Аутор: Андреј Захарченко. С руског превео: Зоран Милошевић
Министарство одбране Русије објављује рат западњаштву
- За вођење свих врста информационих ратова, како у сајбер простору, тако и у менталној сфери, од отприлике 2015. године постоје трупе за информационе противмере у Националном центру за контролу одбране Руске Федерације, чији задаци обухватају одбијање информационих претњи, а не пропаганду међу школарцима.
- Официри, изабрани први пут у војној историји Русије, бирају се према личном коефицијенту интелигенције, по распореду свакодневно иду на борбено дежурство, током којег прате руски информациони простор у циљу откривања оваквих претњи и у како би се разрадиле препоруке (за све – од говорника МО до Врховног команданта) за њихово неутралисање, као и за развој и спровођење информативно-психолошких операција.
- Овај рад је толико интензиван да се отприлике сваке године и по до две године ротирају емоционално „прегорели“ кадрови, премештајући их на мирније позиције.
Запад води ментални рат против Русије да би паралисао нашу вољу и окупирао нашу свест. Ова борба се води на различитим нивоима: за оно што чујемо и видимо, како се осећамо и доживљавамо, како мислимо, како перципирамо информације. Осим тога, и наше вредности су на удару.
До овог закључка је, посебно, дошао саветник министра одбране Руске Федерације Андреј Иљњицки, истичући да присуство стварних и потенцијалних претњи и ризика по националну безбедност када непријатељ покрене ментални рат захтева од Русије да обезбеди менталну безбедност, који се заснива на менталној хигијени и менталном имунитету.
Иљњицки дефинише прву компоненту као време рада кроз образовање и обуку, пре свега, код млађе генерације и особља Оружаних снага Руске Федерације, вештину самосталног рада са информацијама и способност критичког мишљења. Једноставно речено, ово је способност да живите својим умом, активно радећи са информацијама, а не да их пасивно конзумирамо.
Другу компоненту он оцењује као способност друштва, посебне групе особа или појединца да обезбеди свој социокултурни идентитет (навике, стил живота, комуникације итд.), као и имунитет на друштвена правила која се намећу споља.
„Да бисмо победили Запад, морамо га пре свега победити у својим главама“, резимирао је саветник министра одбране Руске Федерације.
Циљ је, додуше, у тренутној ситуацији апсолутно тачан. Али на које начине и у ком временском оквиру се то може постићи?
Неће ли се ова добра намера, као што се све време дешава у Русији, претворити у још једну кампању када званичници за буџетске милијарде формирају некакво „Министарство менталне безбедности“, чије формалне и веома неспретне функције неће донети никакав приметан ефекат?
– „Морам да кажем да је Андреј Иљњицки истакнути специјалиста за теорију и праксу информационог ратовања, укључујући сузбијање менталних напада на друштво и оружане снаге“, такође је члан Удружења војних политичких научника, шеф Одељења за политичку анализу и Друштвено-економских процеса. Овим поводом изнео је своје виђење ситуације.
– Говорећи једноставним људским језиком, Запад намерава да пресече 4 основна стуба на којима стоји Русија. То је њен језик, вера, историјско памћење и традиција.
Запад верује да ако упорно ударате информацијама у ова осетљива подручја, можете преформатисати свест, пре свега, наше омладине. Иљњицки управо говори о томе да сада овоме треба дати приоритет, пошто снага западног утицаја на ове зоне расте из дана у дан. Међутим, ово је веома тежак посао.
„СП“: Зашто се баш сада води ментални рат против нашег друштва? Пошто је ово заиста озбиљна претња за нас, онда се постављају питања за све функционере, организације и институције који су дужни да се супротставе таквој претњи: шта су раније радили? Зашто нису могли да предвиде овај удар на наш менталитет, зашто нису радили унапред? Шта је узрок томео – лењост или кратковидост одговорних лица?
– Да, нашли смо се у тешкој, критичној ситуацији, која је разоткрила многе проблематичне области нашег деловања, где професионалци због различитих околности нису могли да раде свој посао. Пре свега, у образовном сектору, где из школске клупе треба организовати обуку теоретичара, аналитичара и практичара у области развоја концепата информационе и менталне безбедности. Мислим да нам је ово промакло јер смо се надали да ће се све некако решити, а у неком тренутку је преовладало либерално гледиште да нам нико не прети, да неће да се бори са нама и тако даље.
„СП“: А шта је са Главном политичком управом Оружаних снага РФ ГлавПУР? Одељења за рад са персоналом? Не виде тај проблем или нема довољно снаге?
