Home АНАЛИЗЕ Значај сарадње између Србије и Турске из перспективе најновије посете Реџепа Тајип...

Значај сарадње између Србије и Турске из перспективе најновије посете Реџепа Тајип Ердогана нашој земљи

207
0

Миша Стојадиновић

Сарадња између Турске и Србије постаје све значајнија и видљивија што се манифестује све интензивнијим дипломатским активностима и међусобним посетама званичника ових земаља. О овоме су сагласни и председници Реџеп Тајип Ердоган и Александар Вучић који су приликом посете председника Вучића у Анкари јануара 2022. године оценили ту сарадњу кључном за очување мира и стабилности у региону. Треба напоменути да се Турска никада није одрекла жеље да оствари свој утицај на Балкану и да са балканским државама има добре односе, а која је настала пре свега у оквиру тенденције јачања турског утицаја у Европи. Том приликом је Ердоган истакао да је 2021. година била је изузетна за српско-турске односе, истичући да је Турска у септембру отворила генерални конзулат у Новом Пазару, са тенденцијом да се отвори конзулат и у Нишу. Република Србија, са друге стране, нимало не заостаје у оваквом виду дипломатских активности при чему је наша земља повећала број почасних конзулата у Турској на чак пет. Генерални конзул се налази у Истанбулу, амбасада у Анкари, док се почасни конзули налазе у Анталији, Измиру, Једрену, Бурси и Алањи.

Најновија дводневна посета Ердогана Републици Србији у септембру је само отворила бројне могућности за даље јачање сарадње између ове две земље, при чему је потписано седам споразума:  Протокол о изменама и допунама Споразума о узајамном укидању виза потписаног у Београду 12. јула 2010. године; Споразум о сарадњи у области иновација у напредним технологијама; Меморандум о разумевању о сарадњи у области сузбијања шумских пожара; Меморандум о разумевању Владе Србије и Владе Турске о сарадњи у области медија и комуникације; Меморандум о разумевању о сарадњи у области електронске управе; Протокол о сарадњи између Радио-телевизије Србије и Турске радиотелевизијске корпорације; Меморандум о разумевању о сарадњи у области електорнске управе. За грађане Републике Србије је најзначајнији свакако споразум о укидању виза који омогућава боље и блискије односе између ове две нације.

            Уколико се фокусирамо само на период после 2000. године може се видети да однос између Србије и Турске није нимало једноставно дефинисати и да се стално налазио пред великим изазовима и осцилирањима које је на неки начин требало превазићи, а како би обострана сарадња, од које обе земље имају користи, била ојачана. Свакако да је највећи камен спотицања на том путу било признавање једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Овако нешто је уздрмало односе између Србије и Турске, међутим, то је изазов са којим се наша земља суочава приликом својих дипломатских активности са великим бројем земаља. Континуирано јачање сарадње са тзв. ,,Косовом“ од стране Републике Турске једно је од главних питања које ће представљати увек једну од тема о којој се итекако мора водити рачуна у дипломатским односима, и нешто на чему треба активно радити у циљу промене или ублажавања овакве турске спољне политике. Један од индикатора жеље за присуство Турске на нашим просторима може се видети и кроз различите видове манифестација меке моћи, нарочито на простору Санџака и Косова и Метохије, а кроз различите видове пројеката из различитих сфера, а нарочито хуманитарних, културних, друштвених и економских.

Приликом званичног обраћања медијима током посете турског председника Вучић је истакао да су односи између Србије и Турске на највишем могућем нивоу у савременој историји, при чему је трговинска размена достигла невероватних 2,5 милијарди, док су турске фирме запослиле преко 10.000 српских радника.

            Спољна политика Републике Турске је усмерена на једно преусмеравање у складу са савременим променљивим геополитичким дешавањима која подразумевају огромне заокрете у односима са многим земљама у региону, али нарочито у односи Вашингтона и Москве. Иако део НАТО савеза Турска гради све јаче односе са Русијом што наилази на огромно неодобравање од стране Вашингтона. Турска је дуго служила као савезник у обуздавању Русије, што се у последње време показало неостваривим. Турска је све више оријентисана на изградњи своје државе пре свега у циљу јачања као регионалне силе, али и даље. Самим тим утицај на Балкану за Турску је пресудан као подсећање целе Европе, али и света о њеном значају и моћи. То што је Турска унапређивала сарадњу на одбрамбеном нивоу са тзв, ,,Косовом“ је у великој мери отежавајући фактор за српско-турске односе који су пре свега политичке природе. Мада треба напоменути и да Република Србија има тенденције да оствари и бољу сарадњу на војном пољу. О томе сведочи и изјава председника Републике Србије да наша земља жели да набави од турске беспилотне летелице ,,барјактаре“ који су се показали као ефикасним и траженим у великом броју земаља.

Основне пројекције Привредне коморе Републике Србије показују да се потенцијали за унапређење сарадње између Турске и Србије налазе у следећим областима: текстилној индустрији (увоз предива из Турске и дорада-прерада у Србији, те извоз готових текстилних производа на трећа тржишта, извоз српских синтетичких влакана и прибора за одећу); прехрамбеној индустрији (извоз српског живог меса и месних прерађевина – под условом да се признају фитосанитарна уверења, заједничке компаније за производњу органске хране у Србији, и сл.); пољопривреди (заједничка производња житарица и пласман на трећа тржишта, извоз српског јестивог воћа); индустрији коже и обуће (извоз српске сирове коже); аутомобилској индустрији (извоз српских делова за аутомобиле и шинских возила и њихових делова, као и заједничка производња трактора у Србији); хемијској индустрији (извоз српских фармацеутских производа и пластичних производа) и гумарској индустрији (извоз гума за путничке аутомобиле); дрвној индустрији (извоз српских производа од хартије и картона, али и кухињског намештаја); туризму (улагање турских инвеститора у изградњу туристичких објеката, приватизација бања и хотела, изградњу хотела); енергетици (обновљиви извори енергије, гасоводи, гасна складишта, изградња малих хидроелектрана); инфраструктурним пројектима (улагање турских инвеститора у заједничку изградњу путне инфраструктуре).

            Имајући у виду све наведено значај јачања даље  сарадње са Турском је пресудан фактор у спољној политици Републике Србије, као једним од битних стратешких партнера, а у циљу бољег геополитичког позиционирања које ће омогућити балансирање између супротстављених интереса Истока и Запада који се све више ломе на Балкану.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here