Home ИСТРАЖИВАЊА Специјална војна операција у Украјини: исходи и перспективе након прве године рата...

Специјална војна операција у Украјини: исходи и перспективе након прве године рата II

2392
0

Баранов Андреј Владимирович

Кубански државни универзитет, Краснодар, Руска Федерација

Одређена је стратегија одговора Запада: усвајање „гушећих“ економских санкција, укључујући и конфискацију имовине руских предузећа у иностранствбу, крађу дела руских златних резерви, жесток информациони рат и повечање снабдевање Украјине наоружањем и плаћеницима. Наиме, НАТО повећава снабдевање Украјине све модернији и ефикаснијим наоружањем и муницијом, те спроводи обуке украјинског војног особља на територији земаља чланица Алијансе. То значи хибридни рат, који заправо Запад води против Русије.

У истој фази, појавила се умеренија позиција низа земаља Запада: СР Немачке, Мађарске, Аустрије. Турска, осудивши руске акције, није се придруђила економским санкцијама, те је понудила посредовање у решавању сукоба. Користећи се нормама из Конвенције из Монтреа из 1936. године, Турска је затворила пролаз кроз Босфор и Дарданеле за војне флоте Русије и Украјине. Кина, Индија, Иран, Србија и низ других држава, одбиле су да учествују у антируским санкцијама.

Одређене компоненте почетне фазе имплементације СВО (нада у масовну предају оружаних снага Украјине, те нада у антифашистички отпор становника Украјине, збацивање нацистичког режима од стране снага умеренијих украјинских политика) нису донеле успеха. Планиран је, али не и спроведен, удар из региона Кријева и Николајева, који би изоловао целу територију Украјине источно од аутопута Кијев-Одеса, те довео до њене предаје. Војне операције су се све више пребацивале на Донбас, што се чини неоправданим.

Другу етапу СВО (средина марта – август 2022. године) окарактерисало је успоравање напредовања руских трупа, те њихово учешће у дуготрајним позиционим биткама. У низу области (код Кијева, Николајева и Харкова), украјинске трупе су кренуле у контраофанзиву. Као знак добре воље, те у нади да ће на тај начин охрабрити Украјину да потпише споразум о денацификацији и демилитаризацији, руководство Руске Федерације одлучило је да повуче трупе из Кијевске, Черниговске и Сумске области. То је довело до негативних последица, укључујући и интензивирање испоруке оружја западних земаља и покушаје Украјине да изврши агресију на пограничне регионе Русије. Истовремено, војни и дипломатски фактори, који се још увек не могу детаљно анализирати на основу отворених извора, довели су до успоравања темпа СВО у априлу-мају 2022. године. Дубоки конвергентни удари из области Изјум и Гуљајпоље-Вогледар у правцу Павлодар-Лозоваја-Дњепар, могли би да одсеку и опколе целу групацију оружаних снага Украјине у Донбасу. Међутим, то се није десило. Од почетка јула 2022. године, специјална операција попримила је позицијски карактер.

Унутар Руске Федерације, постоје политичари који покушавају да ограниче размере Новог светског поретка или да „ставе кочницу“ на исти, а посебно да сведу операцију на достизање предратних граница ДНР и ЛНР. У садашњој ситуацији, када је реч о самом постојању Русије као суверене државе, такви поступци такозване „партије мира“ су неприхватљиви. Само потпуна елиминација нацистичког режима у Украјини може гарантовати успех СВО и решење његових задатака.

Верујемо да је тачне припритете дана 22. априла 2022. године саопштио тадашњи вршилац дужности команданта Централног војног округа Руске Федерације Рустам Минекајев: „Од почетка друге фазе специјалне војне операције – која је почела буквално пре два дана – један од задатака руске војске јесте да успостави потпуну контролу над Донбасом и Јужном Украјином. То ће обезбедити копнени коридор за Крим, а такође ће утицати и на виталне објекте украјинске привреде“.

Транспортни систем Украјине, који обезбеђује снабдевање убојитим оружјем и муницијом из западним земаља и Турске, као и енергетски систем и војна постројења Украјине, још увек нису у потпуности уништени. Изненађујућа је, па чак и парадоксална чињеница да руски бизнис још увек транспортује енергенте преко територије Украјине, уместо да државу која је у рату са нама у потпуности лиши ресурса. Ово резултује ограниченим руским војним напорима.

