Home АНАЛИЗЕ Глобалне претње из перспективе америчке обавештајне заједнице – годишњи извештај Директората обавештајних...

Глобалне претње из перспективе америчке обавештајне заједнице – годишњи извештај Директората обавештајних служби САД II

2177
0

ЦСП

Поред Кине и Русије, двају земаља које су „Глобалном проценом претњи обавештајне заједнице“ (Annual Threat Assessment) означене као кључни изазивачи САД на глобалној позорници и изворишта највећих глобалних претњи по америчке интересе и безбедност, годишњи извештај Америчке обавештајне заједнице идентификовао је још неке, додатне, изворе претњи. У том смислу, може се говорити о два одвојена сегмента Процене: први, у којем се поглавља о Кини и Русији допуњују извештајима и проценама о регионалним силама од интереса, као што су Иран и Северна Кореја; и други, који се бави питањима климатских промена и угрожавања животне средине, здравственим изазовима као што је глобална пандемија, додатним транснационалним изазовима и уопште конфликтима. Иако секундарне претње, у поређењу са онима које представљају Кина и Русија, све идентификоване претње и изазови имају потенцијал да значајно утичу на интересе Сједињених Америчких Држава.

Поглавље посвећено Ирану предвиђа да ће Иран наставити да угрожава интересе САД и да се очекује наставак „еродирања америчког утицаја на Блиском истоку“ кроз ирански утицај и „пројектовање моћи“ на суседне државе у покушају да се минимизирају претње иранском режиму. Очекује се да Техеран користи средстава дипломатије, развоја нуклеарног програма, конвенционалних, прокси и партнерских оружаних снага као и да интензивира процесе продаје и куповине савременог наоружања у циљу остваривања амбиције етаблирања Ирана као регионалног лидера у свим сферама. У Процени се помињу и велику протести и немири у Ирану (крај 2022. и почетак 2023. године), за које се наводи да представљају „највеће протесте још од револуције 1979. године“ и који су у својој суштини отпор исламском уређењу друштва. Само вођство Ирана забринуто је за потенцијалну ескалацију протеста, а нарочито за спољно мешање – према америчком документу, чак и у случају да обуздају садашње протесте, власт у Техерану се суочава са извесним новим изазовима легитимитету власти у долазећем периоду, понајвише услед лошег стања економије, инфлације од очекиваних 50% и велике нестабилности. Процена подвлачи да се очекује да ће Иран наставити да „прети грађанима САД кроз пракси нападе, нарочито на Блиском истоку“ (очекују се напади на америчке оружане снаге стациониране у Ираку и Сирији, али и у другим земљама региона) као и кроз развијање мрежа унутар САД, што према Американцима представља „деценијско стремљење“ Техерана. Сам Иран је најавио нападе на америчке званичнике као облик освете и реталијације за убиство команданта Исламске револуционарне гарде (Qods Force – IRGC QF) Касема Сулејманија извршено од стране америчких снага у јануару 2020. године.

Иран, поред претње Америци, представља претњу и по државу Израел. Процена наводи да су иранске снаге способне за претњу израелској територији како кроз ракетне нападе са копна и употребу наоружаних беспилотних летелица, тако и кроз подршку разним групама које угрожавају државу Израел, са акцентом на либански Хезболах који је веома активан у борби против Израелаца. Заправо, наводи се да ће Иран сигурно наставити да подржава велики број милитантних група на Блиском истоку, укључујући и шиитске милиције у Ираку које представљају директну претњу америчком особљу у тој земљи. Предвиђа се да ће Техеран наставити да војно и економски помаже режиму Башара ал Асада у Сирији, као и хутским побуњеницима у Јемену. Војни облик подршке и помоћи подразумева и добављање напредних војних система којим би били угрожено не само америчко особље, већ и амерички савезници као што је Саудијска Арабија. У дугорочном периоду, предвиђа се да ће „хибридни приступ рату који подразумева и конвенционалне и неконвенционалне способности Ирана“ представљати претњу по америчке интересе на Блиском истоку. Иран ће настојати да се даље наоружава најсавременијим конвенционалним наоружањем које подразумева „ловачке и тренажне авионе, хеликоптере, системе против-ваздушне одбране, поморске патролне бродове и борбене тенкове“, као и да развија своје капацитете у домену ракета, наоружаних беспилотних летелица и морнарице што може да угрози војне и комерцијалне капацитете САД и њених савезника у региону. Ослањајући се на неконвенционалне војне операције и „мрежу милитантних група“, Техеран ће настојати да оствари интересе у региону и одржи „стратешку дубину“. Сам балистички арсенал Ирана, у коме већ постоји прегршт ракета, представља претњу по све земље региона, нарочито имајући у виду пропагандну делатност Техерана у којој се истичу „прецизност, смртоносност и поузданост“ иранских ракета.

Ова земља посматра се и кроз призму потенцијалне нуклеарне претње по САД. Наиме, према Процени, Иран је убрзао развијање свог нуклеарног програма после убиства иранског нуклеарног научника Мохсена Факризадеха (Mohsen Fakhrizadeh) које је довело до изласка Ирана из JCPOA програма. Иако је Иран предузео мере усмерене ка истраживањима и развијању активности које би могле довести до продукције материјала неопходног за нуклеарно оружје, процене овог документа су да Иран „тренутно не подузима кључне активности усмерене ка развијању нуклеарног оружја које су неопходне за производњу нуклеарне бомбе коју је могуће тестирати“. Уколико се санкције уведене овој земљи не релаксирају, очекује се да ће иранско руководство појачати напоре ка обогаћивању уранијума до чак 90 процената. Оно што охрабрује јесте чињеница да је Техеран јасно поручио да ће се вратити у оквире онога што налаже JCPOA уговор уколико Сједињене Америчке Државе релаксирају санкције уведене овој блискоисточној земљи. Додатно, Процена идентификује и пораст иранске способности, експертизе и воље за спровођењем „агресивних сајбер операција“ усмерених против безбедности САД и њених савезника.

Иако Иран остаје на нивоу регионалне силе, па самим тим и „само“ регионалне претње мањег интензитета и обима од глобалних претњи Кине и Русије, „Глобална процена претњи обавештајне заједнице САД“ јасно указује на озбиљност Ирана као изазивача америчке моћи и претње америчким интересима на Блиском истоку. Подаци и предвиђања изнесени у Процени, чини се, једнако се тичу и Сједињених Америчких Држава али и њихових партнера и савезника у региону Блиског истока којима је претња од стране Ирана далеко „непосреднија“.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here