Аутор: Драган Станар
Својеврсни „пресеци“ којима се евалуира успешност, ефикасност и свеукупни дојам владавине пре истека мандата нису уставно или законски прописани или предвиђени у савременим демократским политичким системима. Ипак, можемо говорити о одређеним традицијама или тековинама демократије, такорећи имплицитним демократским институцијама које, inter alia, дефинишу управо такве „тачке пресека“ у којима се јавно разматрају потези и одлуке институција власти. Чини се да су две, у очима јавности, најзначајније тачке пресека оне које долазе после 100 дана и после прве године власти. Иако су обе тачке објективно потпуно арбитрарне, и тиме у практичном политичком смислу безначајне, оне привлаче значајну количину пажње, не само шире јавности и медија, већ и самих представника власти. Тако је и ових дана пажња целокупне политичке јавности у Сједињеним Америчким Државама концентрисана на евалуацију и оцену првих годину дана владавине председника Џозефа Бајдена.
Амерички председник Бајден званично је преузео функцију од Доналда Трампа 20. јануара 2021. године, инаугурацијом која је означила крај најконтроверзнијег, најтурбулентнијег и најделикатнијег изборног (укључујући ту и предизборна, а нарочито пост-изборна дешавања) период у савременој политичкој историји најмоћније демократске силе на планету. Преузимајући функцију пре годину дана, Бајден је изјавио да његов улазак у Овални кабинет „не представља тријумф кандидата, већ принципа – принципа демократије“, која је у очима демократа озбиљно еродирана током четверогодишњег мандата републиканског председника Трампа. Стога је нарочито интересантно осврнути се на годину дана „демократије“ у Сједињеним Америчким Државама која је иза нас. Шта је Бајденова администрација успела да промени или унапреди у првих 365 дана од преузимања власти? У тренутку преузимања власти, Бајден је ситуацију описао као „савршену олују“ великих историјских изазова који су пред америчким народом, будући да се нација суочавала са четири велика проблема – пандемијом корона вируса, климатским изазовима, економском кризом и социо-расним немирима који су обележили 2020. годину у Америци.
Међу најснажнијим адутима у предизборној кампањи демократа била је и критика начина на који се Трампова администрација борила са пандемијом на америчкој територији. Један од најзначајних показатеља Бајденових напора у првих пола године у Белој кући јесу проценти вакцинисаних грађана који су до лета 2021. значајно и континуирано расли (преко 75% одраслих грађана САД примило је макар једну дозу вакцине), што је довело до тога да Бајден у јулу славодобитно изјави да нација 2021. године може да слави и „Дан независности од Ковид-19 пандемије“. Међутим, појава делта и омикрон варијација корона вируса нагло је променила ситуацију на терену, те су крајем прошле године бројке новозабележених случајева заразе порасле на ниво који је готово троструко већи него крајем последње године Трамповог мандата. Нажалост, и број смртних случајева услед заразе короном такође је значајно порастао, те је број смрти од Ковид-19 вируса у САД премашио чак 850,000, што је највећа бројка на планетарном нивоу. Бајденова администрација се данас суочава са критикама везаним за доступност Ковид тестова, недовољне болничке капацитете, итд.
Инаугурални говор такође су обележиле и Бајденове речи да је у току борба са сам спас планете Земље, која је угрожена климатским променама изазваним људском цивилизацијом и развојем технологије. Нова америчка администрација заиста је повлачила потезе којима је ставила до знање да је борба против климатских промена приоритет – поновно приступање Париском споразуму о климатским променама, предлог монументалне инвестиције од чак 2 трилиона долара за борби против климатских промена, отварање посебне канцеларије Беле куће посвећене овом проблему, именовање Џона Керија за специјалног саветника председника за климу, итд. Међутим, чини се да планови Бајдена везани за климу наилазе на жесток отпор у Сенату, чак и међу неким члановима његове партије, који долазе из држава чија је економија у многоме зависна управо од нафте, угља и осталих фосилних горива, класичне аутомобилске индустрије, итд. Подаци о историјском повећању емисије штетних гасова у САД у години за нама (чак 6,2% више него у 2020. години, што је историјски рекорд), а нарочито о повећању од чак 17% у коришћењу угља за производњу електричне енергије у Америци, сведоче о величини ветрењача са којима су суочени климатски планови садашње америчке администрације.
Економска кретања у Сједињеним Америчким Државама у великој су мери одређена утицајем корона вируса, као и у остатку света. Један од раних потеза нове администрације био је управо ублажавање негативних ефеката пандемије на економију кроз огроман пакет помоћи изгласан у марту 2021. године, којим је чак 1,9 трилиона долара одвојено за помоћ. Сличан пакет мера планиран је и за мај ове године. Такве мере допринеле су креирању чак 6,4 милиона нових послова у САД, као и паду стопе незапослености на само 3,9%, што је мање него у неким годинама које су претходиле пандемији (нпр. 2015-2017.) као и социјалним потраживањима незапослених које су најмање у последњих 50 година! Истовремено, цене су у просеку повећане 7%, што је више од процентуалног повећања плата које за протеклих годину дана износи тек нешто више од 4,5% и представља највећу стопу инфлације још од 1990. године. Ипак, чини се да је економија поље у којем је Бајденова администрација остварила највећи успех.
Расни и шире-друштвени немири који су захватили урбане центре Сједињених Америчких Држава у последњој години мандата Доналда Трампа разоткрили су крхкост социјалног мира и правде у највећој и најмоћнијој глобалној демократији. Потпуно је и било очекивано да ће демократе искористити дешавања на улицама да додатно оспоре Трампа и да ће своју платформу креирати уз придавање велике пажње питању социјалне правде, расне једнакости, итд. Бајденова администрација повлачила је и неке конкретне потезе, поред најочигледнијег – одабира веома диверсификоване групе експерата унутар администрације, у којој се истичу Секретарка за унутрашње послове Халанд (која припада америчким староседеоцима, тј. америчким Индијанцима) и наравно потпредседница Камала Харис (која је црнкиња) – као што је одвајање 5 милијарди долара за црне фармере у оквиру поменутог пакета од 1,9 трилиона долара помоћи. Међутим, Бајденова администрација и даље није реализовала предизборно обећање креирања национално комитета за надзор полиције (обећање је гласило да ће се такво тело конституисати у првих 100 дана), није успела да „прогура“ тзв. „Џорџ Флојд“ закон о промени полицијске обуке, нити је побољшала гласачке услове за црну популацију у САД.
Једино што можемо закључити после првих 365 дана и традиционалног „годишњег“ пресека јесте да су такве демократске институције (институције анализе после 100 дана или прве године владавине) важне за јавност, али ипак практично безначајне. Било какво суђење пре истека мандата не може нам понудити јасну слику успешности или неуспешности одређене власти, будући да се она не бира на 100 или 365 дана, већ на четири или пет година. Тек на крају мандата Џозефа Бајдена биће могуће објективно судити о реализацији предизборних обећања, успешности његове администрације и о укупном дојму његовог времена у Белој кући. У складу са тим, не треба се водити ни евидентним падом у јавној подршци председнику Бајдену, која је са око 60% пала на само 42% за годину дана, будући да је то тренд који није успео да избегне ни један амерички председник – подршка Трампу после годину дана пала је са 45% на 35%, док је Обама забележио пад од чак 20%, тј. са 70% подршке на почетку мандата на само 50% подршке јавности после први годину дана у Белој кући.
