Home АНАЛИЗЕ Сарадња као неочекивани производ енергетске зависности на Балкану – случај Бугарске и...

Сарадња као неочекивани производ енергетске зависности на Балкану – случај Бугарске и Србије

5971
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Миша Стојадиновић

Балканске земље се у великој мери могу окарактерисати као енергетски зависне. Те земље своје потребе углавно намирују из увоза, при чему њихова енергетска безбедност у великој мери почива на угљу, уз изузетно мали проценат коришћења обновљивих извора енергије. Отварање Балканског тока  с правом ставља акценат на однос између Бугарске и Србије у први план. Допремање гаса из Русије, преко Турске и Бугарске у Србију, а затим даље, доноси нову димензију посматрања геополитичких односа у Европи. Приликом анализе односа између Србије и Бугарске увек морамо водити рачуна о следећим факторима: бугарска и српска нација су сличне у религији и култури; обе земље припадају Јужним Славенима; доминанта религија је православље (Српска православна црква и Бугарска православна црква); сличност у територији, величини популације, али и негативним демографским трендовима и економским (процес транзиције) и геополитичким изазовима; обе поседују историју оптерећену великим бројем чинилаца који су представљали главни камен спотицања међусобне сарадње.

Истовремено је важно напоменути да су односи између Бугарске и Србије једни од најмање анализираних питања у европским међународним односима. Значај ове сарадње превазилази искључиво економску, енергетску или било коју другу димензију и задире у геополитичку сферу. Тежиште ових односа требало би да буде на унапређењу прекограничне сарадње. Дужина границе између Србије и Бугарске је око 350 километара. Границу углавном карактеришу планински терени што је још један изазов.

Билатерални односи између Републике Србије и Републике Бугарске имају дугу историју. Они су званично успостављени 18. јануара 1879. Иако је било успона и падова у њиховим међународним односима због различитих геополитичких положаја током историје, данас су билатерални односи на задовољавајућем нивоу.

 Тачно је да постоје многобројни скептици који ће наглашавати да су бугарско-српски односи често обострано посматрани кроз негативну призму прошлости, посебно кроз призму такозваног „братоубилачког српско-бугарског рата“ из 1885. године. Ту су и многи други историјски догађаји. На перцепцију Бугарске утицали су и узроци за настанак и исход Другог балканског рата и питање Македоније, као и уступање ,,западних покрајина“, односно општина Димитровград и Босилеград Србији (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), при чему се дешавања током оба светска рата посебно болно памте. Истовремено дешавања из савремене историје, такође, у великој мери дају негативан тон односу између ове две земље. Треба напоменути да је током НАТО агресије на Републику Србију 1999. године Бугарска одлучила да дозволи НАТО-у да користи бугарски ваздушни простор и војне инсталације за напад на Србију. Ово је у великој мери довело до јачања неповерења према Бугарској у Србији.

 Требало би, међутим, позабавити се и тиме колико је Бугарска имала избора сем да удовољи захтевима САД. Могућност да остане неутрална у том тренутку је била минимална, јер би то довело у питање преговоре о НАТО интеграцијама, а касније и о плановима по питању европских интеграција.

Али и поред чињенице да је било много изазова, односи и поверење између ове две државе су после 2000. године у сталном порасту. Бројни су примери добре сарадње Србије и Бугарске. Посебно су последњих пет година интензивирани дипломатски односи. Према подацима Републичког завода за статистику, најважнији трговински партнери Србије у 2018. години биле су државе ЕУ са 63% укупне спољнотрговинске трговине. Само је девет држава ЕУ са којима Србија нема негативан трговински биланс. Са две од њих Србија има посебно интензивну робну размену и то су Румунија са 970 милиона евра и Бугарска са 614 милиона евра, што чини око 10% укупног српског извоза. Када је Србија потписала Споразум о стабилизацији и придруживању 2013. године, то се значајно одразило на смањење трговинског дефицита са државама ЕУ. Други најважнији трговински партнери Србији су државе ЦЕФТА.

Према Министарству спољних послова Републике Србије, Бугарска је један од најважнијих трговинских партнера Србије. Простор за напредак на овом пољу свакако постоји, нарочито имајући податке из новембра 2020. године који показују да су најважније земље за извоз Немачка, Италија, Босна и Херцеговина, Румунија и Мађарска, док су најважније земље за увоз Немачка, Кина, Италија, Русија и Мађарска.

Истовремено Република Србија такође представља важан трговински партнер за Републику Бугарску. У 2018. години Република Србија je уврштена у топ 15 трговинских партнера Бугарске. Аналитичар Данијел Воркман урадио је листу на којој је представљено 15 најбољих трговинских партнера Бугарске међу којима је своје место нашла и Србија.

Поред тога, један од најважнијих разлога међусобне сарадње може бити значај Републике Србије и Републике Бугарске за иницијативу Појас и пут. Обе државе се налазе на важном положају за обнову Новог пута свиле, што је била идеја коју је први пут споменуо кинески председник 2013 године. Сарадња на пољу енергије између Бугарске и Србије је, можда, и најзначајнија. Србија и Бугарска деле сличне изазове када се ради о енергетским питањима. Обе су велики увозници енергената и обе су у великој мери зависне и не могу саме да подмире потребе домаћег тржишта.

Јачање сарадње на пољу гасовода Турски ток једна је од најважнијих иницијатива са  геополитичког аспекта. Изградња гасовода Турски ток на руску иницијативу је најзначајнији пројекат који би обезбедио јачање геополитичког положаја балканских земаља. Ова иницијатива, дакле, поред економских и енергетских разлога уједно и јача позиције балканских земаља у међународним односима. Србија је један од најважнијих делова овог пројекта у процесу његове имплементације од бугарске до мађарске границе. Такође, постоје идеје са стране Републике Бугарске да би то могла постати нека врста Балканског тока који ће доводити енергију из различитих извора, што је занимљива иницијатива. Иако САД нису биле посебно срећне због овог пројекта, он је важан за целу Европу и зато и Бугарска и Србија, са својим утицајним геостратешким местом за његову примену, могу имати користи од његовог развоја.

У том смислу Бугарска и Србија могу бити лидери за успостављање економског развоја и стабилности у целом региону. Обе државе морају бити мост за успостављање сарадње између Истока и Запада. Успостављање регионалне сарадње је једини пут да се балканске земље отргну утицаја великих сила. Енергетска дипломатија у том смислу може представљати један од главних чинилаца који могу имати кључну улогу у креирању спољних политика балканских земаља, при чему пројекат Турски ток може имати значајно место на овом пољу. Самим тим енергетска зависност балканских земаља не мора представљати и њихову слабост, већ напротив, може бити мотив више да се балканске земље уједине око одређене идеје и да превазиђу међусобне несугласице зарад сопствених националних интереса. Почетак протока гаса из Бугарске за нашу земљу значајан је економски, уједно и геополитички замајац за јачање позиције Републике Србије у међународним односима.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here