Home СТАВОВИ Трагедија која је задесила Турску

Трагедија која је задесила Турску

2304
0

Долорес Вукановићфоторепортер

Хладан понедељак, 06.02., тачно у 04:17 сати, док је већина спавала и цео град утонуо у сан, десио се земљотрес у Пазарчик регији. Ноћ пре, већина је славила победу Галатасараја, фудбалског тима, над Трабзонспором. Други су били са породицама и припремали се полако за спавање. Ко би очекивао да ће баш та ноћ бити проклета. Лустери, лампе, намештаји почели су да падају, а паника је већ била ту. Од једанпут, куће и зграде су почеле да се руше, а за пар секунди, већина се срушила као да никада нису постојале. Настао је пакао. Земљотрес јачине 7,7 степени Рихтерове скале осетио се чак у 10 провинција Турске (Кахранмараш, Адијаман, Килис, Османије, Малатја, Санлиурфа, Дијарбакир, Адана и Хатај) и погодио је северну област Сирије. У овој земљотресом погођеној области живи отприлике 23 милиона људи, укључујући 1,4 милиона десе. Терор који је настао тог црног понедељка није се завршио само са првим земљотресом, него већ после тога се осетио и други земљотрес, јачине 7,6 Рихтерове скале, у граду Елбистан, у 13:24 сати. Баш када су се људи вратили у своје куће јер је било хладно, да би се обукли и покупили ствари. Једна погрешна одлука, коју је неколико њих платило својим животима. Два разорна земљотреса у истој области и 1.604 накнадних потреса, изазвали су праву трагедију. Запечатљиви, тешки и тужни призори које никада нећемо заборавити.

Само у граду Хатај, срушило се преко 1.200 стамбених зграда. У истој провинцији такође се срушила од јаког потреса и Искендерум државна болница (зграда Блок А) са свим пацијентима, њиховим породицама, пријатељима и медицинским радницима унутра. Касније се утврдило да је требало да та иста болница буде демолирана још 2012. године, зато што није испуњавала савремене грађевинске прописе. Баш тај Блок А болнице, који се срушио, био је планиран за демолирање. Поставља се питање да ли су се могле умањити тешке последице од земљотреса уколико би била боља контрола грађевинске инспекције. Велики број зграда се срушио и сравнао са земљом као да никада нису постојале. Турски министар правде Бекир Боздаг је изјавио да ће предузети мере против немара и недостатака у градњи. Наравно, нажалост, ово неће преминуле вратити у живот, нити ће излечити повређене и њихове трауме, са којима ће се носити током целих својих живота. Како пролази више времена, тако се смањује нада да ће се што више људи спасити.

У случајевима земљотреса, првих 72 сата су кључна за спасавање што више живота, а ово време је, нажалост, истекло. Наравно, нада последња умире, и спасилачке екипе Турске и осталих земаља и даље, без престанка, покушавају да спасу преживеле. Спасилачке екипе покушавају да чују неке гласове да би притекли прво у помоћ преживелима, али, нажалост, лоши временски услови отежавају њихов посао. Сада полако све више ваде преминуле из рушевина. Неки који су преминули од повреда нанетим земљотресом, други од хипотермије, а неки због недостатка кисеоника или воде. Жалостан призор на лицу места, где полако ређају лешеве преминулих и нумеришу их. Овакви тешки призори накратко су прекинути неким радосним тренутком када у толиком јаду успеју да извуку и спасу живот некоме. Ови радосни тренуци који, нажалост, кратко трају, повећавају наду да, и поред 72-часовног правила, постоји могућност да има још преживелих. Сви се томе надамо. Тренутан број погинулих само у Турској је 31.643 и спашено 80.088, али, нажалост, ови бројеви не престају да расту. Председник Ердоган је прогласио седам дана жалости и цела земља тугује. Већина грађана је хтела одмах у понедељак да оде у зону погођену земљотресом и на лцу места да помогне настрадалима. Нажалост путеви су били потпуно разорени од земљотреса, аеродромске писте такође, а хеликоптери нису могли да полете због временских услова. Све у свему, права катастрофа. Првих сати, турске спасилачке екипе из других градова нису могле уопште да приђу градовима погођеним земљотресом, све док се нису некако поправили путеви. Људи заробљени под рушевинама који су имали мобилне телефоне при себи звали су родбину и пријатеље да им помогну. Остали су на друштвеној мрежи Twitter слали адресе и тражили помоћ да их извуку из рушевина. Слали су видеа плачући како се не могу померити и преклињући да их што пре извуку спасилачке екипе. У међувремену, остали грађани су одмах појурили у Управу за катастрофу и ванредне ситуације (AFAD) и турски Црвени полумесец, како би помогли на било који начин. Људи су формирали километарске редове по хладноћи да донирају крв, храну, одећу и ћебад. Спортски клубови, велика предузећа, удружења, универзитети, гимназије, школе и сви остали колективно донирају воду, храну и одећу. Такође, авио компаније Turkish Airlines и Pegasus активно учествују у евакуацији грађана из провинција погођених земљотресом. Укупно је у овој области преко 140.000 стручних осова које учествују заједно са 6.810 странаца из страних спасилачких екипа, укључујући и Србе.

Призори су тешки, и само се осећа туга због свега овога. Родитељи оплакују своју преминулу децу. А преживела деца, у шоку и избезумљена, не знају ни шта се десило. Не знају где су им родитељи, нити шта ће радити после. На хиљаде људи који су изгубили све спавају на улицама и у шаторима, чекајући ред за евакуацију и не знајући како ће даље. Остали чекају дан и ноћ код урушених зграда да спасилачке екипе извуку њихове вољене особе. Нада… остала је само нада…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here