Др Зоран Милошевић, научни саветник, Институт за политичке студије Београд
“Стан-Цент” (https://t.me/stan_center) објављује мишљење Зорана Милошевића, професора Института за политичке студије из Београда, које је он изнео на округлом столу у Калињинграду о перспективама развоја руског језика на евроазијском простору:
– У Србији је наставни кадар за наставу руског језика одличан, опстао је после распада Југославије. На пример, на Филолошком факултету Универзитета у Београду се школују стручни кадрови. Поред тога, у Београду ради Руски центар за науку и културу (зовемо га Руски дом), постоји и курс руског језика са професорима руског језика. Данас постоји још један позитиван моменат у изучавању руског језика у Србији. После антируских санкција у области културе, многи студенти из европских градова у којима су учили руски дошли су у Београд да заврше курсеве руског језика. Тако данас имамо доста странаца из Европске уније који уче руски. Такође, руска привреда у великој мери доприноси изучавању руског језика у Србији (о директном односу руског језика и привреде говорила је и стручњакиња из Бугарске Милена Богданова на округлом столу Стан-Центар (https://t.me/stan_center/953). Русија је повећала свој удео у српској привреди, што се позитивно одразило како на изучавање руског језика, тако и на целокупну руску културу.
Имамо, дакле, блиске политичке, културне и верске односе са Русијом. Али цео проблем је у НВО са Запада. Они спроводе сталну пропаганду против Русије као државе у целини, тако и руске културе и, наравно, руског језика. С тим у вези, желим да кажем ово: Џорџ Орвел је у чувеном роману „1984“ описао принципе поробљавања и контроле свести и извео следећи закон: „Онај ко контролише језик човека, контролише његов ум“. Овај закон сада користе западне НВО у Србији. Желимо да научимо руски, јер је то језик наших савезника, али Запад жели да истисне језик наших савезника из свести становника Србије. Истовремено Запад уништава и сам српски језик.
Видите, пре разбијања Југославије имали смо један заједнички језик – српскохрватски. Али онда су се, као печурке после кише, појавили нови језици – босански, црногорски, македонски. И сада раде на војвођанском, торлачком, шопском итд. Српски језик се једноставно уништава! А све зато што смо после распада Југославије прихватили статус западне колоније. У колонији се, наравно, морамо знати језик нашег господара. Ово су Англосаксонци. Зато много учимо енглески. Штавише, већ данас у великим градовима – Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу – скоро 95% људи пише на српском латиничним словима, иако ми по Уставу имамо само ћирилицу. Ово је званично државно и национално писмо. Али Устав Србије је мртва реч на папиру. Као резултат тога долази до замене нашег идентитета, наше културе у корист Запада, губитка наше културе и веза са нама блиским народима, као што су Бугари, Руси, Белоруси, Украјинци…
Генерално, Југославија је образац како функционише Запад. Ви, Руси, проучавајте српски случај да бисте знали шта Запад жели да уради са Русијом (последње речи професора су изречене као одговор на примедбу шефа Стан-Центара Андреја Виползова да ће у случају хипотетичког слом Русије, а Запад данас поставља тако најважнији задатак – руски језик ће такође бити насилно сециран на извесни „сибирски“, „далекоисточни“ или „калињинградски језик“).
