Home СТАВОВИ DEIA политика као национални „модел изврсности“ у САД

DEIA политика као национални „модел изврсности“ у САД

351
0

Драган Станар

Упркос чињеници да су очи светске јавности упрте у феномене и процесе од глобалног значаја, који се не дешавају често, а нарочито не симултано, теме унутрашње политике и „домаће“ проблематике свакако и даље заокупљају пажњу стручне јавности – од најмањих земаља па до највећих глобалних суперсила. Тако пандемија корона вируса, а потом и светски важан рат у Украјини дефинитивно већ више од две године заузимају централна места под рефлекторима кључних медија, док се кључна „унутрашња“ дешавања одвијају у некој врсти медијске позадине. У најмоћнијој држави света, Сједињеним Америчким Државама, једини феномен који је колико-толико успевао да одржи корак са описаним тежишним медијским фокусом била је веома бурна и турбулентна транзиција власти после америчких председничких избора и њене дубоке импликације и последице по стабилност америчке демократије и целокупног политичког система. Ипак, одређена дешавања, која не успевају да прођу то прво „сито“ медијских „чувара капија“ и да на прави начин превазиђу националне границе, сасвим сигурно такође заслужују пажњу и критички осврт, нарочито имајући на уму традицију и деценијску праксу „преливања“ феномена из Сједињених Америчких Држава на остатак света, првенствено на европске земље.

Један од веома важних процеса који већ неко време трају у САД, јесте и обликовање и конструкција озбиљне и темељне националне стратегије која би за циљ имала установљавање и спровођење политика диверзитета, једнакости, инклузије и доступности, не само у целокупном политичком апарату, већ и у америчком цивилном и приватном сектору. Поред чувене еколошке „зелене платформе“ која је представљала један од значајнијих адута демократа у изборној трци, и којом се борба против климатских промена етаблирала као приоритет новог естаблишмента, Бајденова администрација од првога дана фокус је недвојбено ставила на јачање социјалне правде, расне и идентитетске једнакости, промоцију диверзитета, итд. Већ првога дана у Овалном кабинету, нови председник Бајден потписао је Извршну наредбу 13985, којом је установљена „одговорност целокупног система власти за промоцију једнакости, грађанских права, расне правде и једнаких шанси“. Од тада, платформа под називом DEIA policies (Diversity, Equity, Inclusion, Accessibility), обликовала је начин рада и структурирања целокупног федералног система власти и свих федералних институција. Данас готово сви федерални органи и федералне агенције имплементирају DEIA политике, уз тенденцију да се имплементација поменутих политика прелије и на целокупно друштво, будући да се оне од стране званичника перципирају као „нацрти“ и „модели изврсности“ за приватне компаније и све друге организације у земљи, односно за све „секторе запошљавања“, како то наводи директорка Канцеларије за људске ресурсе САД, др Џенис Андервуд (Janice Underwood).  

У недавно објављеној серији анализа имплементације DEIA политике на незваничном републиканском медијском гласилу Фоксу, јасно се може видети да готово ниједан сегмент федералне организације није остао имун на утицај агенте за промоцију наведених вредности диверзитета, једнакости, инклузије и доступности – од државног Трезора и целокупне администрације до министарстава пољопривреде, трговине, одбране, енергетике, здравља, унутрашњих послова, правде, рада, транспорта, итд. Најконтроверзнији елемент DEIA политике свакако јесте имплементација једнакости, услед вишезначности и недовољне разјашњености значења појма equity на коме политика инсистира. За разлику од стандардног појма који се користи за изражавање једнакости – equality – појам equity не подразумева давање једнаких шанси и недискриминацију, већ једнакост исхода за све. Потпредседница Камала Харис дефинисала је овакво разумевање једнакости не као „једнако давање свима“, већ као „различит третман појединаца који омогућио да на крају сви завршимо на истом месту“. У пракси такав приступ equity-у заправо имплицира фаворизацију и дискриминацију, како би се омогућило да „сви завршимо на истом месту“. Стога не чуди што је овакав приступ једнакости, нарочито у сфери федералне владе, институција и агенција наишао на жестоке критике, нарочито имајући у виду и велику количину новца коју често изискују DEIA иницијативе, као и тенденцију да у одређеним случајевима ове иницијативе промовишу одређену врсту отворене дискриминације.

Многи аналитичари тврде да је по среди институционализација дискриминације на основу расе, пола, етницитета, сексуалне орјентације и других атрибута идентитета која је „штетна, опасна и неодржива“. Имплементација DEIA политика у федералном сектору практично подразумева некритичку фаворизацију свих мањинских група приликом запошљавања, постављања и напредовања, али и у неким, за критичаре ове политике, чак и бизарним контекстима. Тако је протумачена и недавна изјаве управо потпредседнице Камале Харис о томе да ће принцип једнакости (equity) бити „круцијалан и за процес помоћи америчким грађанима погођеним последњим ураганима и елементарним непогодама“, тј. да се у том процесу могу очекивати неке врсте фаворизације мањинских заједница погођених елементарним непогодама. Такође, подразумева се и ослањање на DEIA политике и у процесу борбе против климатских промена.

Чини се да је процес имплементације DEIA политике дефинитиван и иреверзибилан у федералној администрацији и у свим федералним институцијама и агенцијама. Следећи корак који се предвиђа својеврсном DEIA „националном стратегијом“ јесте описано преливање овог „модела изврсности“ на све секторе запошљавања и на целокупно друштво у САД. Практичне последице свеопште имплементације овог модела, са свим његовим слабостима и противречностима, веома је тешко предвидети, али се не чини вероватним да би такав процес могао проћи без озбиљних отпора и незадовољства. Напротив, принудна имплементација система који у одређеним сегментима мањка моралне оправданости и базичне здраворазумске праведности у извесном смислу гарантује неслагање, противљење а можда чак и озбиљно супротстављање. Као што смо навели на самом почетку, важност праћења и анализе овог динамичном и веома занимљивог процеса у Сједињеним Америчким Државама лежи управо у пракси „копирања“ и преливања процеса из најмоћније демократије света на остатак планете, нарочито на демократска друштва у Европи какво је и савремено српско друштво.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here