Штавише, повлачење руских трупа из Харковске области у септембру 2022. године, а затим – повлачење из Херсона преко реке Дњепар у новембру исте године, нагло је погоршало могућности за дубински продор у украјинска утврђења, те је створио погодну ситуацију за претњу од офанзиве украјинских оружаних снага на Мелитопољ и Перекоп. Повлачење иза Дњепра у великој мери отежава ослобађање руске групе мировњака у Придњестровљу, као и будуће ослобађање Николајевске и Одеске области. На целокупној територији реализације СВО, Доњецк, Горловка, Мекејевка и други градови Донбаса, као и региони Бријанск, Курск, Белгород и Крим, константно су под ударом тешке артиљерије, дронова и вишецевних ракетних бацача. Да би се искључила могућност извођења таквих напада, потребно је одвући оружане снаге Украјине најмање 300 км западно и северно од садашње линије фронта, односно иза Дњепра, то јест, отприлике иза линије Кијев-Уман-граница Молдавије. Овај задатак је императив, поготово имајући у виду да је овде реч о безбедности руских територија под окупацијом Украјине, које су примљене у састав Руске Федерације након резулата референдума крајем септембра – почетком октобра 2022. године – делови Херсконске и Запорошке области, ДНР и ЛНР.

Специјална операција у Украјини довела је до ослобођења већине области Донбаса, Херсона и Запорожја. Резултати социолошких истраживања  тестирани су током референдума о уласку ДНР и ЛНР у Руску Федерацију 23-27. септебра 2022. године. Наиме, излазност на референдум је на ослобођеним територијама ДНР износила 97,5%, док је у ЛНР износила 92,6%. Улазак у Русију подржало је 99,2% оних који су изашли на референдум у ДНР, те 98,4% њих у ЛНР. Председник Руске Федерације Владимир Владимирович путин је 04. октобра 2022. године потписао Савезне Уставне законе, које су усвојила већа Савезне скупштине Руске Федерације, а који су се тицали ступања ДНР и ЛНР у састав Руске Федерације као равноправних субјеката. Након тога, 30. децембра 2022. године, усвојени су устави и повеље нових субјеката Руске Федерације.

Дакле, руска пракса имплементације СВО је реактивна, а не проактивна, те поставља задатак континуиране заштите од НАТО. Специјална војна операција у Украјини постала је неизбежна, резултат преласка „колективног Запада“ на стратегију економској и политичког гушења Руске Федерације, те промене целокупног политичког поретка РФ и последичног распарчавања те земље. Украјина је само најактивније поприше у хибридном рату Запада против Русије.

Неопходно је концентрисано усмерити снаге ка опкољавању и поражавању оружаних снага Украјине у Донбасу, што би било пожељно пропратити активним офанзивним дејствима на харковском, одеско-придњестровском и кривоврошком правцу, уз обнављање блокаде Кијева. Хитно су потребни масовни удари на транспортна чворишта у западној Украјини, како би се спречила испорука савремених типова војне опреме кроз земље источне Европе. Преговори са кијевским режимом могу се водити само под условима предаје нацистичког режима, те потпуне денацификације и демилитаризације Украјине.

Неопходно је подржати стварање војно-цивилних управа и каналисати проруска осећања у ослобођеним регионима Украјине, уз промосивање идеје самоопредељења ових заједница. Сматрамо да унитарна Украјина нема будућност, те да се мора претворити у децентрализовану савезну државу. Треба подржати иницијативе антифашистичких снага за стварање нове државности на овим просторима.

Важно је истаћи да специјална војна операција има и домаћи аспект. Потребна нам је хитна и потпуна лустрација државних органа Русије, крупног бизниса и медија који показују прозападну, капитулантску оријентацију. У контексту растуће конфронтације са Западом, Русији је хитно потребна социјална кохезија и ефективна државна контрола над стратешким економским ресурсима. По нашем мишљењу, хитно је потребно поново увести обавезну наставу руске историје и политичких наука на руским универзитетима у свим областима, обезбеђујући патриотску оријентацију ових академских дисциплина.

У овом тренутку, сукоб у Украјини је далеко од решавања и у војном и у политичком смислу. Перспектива њеног позитивног регулисања биће само потпуна војна победа Русије, денацификација и демилитаризација Украјине.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here