Home АНАЛИЗЕ Азербејџанско-бугарска сарадња у области енергетике је кључна за осигуравање диверсификације извора допремања...

Азербејџанско-бугарска сарадња у области енергетике је кључна за осигуравање диверсификације извора допремања енергената и рута ка Бугарској

223
0

Шахмар Хаџијев

Виши саветник, Центар за анализу међународних односа (AIR Center)

Руско-украјински рат је променио традиционалну енергетску мапу Европе, а државе ЕУ трагају за опцијама како би дугорочно осигурале енергетску безбедност. Од почетка рата у Украјини, ЕУ је смањила употребу руског природног гаса са 40% на 9%. Бугарска, као држава чланица ЕУ, заинтересована је за различите пројекте у домену енергетике како би осигурала енергетску безбедност и постала регионално енергетско чвориште када је реч о допремању природног гаса државама суседства. Анализирајући тржиште природног гаса у Бугарској, евидентно је да она припада групи држава које су угрожене ситуацијом у Украјини када је реч о допремању природног гаса са Истока. Наиме, 2021. године, стопа зависности Бугарске од увоза природног гаса износила је 96%, а држава је скоро у потпуности зависила од увоза из Русије. Домаћа потрошња природног гаса током 2021. године премашила је 3,3 милијарде кубних метара на годишњем нивоу, а Бугарска намерава да обезбеди половину те количине од Азербејџана путем интерконектора који повезује Бугарску и Грчку (IGB), као и кроз допремање течног природног гаса (LNG) путем обалског терминала у Грчкој.

Стога, као што можемо видети, Бугарска није највећи потрошач природног гаса у ЕУ, али највећи део природног гаса потиче од компаније Gazprom. Руско-украјински рат има негативан утицај на тржиште енергентима у Бугарској, а у позадини таквог развоја ситуације, бугарска Влада је извршила ревизију приоритета у области енергетике. Један од главних корака односи се на увоз природног гаса из Азербејџана, али и успостављање блиске сарадње са Грчком ради обезбеђивања течног природног гаса из грчких фабрика за регасификацију, те добијање испорука течног природног гаса из Сједињених Америчких Држава, узевши да је Софија обезбедила допремање једног товара из америчке компаније Cheniere, како би се осигурао редован доток гаса током зиме.

Заправо, Софија је већ добила први товар течног природног гаса из САД у јуну 2019. године. Уопштено говорећи, повећањем обима допремања течног природног гаса, ова држава жели да изврши диверсификацију извора природног гаса. По том питању, бугарска Влада је већ одобрила учешће своје главне компаније у области енергетике, Bulgartransgas, у раду терминала течног природног гаса у Грчкој. Према постигнутом договору, Бугарска ће имати 20% учешћа у терминалу на северу Грчке, који ће постати операбилан 2023. године. Наведени пројекат се састоји из просторија за складиштење течног природног гаса, фабрике за гасификацију, као и 28 километара гасовода. Тачније, треба имати на уму да ће тај терминал такође добијати течни природни гас из Катара и САД, а да Бугарска такође купује и бродове ради осигуравања могућности транспорта течног природног гаса.

Говорећи о америчком допремању течног природног гаса, важно је напоменути да су САД већ повећале извоз течног природног гаса у Европу. Скоро 70% товара, то јест, 4,37 мт, упућено је у Европу, у односу на 56% укупног допремљеног гаса током августа и 63% током септембра ове године. Наиме, америчке компаније ангажоване у области енергетике упућивале су око 11.5 милијарди кубних стопа гаса дневно ка седам великих постројења за течење гаса током септембра, како  би се исти товар преточио у течни природни гас услед повећане забринутости када је реч о допремању гаса ка Европи.

