Шахмар Хаџијев, Виши саветник, Центар за анализу међународних односа (AIR Center)
Од како је Азербејџанска Република стекла независност, односи између две суседске државе се могу карактерисати као нестабилни, услед константних промена приоритета иранског режима. Важно је истаћи да Азербејџан дели историјске, културолошке и религиозне везе са Ираном; међутим, билатерални односи између Бакуа и Техерана су затегнути због неколико кључних фактора: пре свега, око 25-30 милиона Азербејџанаца жици у Ирану, а Иран њихово присуство перципира као потенцијалну претњу по режим. Друго, блиске везе Бакуа са Западом, а посебно са САД и Израелом, представљале су константан извор критике Техерана. Заузврат, Баку исказује забринутост поводом иранско-јерменског савеза, који је постао још јачи након Другог рата за Нагорно-Карабах 2020. године. На крају, Техеран се супротставља секуларној природи претежно шиитски оријентисане државе, при чему Азербејџанци уживају виши степен верских слобода.
Историјски гледано, ирански клерикални режим се врло радо мешао у унутрашња питања Азербејџана. На пример, у мају 2012. године, Иран је повукао свог амбасадора из Азербејџана, након што су клерици критиковали чињеницу да је Баку био домаћин такмичења за песму Евровизије. Међутим, актуелне тензије у билатералним односима између Бакуа и Техерана никада нису биле затегнутије. Од завршетка Другог рата за Нагорно-Карабах, иранско-азербејџански односи су постали затегнутији, те су достигли нови ниво, након што је Баку повратио пуну контролу над државном границом са ИР Иран.
Вредна је помена и чињеница да Техеран наставља са провокацијама, те претставља безбедносну претњу по Азербејџан. Као резултат тога, догодио се оружани терористички напад на Амбасаду Азербејџанске Републике у Техерану 27. јануара 2023. године, у којем је убијен један чувар, а једна особа је повређена. Након тог крвавог напада, Азербејџан је повукао своје дипломате из Амбасаде и до дана данашњег, Азербејџан и даље суспендује рад своје Амбасаде у Техерану. Још један напад Ирана представља умешаност иранског режима у покушај атентата на члана Парламента Азербејџанске Републике Фазила Мустафе у Бакуу. Након серије напада и провокација, Азербјеџан је покренуо општу против-операцију у земљи како би се идентификовала шпијунска мрежа иранских тајних служби. Поред тога, Азербејџан је прогласио четири иранске дипломате persona non grata, дајући им рок од 48 часова да напусте земљу. Азербејџан наставља да идентификује и хапси чланове иранске шпијунске мреже, чији је главни циљ било планирање „насилне смене власти и убиства истакнутих личности и виших званичника“. Очигледно, Техеран настоји да се користи својим радикалним верским каналима како би вршио притисак и претио Азербејџану.
Сада, могли бисмо поставити кључно питање: Зашто режим ИР Иран преферира да се сукоби са Азербејџаном? Одговор се крије у невољности Техерана да се прилагоди новим геополитичким реалностима, које се стварају на регионалном, али и на глобалном нивоу. Од почетка Другог рата за Нагорно-Карабах, када је Азербејџан ослободио своје историјско тло од јерменске окупације, Техеран је врло често таргетирао Баку са посебним порукама. Иранска администрација, која не може да прихвати уклањање Јермена из Карабаха, користи сваку прилику да истакне да се она противи могућим променама на мапи. Гледајући мимо разлога за Иран да иницира вербалне тензије са Азербејџаном, могуће је приметити неколико фактора. Први разлог се односи на јачање политичких, војних, економских и културолошких односа између Азербејџана и Турске, укључујући одржавање заједничких војних вежби. Поред тога, развој односа Азербејџана са Израелом такође је довео до пооновног приближавања Јерменије и Ирана.
