеричкој земљи. Број мртвих током протеста се процењује на око двадесетак, што је резултирало и оставкама министарке образовање Патриције Корее и министра културе Јаир Переза, што је показало и нејединство унутар саме владајуће структуре Перуа.

            Како је у Перуу уведено ванредно стање то је резултирало и тиме да се негде око триста туриста нађе заробљено у славном граду Мачу Пикчу. Присталице свргнутог председника Перуа Педра Кастиља започеле су серију политичких протеста против владе Дине Болуартеа и Конгреса Перуа, и тешко је видети како ће се ови протести завршити мирним путем. Демонстрације су организовале друштвене организације и аутохтони народи који су сматрали да су искусили политичко обесправљење, посебно политичка левица. Највећи проблем који се намеће јесте то што су протести мање-више хаотични и немају дефинисано вођство. Кастиљо је збачен након што га је Конгрес разрешио и ухапсио јер је најавио распуштање Конгреса, интервенцију државног апарата и успостављање „ванредне владе“. Међу главним захтевима демонстраната је распуштање Конгреса, оставка садашњег председника Дине Болуартеа, нови општи избори, ослобађање Кастиља и успостављање конститутивне скупштине.

Подсетимо се да је  7. децембра 2022. организован је марш под називом „Тома де Лима“ или „Одузимање Лиме“, са циљем затварања конгреса и изражавања подршке Педру Кастиљу. Очекивало се да ће Конгрес 7. децембра 2022. поднети захтев за осуду Кастиља, оптужујући га за „трајну моралну неспособност“. Овако нешто Кастиљо није хтео да сачека, и пре него што је законодавно тело могло да се окупи да поднесе свој захтев, он је најавио распуштање Конгреса и увео полицијски час. Ово је резултирало тиме што је више министара је поднело оставке из његове владе, укључујући премијерку Бетси Чавес. Као резултат овога Конгрес се окупио и гласао за смену Кастиља са функције због „моралне неспособности“ са 101 гласом за, 6 против и 10 уздржаних. У том тренутку је иступио и нови кандидат за председника и најављено је да ће прва потпредседница Дина Болуарте положити заклетву за председника.

Кастиљеве присталице су ово виделе као државни удар Конгреса, док су Дину Болуарте прогласили „издајником“, „диктатором“ и „узурпатором“ након што је касније постала нова председница републике.

Десничарске групе и Болуартеова влада успротивили су се протестима при чему се нису устручавали да против демонстраната користе тактику за означавање противника као терориста која датира још од унутрашњег сукоба у Перуу. Ово омогућава да власт спроводи одлуке и силу кад год то затреба без икаквих последица. Влада Болуарте је 14. децембра објавила ванредно стање у земљи, укидајући нека основна уставна права грађанима, укључујући права која спречавају трупе да бораве у приватним кућама и зградама, слободу кретања, слободу окупљања и „личну слободу и безбедност“, и то на 30 дана. Овакво понашање је изазвало велике критике од стране међународних организација, али и бројних невладиних организација.

Након што је државни тужитељ најавио истрагу против Дине Болуарте и чланова њене владе за геноцид и убиство, само дан након што су одржани најкрвавији протести, одржано је 11. јануара гласање перуанског Конгреса који је изгласао поверење председници Дини Болуарти.

Како је период проглашења ванредног стања почео да истиче, а проблем се само усложњавао за новопостављену Владу Перуа, 16. децембра је ванредно стање продужено на још тридесет дана у главном граду Лими и још два региона на југу земље, где су протести ескалирали до те мере да су изазвали најгоре насиље у овој земљи у последњих двадесетак година. Према неким извештајима Ројтерса више од четрдесет људи је изгубило животе, а о броју повређених се само нагађа. Продужене ванредне мере које се односе на Лиму и регионе Пуно и Куско полицији дају посебна овлашћења, истовремено ограничавајући додатно слободу кретања и окупљања. Притом је у Пуну уведен десетодневни полицијски час.

Према извештајима Ројтерса може се видети да су протести далеко од тога да су близу смиривања. Напротив, насиље се само појачава. Како Ројтерс наводи ,,десетине Перуанаца повређено је након што су се тензије поново распламсале 20. јануара док се полиција сукобила са демонстрантима у антивладиним демонстрацијама које се шире земљом. У главном граду Лими, полицајци су употребили сузавац да одбију демонстранте који су бацали стаклене флаше и камење, док су пожари горели на улицама, показују снимци локалне телевизије. У јужном региону Пуно у земљи, око 1.500 демонстраната напало је полицијску станицу у граду Илаве, рекао је министар унутрашњих послова Висенте Ромеро у изјави за медије (…)У региону Куска, главни рудник бакра Антапакај обуставио је рад у петак након што су демонстранти напали просторије – једну од највећих у земљи – по трећи пут овог месеца. Демонстранти су напали и аеродроме у Арекипи, Куску и граду Хулијаки на југу земље, задавши нови ударац туристичкој индустрији Перуа.“ Поред великих људских жртава које се сада процењују и на више од педесет, огромног броја повређених о којем се још увек не зна тачан број, Перуу је учињена и огромна економска али и културна штета, нарочито јер су уништени бројни историјска здања што је ненадокнадив губитак. Истовремено Перуу је задат озбиљан ударац када се ради о туристичкој понуди. Неизвесна судбина заробљених туриста шаље злокобну слику Перуа широм света и поставља се питање како ће се овако нешто превазићи. Како ствари сада стоје ни присталице Педра Кастиље ни присталице Дине Болуарти нису спремне да одступе. То само може значити да ће се насиље ширити читавом земљом и да ће број мртвих и повређених расти.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here