Драган Станар
У времену медијске хиперпродукције вести, специфичног и не само метафоричког „убрзања“ времена у коме живимо и свакодневне поплаве ефемерних информација којима смо бомбардовани путем свих доступних канала комуникације, није реткост да одређени „спектакуларни“ феномен или догађај буде готово заборављен у рекордном року, под утицајем неког новог, једнако спектакуларног, догађаја који се по правилу убрзо појављује на медијско-политичком хоризонту. И тако изнова и изнова, из дана у дан, у нашој модерној свакодневници у којој се за 24 часа догоди више „епохалних“ догађаја него што се некада, у не тако далекој историји, догађало за месец, или чак годину дана! Стога је најснажнија потврда и најдубљи печат стварне друштвено-политичке важности одређеног догађаја његова својеврсна трајност и отпорност процесима ефемеризације, релативизација и коначно брзог и потпуног ишчезавања и јавно-политичког простора и медијског дискурса.
Сада већ „стара вест“ (од пре готово десет дана) о рацији ФБИ-а и претресу приватног дома бившег председника Доналда Трампа не престаје да бива главна тема не само медијског, већ и политичког дискурса у Сједињеним Америчким Државама. Дубина суштинског значаја тог догађаја без реалног историјског преседана у САД, огледа се и у чињеници да он и даље доминантно заокупља пажњу релевантних актера и шире политичке јавности у САД упркос томе што се у протеклих десетак дана догодило мноштво других, заиста веома важних догађаја у свету од виталног интереса за САД – тензије са Кином су на историјски високом и опасном нивоу, рат у Украјини и даље бесни несмањеним интензитетом, глобална економска и свеопшта цивилизацијска криза се захуктава, итд. Па, ипак, претрес дома бившег председника и потенцијалног будућег председничког кандидата, нарочито имајућу и виду и целокупан контекст и модел спровођења те акције, као и важне даље импликације тог потеза централна су јавна тема у америчкој стручној и најширој јавности.
Као што је предвиђено у нашој претходној анализи, једна од најочигледнијих импликација целокупне ситуације која је додатно поларизовала политичку сцену у најмоћнијој држави света јесте и хомогенизација унутар републиканске странке и јачање унутарпартијске подршке Доналду Трампу и његовој политичкој струји унутар „црвених“. Републиканци су у огромног проценту доживели медијски спектакуларну акцију ФБИ-а као врхунац „лова на вештице“ чији циљ није само Трамп, већ сви конзервативци који се супротстављају одлукама и потезима владајућег демократског естаблишмента који тренутно држи Белу кућу, упркос уверавањима из стране „плавог“ политичког табора да се ради о простој демонстрацији „владавине права“ и рутинским процедурама закона пред којим су сви грађани једнаки. Према очекивањима, и то за мање од десет дана (!), добили смо и прве конкретне и реалне исходе процеса унутарпартијске мобилизације и хомогенизације и јачања подршке Трамповој струји унутар Републиканске партије, и то на примарним унутарпартијским изборима за Конгрес САД.
И пред тога што се примарни унутарпартијски избори Републиканске партије за Конгрес САД одржавају још од почетка марта у различитим савезним државама САД (први су одржани у Тексасу, 1. марта), нарочиту пажњу привлаче гласања одржана 16. августа, на Аљасци и у Вајомингу, будући да су се на тим изборима неки од највећих и најжешћих противника Доналда Трампа унутар његове партије суочили са кандидатима који су директно подржани од стране 45. америчког председника. Вероватно најзначајнији и најутицајнији критичар Трампа унутар Републиканске партије, Лиз Чејни (Liz Cheney), ћерка бившег потпредседника САД Дика Чејнија, коју су медији у последњих годину дана називали и Трамповим „архи-противником“, убедљиво је поражена у сопственој држави Вајоминг, и то од стране Харијет Хејгеман (Harriet Hageman), кандидаткиње која је уживала пуну јавну подршку Трампа. Хејгеман је на крају тријумфовала са чак 66,3% гласова, у односу на 28,9% колико је успела да придобије Чејни! Подсетимо, управо је Чејни неформално „лице“ Шестојануарског комитета који је установљен ради јавног утврђивања одговорности Доналда Трампа за дешавања на Капитолу 6. јануара 2021. године, као и најутицајнији републикански конгресмен који је гласао за импичмент Доналда Трампа у току његовог мандата.
На Аљасци, услед специфичног изборног система, резултати гласања за представника у Сенату и Представничком дому још увек нису коначни будући да систем гласања претпоставља два изборна круга. Међутим, јасно је да Аљаска остаје републиканска држава, будући да су у првом кругу избора за Сенат чак 84,3% гласова однеле две кандидаткиње „црвене“ партије, између којих ће се у другом кругу у новембру тражити представник ове савезне државе на Капитолу у Вашингтону. Ситуације је веома слична оној у Вајомингу – наиме, Лиса Мурковски (Liza Murkowski) садашњи члан Сената и један од два сенатора из Аљаске, такмичиће се у новембру првенствено са Кели Чибаком (Kelly Tshibaka), републиканком која ужива подршку Трампа и која је у овом кругу освојила тек 2,3% гласова мање (41% наспрам 43,3% Мурковске, прека 60% обрађених резултата). Предвиђања америчких експерата су таква да се више шансе у коначници у новембру даје управо Чибаки. Занимљиво, Лиса Мурковски је још једна од републиканских чланица Конгреса која је гласала за импичмент Трампа 2021. године. Наравно, треба поменути да ће се на новембарским изборима за Представнички дом Конгреса САД на Аљасци са великим шансама појавити и Сара Пејлин (Sarah Palin), потпредседнички кандидат из 2008. и велики савезник Доналда Трампа.
Чак и уколико останемо резервисани по питању коначних резултата на Аљаски у новембру, и узмемо у обзир само дефинитивне и коначне резултате из Вајоминга, можемо приметити један веома занимљив тренд – наиме, од укупно десет представника Републиканске партије у Конгресу САД који су гласали за импичмент председника Трампа, сасвим је могуће, заправо чак и извесно, да у следећем сазиву Конгреса више нећемо видети ниједног! Четири члана одлучила су да се уопште ни не кандидују за још један мандат, док је од преосталих шест који су се кандидовали, четири већ поражено на примарним унутарпартијским изборима (неки чак и веома убедљиво, укључујући и последњу, Лиз Чејни), а два се кандидата (укључујући и Лису Мурковски која се објективно такмичи против другог републиканског кандидата) суочавају са поразом на коначним изборима у новембру.
Стога не чуди што се већ месецима говори о текућој Трамповој чистки унутар партије којом његова струја настоји дисциплиновати и хомогенизовати чланство пред будуће председничке избора. Чини се да су прошлонедељна дешавања (не)намерно поспешила овај процес и допринела даљој хомогенизацији републиканаца и пословичним „збијањем редова“ у подршци Трампу. Све ово додатно оснажује тезу да је све извесније да ће управо бивши председник САД истовремено бити и кандидат републиканаца на председничким изборима 2024. године. Практична могућност таквог сценарија понајвише зависи од тога какав ће „правно-кривични“ статус уживати Доналд Трамп у тренутку званичног проглашења кандидата, али и самих избора. Веома бурни, и потенцијално веома опасни, дани и месеци су пред политичком јавношћу САД и пред америчким, већ радикално подељеним и поларизованим, друштвом.
