Аутор: Миша Стојадиновић
Оливер Вархељи, комесар за проширење је приликом представљања нове методологије прикључивања земаља Западног Балкана Европској унији 05. 02. 2020. године истакао да она доноси снажније финансијске и политичке подстицаје, али и да подразумева и рад на три поља: „Прво, данас предлажемо конкретне кораке за унапређење процеса приступања. Док јачамо и побољшавамо процес, циљ је и даље приступање и пуно чланство у ЕУ. Друго, паралелно са тим, Комисија чврсто стоји у својим препорукама за отварање преговора о придруживању са Северном Македонијом и Албанијом и ускоро ће поднети извештај о напретку ове две земље. Треће, током припреме самита ЕУи земаља Западног Балкана у Загребу, Комисија ће представити план економског и инвестиционог развоја за регион.“ Тиме је процес придруживања земаља Западног Балкана остао кључни геостратешки циљ Европске уније. Имајући у виду актуелни проблем око глобалне пандемије планирани самит у Загребу је одржан на један специфичан начин. Читав самит је организован виртуелно, што је у пракси значило организовање видео-конференцијских разговора који су се пре свега фокусирали на кризу Ковид19, док је питање проширења у потпуности стављено у други контекст.
Међутим, без обзира на овакав след догађаја потребно је позабавити се последицама примењивања нове методологије која је иначе и званично прихваћена од стране Републике Србије. Подсетимо се да је председник Александар Вучић о овом питању донео званичну одлуку приликом разговора са председником Француске Емануелом Макроном. То у пракси подразумева следеће: читав процес преговора Републике Србије око приступања Европској унији организоваће се у шест кластера који ће се отварати као целине. Тих шест кластера обухватају укупно 35 поглавља распоређених на следећи начин: Први кластер Основна поглавља: 23 – Правосуђе и основна права; 24 – Правда, слобода и безбедност; Истовремено овај пакет подразумева и економске критеријуме, демократске капацитете и реформу јавне администрације: 5 – Јавне набавке; 18 – Статистика; 32 – Финансијска контрола; Други кластер Унутрашње тржиште: 1 – Слободно кретање робе; 2 – Слобода кретања радника; 3 – Право оснивања и слобода пружања услуга; 4 – Слободно кретање капитала; 6 – Право привредних друштава; 7 – Закон о интелектуалној својини; 8 – Политика конкуренције; 9 – Финансијске услуге; 28 – Заштита потрошача и здравља; Трећи кластер Конкурентност и инклузивни раст: 10 – Информационо друштво и медији; 16 – Порез; 17 – Економска и монетарна политика; 19 – Социјална политика и запошљавање; 20 – Предузетничка и индустријска политика; 25 – Наука и истраживање; 26 – Образовање и култура; 29 – Царинска унија; Пети кластер Зелена агенда и одржива повезаност: 14 – Транспортна политика; 15 – Енергетика; 21 – Трансевропске мреже; 27 – Околина и климатске промене; Пети кластер Ресурси, пољопривреда и кохезија: 11 – Пољопривреда и рурални развој; 12 – Безбедност хране, ветеринарство и фитосанитарна политика; 13 – Рибарство; 22 – Регионална политика и координација структурних инструмената; 33 – Финансијске и буџетске одредбе; Шести кластер Спољни односи: 30 – Спољни односи; 31 – Спољна, безбедносна и одбрамбена политика.
Организовање и отварање читавих кластера у великој мери олакшава преговарачку позицију јер се велики број питања решава истовремено. Такође, обезбеђивање додатних средстава уз јачу финансијску и политичку подршку земљама Западног Балкана на пољу придруживања у великој мери читав процес чини много прагматичнијим. Међутим, истовремено ова методологија доноси и пар озбиљних изазова. Читава методологија проширења Европске уније има три кључна сегмента. Први сегмент подразумева подједнако интензиван политички ангажман земаља Европске уније и Западног Балкана. У пракси то би значило укључивање и стварање нових могућности за политички дијалог на високом нивоу путем редовних самита ЕУ и земаља Западног Балкана, уз истовремено интензивирање министарских контаката, посебно у областима у којима је потребно вршити усклађивање и испуњавање кључних критеријума. Ово би у великој мери значило да земље присуствују као посматрачи на састанцима када се решавају кључна питања чиме би се значајно допринело њиховој укључености и упућености у кораке које је неопходно предузети. Земље чланице ће моћи да помогну приликом решавања изазова по било ком поглављу из свих шест кластера, али ће моћи и да прате читав овај процес уз право надгледања регуларности читавог процеса придруживања. Овај сегмент нас води ка побољшању динамике преговора. Као што је већ речено, отварање читавих поглавља процес интеграција чини много бржим јер се не решава једно поглавље за другим, већ читави кластери као целине. Ради побољшања преговора са Србијом и Црном Гором учињен је уступак по питању организовања преговора око кластера уз истовремено поштовање постојећих преговарачких оквира и договора између ових земаља. Имајући у виду да је Република Србија прихватила нову методологију даљи циклус преговора ће се одвијати у складу са њом. И трећи, можда и најзначајнији сегмент, чини већа предвидљивост позитивног и негативног исхода. Европска унија има право да на потенцијалне проблеме реагује на следећи начин: државе чланице би могле одлучити да се преговори могу одложити у одређеним областима, или у најозбиљнијим случајевима, обуставе у целини. Већ затворена поглавља могу се поново отворити уколико је потребно преиспитати одређене проблеме; Опсег и интензитет финансирања из Европске уније се може снизити са изузетком подршке цивилном друштву; Предности блиске интеграције, нпр. приступа програмима и тржишту Европске уније могу се паузирати или стопирати.
Ова три сегмента у великој мери истовремено олакшавају, али и компликују читав процес преговора око приступа Европској унији. Тачно је да отварање читавих кластера у великој мери олакшава пут Србије ка европским интеграцијама, али истовремено за ниједан кластер се не може са сигурношћу рећи да је затворен све док процес придруживања не буде у потпуности готов. Тиме се истовремено гарантује да земље Западног Балкана наставе да побољшавају резултате постигнуте по одређеним поглављима методологије придруживања, али се истовремено њихов положај отежава јер Европска унија има право да читав процес преговора врати на сам почетак или да га у потпуности обустави. То у великој мери омогућава да земље Европске уније имају значајан политички утицај на дешавања у региону и да у одређеном смислу врше притисак по питању одређених одлука. Интересантно је поменути да ће поглавље Остала питања (поглавље 35) бити разматрано посебно ван ових шест кластера. Унутар тог питања ће се решавати и највећи изазов по питању европских интеграција Републике Србије а то је статус Косова и Метохије. Свакако да најзначајнији део ових кластера чине поглавља 23. и 24. која се тичу правосуђа и права грађана, уз истовремени акценат на правду, слободу и безбедност. Тиме ова поглавља остају кључна питања европских интеграција, она се отварају прва а затварају последња. Највећи допринос ове методологије свакако чини веће учешће држава чланица које би требало да допринесе побољшању квалитета овог процеса јер ће све оне имати могућности да се изјасне о највећим проблемима, а самим тим и да укажу на могућности њиховог превазилажења. Међутим, стално право суспендовања и блокирања преговора може служити као стално поље условљавања земаља Западног Балкана. Треба, такође, нагласити да и поред промена које нова методологија доноси позиција Републике Србије суштински остаје иста јер кључни критеријуми и даље остају непромењени. Уз истовремено снажније подстицаје и веће санкције статус Косова и Метохије и међусобни преговори и даље остају камен спотицања европског пута Републике Србије.
