Home АНАЛИЗЕ Нове санкције против Руске Федерације: пунитивна и превентивна функција новог америчког сета...

Нове санкције против Руске Федерације: пунитивна и превентивна функција новог америчког сета мера

529
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Драган Станар

Турбулентна политичка смена у Вашингтону, која је уз мноштво контроверзи и историјских преседана, реализована почетком ове године, вратила је представника Демократске странке у Белу кућу. Председник Сједињених Америчких Држава, Џозеф Бајден, тријумфовао је на протеклим америчким председничким изборима понајвише захваљујући реторици унутрашњег друштвеног помирења, инсистирању на снажном атрибуту социјалне правде унутар подељеног америчког друштва, али такође и у великој мери захваљујући оштрој критици бившег председника Доналда Трампа. Иако су критике Трампа, његове администрације и свеукупне политике које су стизале из демократског табора заиста биле свеобухватне и екстензивне, неретко се чак спуштајући и на ad hominem ниво аргументације, једно од кључних поља политичко-вредносне критике био је Трампов однос са глобалним конкурентима, понајвише Кином и Русијом. За очекивати је, дакле, било да се курс америчке спољне политике у великој мери промени, мада је можда ипак исправније рећи врати на пређашње стање, када се ради о односу према Кини и Русији, али и према свим осталим центрима моћи у мултиполарном свету актуелне политичке реалности.

Foto: Freeimages
Foto: Freeimages

На самом почетку мандата, чини се да демократе, тачније Бајден и његова нова администрација, заиста нису изневерили очекивања својих гласача који су пружили подршку оштријој анти-руској и анти-кинеској политици Сједињених Америчких Држава. Почевши од именовања нових кадрова на руководећа места неких од најважнијих институција и организација безбедносно-обавештајног сектора и спољне политике, до њихове недвосмислене и отворене реторике којом је јасно мапиран нови/стари амерички приступ „изазивачима“ америчке глобалне хегемоније. Нови шефови Директората обавештајних служби (Аврил Хејнс), Централне обавештајне агенције (Вилијам Бернс), па и Стејт департмента (Ентони Блинкен) били су веома експлицитни, још у периоду њихових номинација, у својим намерама да установе веома оштар курс спољне политике, са акцентом на Кину и Русију, што и јесте у потпуности очекивано и у складу са платформом на којој је и дошао Бајденов тријумф и промена власти у Вашингтону. Наравно, политичка тежина Бајденове одлуке да јавно назове председника Руске Федерације Владимира Путина „убицом“ не може се пренагласити, и она ће очито служити као темељ односа САД према Путину и Русији до краја мандата америчког председника.

Трампов однос са Русијом, који је тумачен као исувише попустљив, чак гранично сервилан, а нарочито његово јавно исказивање поштовања према руском председнику Владимиру Путину, заиста је представљао трн у оку свих оних који су чврсто остали на становишту нужне цивилизацијске, готово манихејске, супротстављености САД и Русије. Још од његове шокантне победе на изборима 2016. године и избора на место председника САД, Трампов мандат био је под перманентном сенком „малигног руског утицаја“, како су писали многи демократама наклоњени аналитичари у Вашингтону. Тај руски утицај је коначно, по њиховом суду, и довео Трампа на власт и означио директно и до тада незабележено мешање у демократске изборе у Америци. Овај наратив није напуштао ни изборну трку у 2020. години, а потези које вуче нова администрација у Белој кући показују да је он и даље веома моћан. У складу са тим, ове се недеље очекује и објављивање новог сета санкција и мера уперених против Руске Федерације којим се ова земља настоји „казнити“ за, између осталог, „анексију Крима“, „агресивне хакерске нападе“, „нуђење награда за убиства америчких војника у Авганистану“, и наравно неизбежно „мешање у изборни процес“. Најаве су да није немогуће чак ни протеривање одређеног броја руских дипломата из Сједињених Америчких Држава (говори се о чак 10 до 15 дипломата), док ће се руска страна и званично оптужити за хакерску акцију коју су америчке службе безбедности назвале „Соларни ветрови“ (SolarWinds), по великој америчкој ај-ти компанији која је била у центру хакерског скандала. Ова хакерска акција доживљава се као највећа која је икада спроведена против не само приватног сектора у САД, већ и значајних делова америчког државног апарата који су користили софтвер компаније „Соларни ветрови“. Довољно је навести институције као што су Пентагон, Министарство унутрашње безбедности (Homeland Security), Министарство енергетике, Национална канцеларија за нуклеарну безбедност, Трезор, итд. По речима Бајденовог саветника за националну безбедност, Џејка Саливана, нове санкције укључиваће „мешавину досад виђених и неких нових мера“ којима се планира првенствено економско кажњавање Руске Федерације. Поред функције кажњавања, чини се да ове мере имају и јасну превентивну функцију и да представљају поруку нове америчке администрације да ће у односима са својим глобалним конкурентом заузети много оштрији и чвршћи курс, и да се неће толерисати ништа што се буде перципирало као супротстављено америчким интересима. Иако се објављивање тачних мера још увек очекује, извесно је да ће оне подразумевати ограничење рада америчких банака са Русијом, трговину руским обвезницама, и друге рестрикције уперена према економској стабилности Москве, која је у великој мери традиционално одређена флуктуацијама цене гаса и нафтних деривата на светском тржишту.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here