Наредни дискурс Техерана односи се на отварање Занзегурског кодирора – везе између азербејџанског копна и ексклаве Нахичеван, кроз јерменску територију. Они наводе да отварање транспортног коридора представља суштинску промену граница у региону. Према шпекулацијама Ирана, отварање овог коридора ће елиминисати заједничку границу Ирана са Јерменијом. Јасно је да коридор неће водити ка таквом исходу, али, став Ирана по овом питању далеко је од реалности. Стога, говорећи о иранским војним вежбама, очигледно, Техеран је настојао да застраши не само Азербејџан, већ и Турску и Израел. Међутим, Техеран је тридесет година ћутао када је дошло до промене граница услед јерменске окупације азербејџанских територија.
Јасно је да Иран користи Јерменију као баланс у региону против Азербејџана, који од завршетка Другог рата за Нагорно-Карабах постаје економски и политички све јачи и јачи. Током Другог рата за Нагорно-Карабах, Иран је наставио да транспортује разне товаре ка сепаратистичком режиму у Карабаху. Као одговор на то, Баку је ухапсио неке од возача који су ступили на азербејџанску територију без дозволе. Врло је важно истаћи да је Техеран повећао транспорт енергената ка Јерменији током рата.
Још један корак односи се на отварање Иранског конзулата у јерменском граду Капан, који се налази у близини планиране руте Занзегурског коридора, а који ће повезати Азербејџан са својом аутономном покрајином Нахчиван. Ирански министар спољних послова Хусеин Абдулахјан је рекао свом јерменском колеги, Арарату Мирзојану, да „они сматрају безбедност Јерменије безбедношћу Ирана“.
Чињеница је да Иран подржава Јерменију по многим питањима, користећи се приближавањем Азербејџана и Израела као изговором. На крају, Иран неће моћи да достигне жељени успех у дипломатији, услед чињенице да Техеран покушава да демонстрира тврду моћ према државама региона. Овај тип политике не може бити успешан и ефективан када је реч о Азербејџану. Супротно Ирану, Турска и Азербејџан настоје да издејствују нормализацију односа са Јерменијом, а ако се Јерменија сложи око успостављања мира и економске сарадње са Азербејџаном и Турском, Техеран ће остати у потпуности сам у региону. Ради будуће стабилности и просперитета региона, Иран мора променити своје агресивно позиционирање према својим суседима. Попут Турске и Азербејџана, Иран може пружити подршку дуго очекиваном миру у Јужном Кавказу кроз давање подршке отварању транспортних коридора и успостављају потпуне економске интеграције.
Упркос чињеници да Иран и Јерменија још увек одржавају блиске економске, енергетске и безбедносне везе, Иран осуђује отварање Амбасаде Азербејџанске Републике у Израелу. Министарство спољних послова ИР Иран је критиковало приказ пријатељства између две државе. Министарство је наведено назвало „имплицитним одобравањем анти-иранске оријентације њихове сарадње, захтевајући образложење од азербејџанских власти по том питању“. Међутим, Баку никада није намеравао да користи своје везе са Израелом против Техерана, а Азербејџан није једина муслиманска држава која је отворила своју амбасаду у Израелу. Важно је истаћи да, паралелно са отварањем Амбасаде у Тел Авиву, Азербејџан је такође отворио Представничку канцеларију у Палестини, чиме ће се продубити билатерални односи између две државе.
На крају, положај Азербејџана базиран је на мирним решењима свих неслагања, а супротно Техерану, Баку поштује територијални интегритет свих држава из суседства. Током састанка у Астани, на којем су учествовали председник Азербејџанске Републике Илхам Алијев и председник ИР Иран Сејед Ебрахим Раиси, председник Алијев је истакао да „Азербејџан наставља да улаже напоре у осигуравање мира и безбедности региона Каспијског мора и Јужног Кавказа“. Уз то, Министарство спољних послова Азербејџанске Републике је у неколико наврата нагласило да „Азербејџан сматра постојање граница са Ираном шансом за развијање будућих перспектива по питању регионалне трговине и других интерација“. Стога, Иран би требало да прихвати нове геополитичке реалности у региону и да престане да представља безбедносну претњу по Азербејџан кроз спровођење војних вежби на граници Јерменије и Азербејџана, као и кроз изградњу и одржавање шпијунских мрежа у другим земљама. Регионална економска сарадња и интеграција је кључ за одрживи мир и развој у региону.