„Сва питања менталне хигијене и друге сличне ствари као што су национална идеја и визија будућности нашег друштва нису ствар војске“, примећује Игор Николајчук, независни стручњак за безбедност информација. – Задатак ГлавПУР-а је да обезбеди тактичку пропаганду са циљем да постигне неку врсту ефикасности и одржи висок морал међу трупама. Управо то, у ствари, искрено ради Главна политичка управа Оружаних снага Руске Федерације.
За вођење свих врста информационих ратова, како у сајбер простору, тако и у менталној сфери, од отприлике 2015. године постоје трупе за информационе противмере у Националном центру за контролу одбране Руске Федерације, чији задаци обухватају одбијање информационих претњи, а не пропаганду. међу школарцима. Официри, изабрани први пут у војној историји Русије, бирају се према личном коефицијенту интелигенције, по распореду свакодневно иду на борбено дежурство, током којег прате руски информациони простор у циљу откривања оваквих претњи и у како би се разрадиле препоруке (за све – од говорника МО до Врховног команданта) за њихово неутралисање, као и за развој и спровођење информативно-психолошких операција. Овај рад је толико интензиван да се отприлике сваке године и по до две године ротирају емоционално „прегорели“ кадрови, премештајући их на мирније позиције.
Сада је овај посао додатно отежан чињеницом да су се снаге безбедности – захтевају да се интензивира идентификација лажних информација, за које једноставно нема довољно људи или средстава – само у Украјини, према мојим прорачунима, више од пет стотине стручњака објави по 10 лажних вести о СВО – Специјалној војној операцији на сат. Ја лично сматрам овај приступ, најблаже речено, некоректним.
«СП»: Зашто?
– Пошто је, прво, сада у Русији „ментални рат са Западом” постао сасвим фикс идеја, сваки функционер сматра својом дужношћу да се огледа на ову тему. Као резултат, све ово почиње да се прелива у другу кампању.
Друго, из неког разлога смо одједном одлучили да су сви наши проблеми зато што неко убацује погрешне информације.
Савремени масовни медији су толико развијени да апсолутно сваки садржај проналази свог потрошача, па је стога немогуће створити било какву, чак и идеолошку информациону платформу. У Финској су, на пример, покушали да науче младе људе да деле изворе информација на исправне и погрешне, али су на крају напустили овај посао.
„СП“ Како се у таквим условима ефикасно одупрети Западу у менталном рату? Уосталом, нема сумње да се он одвија …
– Пре свега, само треба да пратите шта наш потенцијални непријатељ ради у информационој сфери и разуметие зашто то ради. Уз то, треба да се смиримо и не идемо у крајности. Како је исправно рекао председник Руске Федерације, Русија нема непријатеља међу другим народима ни на Западу ни на Истоку, само глобалистичке елите покушавају да нам наметну своју вољу.
Зато смо против елита, које су данас овакве, а сутра онакве. Сада намеравамо да репродукујемо ситуацију из времена 1941. године под слоганом „дижи се, огромна земљо“? Хоћемо да сваки Рус буде спреман за борбу против НАТО-а? Дакле, није далеко од Трећег светског рата.
„СП“: А шта да се ради са крхким умовима младих? Како их заштитити од русофобичне пропаганде Запада?
– Прво ћу изнети идеју која може деловати непријатно. У условима руског, будимо искрени, капитализма, па иако наш Устав директно забрањује доминацију било које идеологије, како можемо захтевати појаву у нашем менталном простору неке врсте „магичне вакцинације“ од непријатељске пропаганде? Младост се мора образовати, и то дуго и напорно. Али на ком „идеолошком квасцу“?
У Јељциново доба, на пример, ми смо рушили совјетске споменике ништа мање него што то чине Украјинци сада. И како сада од младих захтевати да свако од њих буде спреман да постане херој?
А сада да узмемо у обзир чињеницу да наш народ, углавном, за сву ту „непријатељску пропаганду“, извините, не мари. Моје сопствено истраживање показује да ни старије генерације Руса, као ни омладина уопште, немају апсолутно никакву расну несклоност према другим нацијама. А после тога ћемо мало смањити жестину страсти и престати да се бавимо непромишљеним кампањама попут позивања у вртиће удовица хероја погинулих у СВО.
То, по мом мишљењу, неће донети никакву стварну корист у подизању патриотизма, осим што ће функционери извештавати „горе“ о обављеном послу са омладином.
Да бисмо победили у менталном рату са Западом, по мом мишљењу, треба да урадимо једну елементарну ствар – да коначно пронађемо јасну, коначну парадигму шта је специјална војна операција. Она је, без сумње, већ отишла у историју, али како ће је оцењивати будуће генерације? И коначно, да почнемо да негујемо патриотизам код људи. Али не некакав безличан, већ са садржајем. Са било чим, али без радикалног национализма. То је цела тајна.
