Home СТАВОВИ „Лов на вештице“ или „владавина права“?

„Лов на вештице“ или „владавина права“?

343
0

Драган Станар

Када су крајем прошлог месеца јавности постали доступни резултати различитих истраживања јавног мњења, који су показали да постоје немале шансе да се бивши амерички председник Доналд Трамп нађе међу кандидатима на примарним унутарпартијским изборима Републиканске странке, те да потенцијалном победом на тим изборима постане и званични кандидат републиканаца на председничким изборима крајем 2024. године, многи експерти изнели су предвиђања да ће се реторика владајућег естаблишмента усмерена против Доналда Трампа интензивирати. У светлу медијски веома експлоатисаних званичних саслушања „Шестојануарског комитета“, било је за очекивати да ће се лик и дело бившег америчког председника додатно провлачити кроз пословично политичко блато, у покушају да се онемогући његова потенцијална кандидатура већ на првом, унутарпартијском и „примарном“, кораку. Ипак, чини се да је комплетна политичка јавност у Сједињеним Америчким Државама, а наравно и у остатку заинтересоване глобалне јавности, остала затечена и безмало шокирана недавним развојем догађаја.

Почетком недеље, Трамп се обратио медијима и обавестио јавност да је ФБИ (FBI – Федерални истражни биро) извршио рацију његовог имања на Флориди. У шокантном догађају, готово без преседана у политичкој култури и традицији САД, агенти федералне агенције претраживали су дом бившег америчког председника у елитном Маралаго (Mar-a-Lago) насељу у Палм Бичу на Флориди, у потрази за поверљивим документима и материјалима које је Трамп наводно без дозволе и знања надлежних служби изнео из Беле куће након окончања његовог мандата и бурне транзиције власти у јануару 2021. године. Додатну ноту драматичности овој рацији даје информација да је претрес извршило чак 40 истражитеља ФБИ, који су на имање стигли са 15 возила, укључујући и камион! Трамп је, према подацима америчке Националне администрације за архив и податке, већ вратио пуних 15 кутија документације из свог дома у Палм Бичу, у процесу који је сам Трамп назвао „уобичајеном и рутинском процедуром“, кроз коју пролази сваки одлазећи председник по одласку из Беле куће.

Ситуацију још комплекснијом и озбиљнијом чини чињеница да је сам систем процедура које се тичу криминалних истрага на територији Сједињених Америчких Држава невероватно строг и детаљан, те да је било потребно испунити више услова како би се рација и претрес било ког објекта у личном власништву уопште могли реализовати. Наравно, будући да се ради о историјском преседану у коме је објекат претреса у власништву ни мање ни више него бившег америчког председника и потенцијалног кандидата на будућим председничким изборима, процедуре су морале бити још опрезније и детаљније испоштоване. Иако још званично нема података о томе шта су конкретно тражили агенти ФБИ у Трамповој кући, оно што је нужно претходило рацији јесте званични налог за претрес, који је могуће издати само уколико постоји „велика вероватноћа постојања кривичног дела и доказа о делу у објекту претреса“. То значи да је пред судију који је потписао налог за претрес изнесено довољно чврстих доказа који би га уверили да постоји оправдан повод за овако ригорозан потез (имајући у виду да се не ради о кући било ког грађанина САД, већ управо Доналда Трампа), али и оправдана сумња да се управо у том тренутку докази о кривичном делу налазе у објекту претреса.

Имајућу у виду комплетан контекст ове ситуације, најупућенији правни експерти у САД сагласни су да је за издавање таквог налога несумњиво морало доћи одобрење од највиших истанци унутар америчког правосуђа и правосудног система – у најмању руку, то је морао званично одобрити Заменик Државног правобраниоца САД, уз консултације са Главним Државним правобраниоцем (еквивалент министру правде у Републици Србији) и директором ФБИ-а. Све ово води нас ка закључку да су морали постојати необориви и чврсти докази који би оправдали претрес дома Доналда Трампа, имајући у виду не само да се ради о бившем америчком председнику, већ и веома комплексан политички контекст тренутка у коме се налази политички систем и целокупно друштво у Сједињеним Америчким Државама.