Још један значајан извор енергије за Бугарску је природни гас из Азербејџана, који се у ту државу извози путем европског крака Јужног гасног коридора (SGC) – Транс-јадранског гасовода (TAP) ка Грчкој, а затим од Грчке ка Бугарској интерконектором Грчка-Бугарска (IGB). Званична церемонија инаугурације интерконектора Грчка-Бугарска одржана је у Софији 01. октобра 2022. године. Европска унија је подржала овај пројекат и инвестирала око 250 милиона ЕУР ради његове реализације. Тај пројекат је кључан за бугарски енергетски систем, имајући у виду да се он тренутно ослања скоро изричито на један извор (95% целог тржишта), као и на једну једину руту, од Севера ка Југу, ради допремања и задовољавања потребе тржишта. Интерконектор Грчка-Бугарска је прва бугарска прекогранична рута која ће бити на располагању за нове добављаче, а такође ће осигурати диверсификацију увеженог гаса из Грчке додатим изворима из Каспијског региона, са Блиског истока, Источног Медитерана, као и других извора течног природног гаса (кроз постојеће/нове терминале у Грчкој и/или Турској). Пројекат изградње интерконектора Грчка-Бугарска такође подржава и Трансевропска енергетска мрежа, те је у питању пројекат од заједничног интереса и стога приоритет Групе високог нивоа за енергетску повезаност Централне и Југоисточне Европе. Говорећи о пројекту, председник Европске комисије Урсула вон дер Лејен је истакла следеће – „Овај гасовод ће променити ствари. Промениће ствари за Бугарску, али и за енергетску безбедност Европе. А такође представља и слободу. Представља слободу од зависности од руског гаса. Заиста, тај интерконектор би могао да покрије целокупни утрошак гаса Бугарске“.

Бугарска је већ потписала споразум о увозу првобитно једне милијарде кубних метара природног гаса годишње путем Јужног гасног коридора (SGC), што чини око једну трећину укупног утрошка природног гаса Софије. Захваљујући набавци природног гаса из различитих извора, а посебно захваљујући увозу азербејџанског природног гаса путем интерконектора Грчка-Бугарска, Софија је успела да од новембра ове године умањи цене гаса у држави. Узевши да ће капацитет овог интерконектора износити 3-5 милијарди кубних метара годишње, Софија је заинтересована за повећање количине добијеног азербејџанског гаса у скорије време. Софија је чак понудила да извози струју у Азербејџан у замену за повећање обима допремања гаса путем Јужног гасног коридора.

Пројекат изградње интерконектора Грчка-Бугарска, који повезује грчке и бугарске системе допремања гаса, је пројекат од великог стратешког значаја за Југоисточну Европу. Пројекат игра значајну улогу у јачању енергетске безбедности Европе и диверсификацији извора допремања гаса. За Бугарску, овај пројекат осигурава директан приступ Јужном гасном коридору, а такође пружа приступ  и терминалу течног природног гаса у близини Александрополиса. Међутим, како државе Европе нису у потпуности оспособљене да примају довољне количине течног природног гаса како би задовољиле потребе тржишта, партнерство са Азербеџаном има кључну улогу у том смислу. Азербејџански природни гас је кључан за диверсификацију извора допремања и рута, посебно када је реч о Југоисточној Европи и Западном Балкану.

Данас, европски потрошачи енергије подржавају идеју да је Транс-јадрански гасовод појачао регионалну енергетску безбедност путем диверсификације извора допремања гаса и самих рута, те да ће додатно утицати на интеграцију регионалног тржишта гаса и компетитивности. Поред тога, овај гасовод такође ствара повољну прилику државама да дају допринос енергетској безбедности развијањем интерконектора за допремање гаса. Један од најбољих примера је интерконектор Грчка-Бугарска (IGB), као и планирани Јонско-јадрански гасовод (IAP), који ће повезати тржишта гаса у Хрватској, Албанији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

На крају, Јужни гасни коридор и сви његови сегменти представљају врло значајан пројекат у области енергетике, који је у складу са амбициозном трансформацијом енергетског система ЕУ. Транс-јадрански гасовод (TAP) је први гасовод којим се каспијски гас допрема директно у Европу. За Европу, тај пројекат представља могућност за диверсификацију извора гаса и рута допремања тог енергента. Поред тога, пројекат поджава развој интерконектора за допремање природног гаса у Европу. Данас, сарадња Азербејџана и ЕУ у области енергетике ступа у нову фазу, која је уследила након потписивања Меморандума о сарадњи (MoU), а који се односи на успостављање стратешког партнерства у области енергетике. Према томе, до краја ове године, око 11.5 милијарди кубног метра гаса ће бити транспортовано на европско тржиште гаса путем Транс-јадранског гасовода. Баку ће повећати опсег допремања гаса Европи, а до 2027. године, очекује се да ће се капацитет Транс-јадранског гасовода дуплирати, како би досегао 20 милијарди кубних метара годишње. Бугарска Влада продубљивање сарадње са Азербејџаном у домену енергетике види као ефективан механизам, те ће, у том смислу, покретање интерконектора Грчка-Бугарска помоћи Бугарској да достигне диверсификацију не само извора допремања, већ и самих рута.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here