Home АНАЛИЗЕ Европска резолуција о вакцинама против Ковида – 19

Европска резолуција о вакцинама против Ковида – 19

5242
0
Foto: Pixabay

Савет Европе је 27. јануара 2021. године усвојио Резолуцију 2361 – Ковид 19 вакцине: етичка законска и практична разматрања. Овај докуменат посебно добија на значају имајући у виду да је пандемија ковид 19 покренула многа практична питања за која Европска унија није имала званичан став. Овоме је нарочито допринела чињеница да су земље чланице ЕУ доносиле одлуке везане за пандемију искључиво из визуре сопствених националних интереса. Тиме су сиромашне земље које поседују капацитете и ресурсе без обзира на припадност овој међународној организацији препуштене саме себи. Овај проблем се манифестовао током читавог трајања пандемије при чему  је већина земаља тешко долазила до медицинске опреме и лекова. Проналазак вакцине је изнова покренуо ово питање. Резолуција 2361 по први пут јасно дефинише став Европске уније о томе да је за превазилажење пандемије неопходна сарадња између свих држава чланица која на крају мора да резултира равномерном, правовременом и праведном расподелом вакцина. У време када је вакцина уместо да доведе до решења проблема постала геополитичко оруђе сваки вид нормативног регулисања овог поља је више него потребан.

Резолуција 2361 се састоји из осам тачака. Прва тачка Резолуције указује на то да је пандемија поред тога што је однела огроман број људских живота истовремено оголила постојеће поделе и неједнакости. Неопходне здравствене мере су уништиле глобалну економију што је допринело порасту незапослености и сиромаштву. Као једино решење да се овај проблем превазиђе у другој тачки се истиче масовна вакцинација. Међутим, већ у трећој тачки се може видети највећи проблем у спровођењу масовне вакцинације, а то је чињеница да у овом тренутку потражња у огромној мери надмашује понуду. То доводи до сурове борбе за вакцинама у којој богате земље свакако имају предност. Управо због тога четврта и пета тачка указују да вирус не познаје границе и да је због тога потребна међународна сарадња која ће омогућити глобалну једнакост у приступу вакцинама. Колико је сурова борба за вакцине говори и то што фармацеутске компаније које су их произвеле не испоручују унапред договорене количине вакцина из чисто финансијских разлога и њихове продаје онима који имају пара.

Поред регулисања на међународном нивоу тачка шест ове Резолуције истиче значај даље унутрашње расподеле вакцина унутар држава чланица. Инсистира се на етичком и праведном начину расподеле вакцина при чему ће у првој фази вакцину добити они којима је најпотребнија.

Тачка седам ове Резолуције је најважнија јер се у њој детаљно дефинишу основни принципи који морају бити испоштовани како би се Европска унија изборила са пандемијом, а то су: неопходност једнаког приступа здравственој заштити; развој стратегије за правичну дистрибуцију вакцина која треба да омогући добру информисаност грађана о вакцинама и сузбије било какав вид дискриминације по питању тога да ли је неко вакцинисан или не; вакцинација мора искључиво бити добровољна али не обавезна; предузимање свих могућих мера за развој вакцине која би била намењена деци. У Резолуцији се закључује да су научници урадили изузетан посао у рекордном року и да је сада на владама да делају. Један од највећих доприноса ове Резолуције је инсистирање на томе да вакцине морају бити јавно добро које на глобалном нивоу мора бити доступно свуда и свима.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here