Нимало изненађујуће, овај радикалан потез произвео је додатну поларизацију политичке јавности у САД и продубљивање, већ опасно широког и дубоког, јаза између демократа и републиканаца. Републиканци су, очекивано, стали на страну Трампа и оштро осудили потез правосудних органа као политички прогон потенцијалног председничког кандидата њихове странке, захтевајући пуну одговорност свих оних који су били укључени у ланац одлучивања о овом „потезу без преседана“. Више високих званичника „Црвене странке“ позвало је на моменталан опозив Главног Државног правобраниоца САД, Мерика Гарланда (Merrick Garland), а чини се да једногласна оцена републиканаца да се ради о „селективној правди“ и да је овај потез врхунац „инструментализације и коришћења федералних агенција као оружја у политичком прогону противника режима“, како је то рекао гувернер Рон ДеСантис, још један потенцијални кандидат на примарним унутарпартијским изборима који следе у Републиканској странци.

Са друге стране, ништа мање очекивано, представници Демократске партије и садашњег естаблишмента изнели су оцене да се ради о простој примени „владавине закона“ који важи једнако за све, како је то закључила Ненси Пелоси, и да је ово и више него очекиван наставак истражног процеса који се, готово јавно-медијски, води против бившег председника Трампа после дешавања на Капитолу 6. јануара. Сама чињеница да се ради о потезу без преседана оснажује већ постојеће уверење у „Плавој партији“ да постоје чврсти, непобитни докази против Трампа за озбиљно угрожавање националне безбедности, основних политичких тековина система, па и саме америчке демократије и „начина живота“.

Без обзира на то какав ће бити резултат, сада већ вишемесечне и готово вишегодишње, истраге против Трампа, чини се да коначни исход није реално очекивати пре примарних унутарпартијских избора, а можда чак и пре почетка званичне председничке кампање за изборе 2024. године. Чињеница да је Доналд Трамп под, очигледно веома темељном, текућом истрагом за кривична дела из категорије најозбиљнијих, која укључују политичку заверу, државну издају, против-државно деловање, итд. технички га не спречава да се кандидује на председничким изборима. Међутим, истовремено је важно напоменути да сами председнички кандидати у САД не уживају било какав правни имунитет, за разлику од активног председника, те да статус кандидата технички не утиче на могућност кривичног гоњења и осуде. Стога је сасвим могуће да ћемо потенцијално сведочити једној бизарној ситуацију на будућим председничким изборима у САД, на којима ће „опозициони“ кандидат током целокупне изборне трке бити у опасности од хапшења, кривичног гоњења, и коначно осуде од стране институција којима руководе кадрови „позиције“. Уколико се бавите анализом потенцијалне ескалације насиља у политички поларизованим и дубоко подељеним друштвима, таква би ситуација била „савршена олуја“ за широке друштвене конфликте, без обзира на исход како истраге тако и избора.

И док републиканци, као и сам Трамп, тумаче овај потез као врхунац „лова на вештице“ и покушаја да се спречи кандидатура бившег председника на изборима 2024. године, чини се да је извесно ова ситуација довела до хомогенизације унутар Републиканске партије, и да ће не само појачати анимозитет према Бајдену и демократама, већ и условити већу подршку Трампу и окупљање иза њега као кандидата републиканаца. Штавише, сасвим је могуће да је управо овај потез кључни моменат који може одлучити исход примарних унутарпартијских избора и профилисати Трампа као очигледног кандидата „црвених“ на председничким изборима 2024. Да ли ово била вешто скривена примарна намера или непредвиђена нуспојава историјске политичке одлуке владајућег естаблишмента, остаје да видимо. Једна се ствар ипак чини сасвим извесна без обзира на све – друштво Сједињених Америчких Држава очекују турбулентна времена која ће захтевати много политичке мудрости и уздржаности обе стране.         

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here