Home АНАЛИЗЕ Доносе ли предстојећи председнички избори „репризу“?

Доносе ли предстојећи председнички избори „репризу“?

2370
0

ЦСП

Демократија као модел политичког система власти и управљања представља вероватно једну од највећих вредности савремене људске цивилизације. У поређењу са осталим историјским опцијама и изборима, демократија која предвиђа избор власти и њену одговорност бирачима, а тиме омогућава и промену оних који владају, заиста представља неоспорно боље политичко устројство и уопште модел организације друштва. Међутим, из чињенице да је демократија најбоља опција од свих (до сада) осмишљених не проистиче да је она без мана. Напротив, разни мислиоци који су се бавили политички моделима, доктринама и идеологијама јасно су дефинисали различите проблеме и значајне недостатке демократије као политичког устројства једног друштва – од античких грчких филозофа и твораца западне мисли до савремених политичких аналитичара. Међу многобројним „проблемима“ који проистичу из саме суштине демократије, упадљив је онај који је деривиран из једне од њених кључних предности – одговорности власти бирачима и тиме смењивост власти. Чињеница да је власт у непрестаној борби за очување позиције, као и да је опозиција у идентичном процесу усмереном ка освајању власти, условљава да је у савременим демократским друштвима изузетно тешко пронаћи тачку у којој почиње политичко-пропагандно надметање које називамо предизборном кампањом. Борба за наклоност бирачког тела неретко заиста изгледа као примарна у односу на борбу за постизање конкретних политичких резултата владања, нарочито уколико они захтевају доношење тешких и непопуларних одлука.

Председнички избори у Сједињеним Америчким Државама, земљи која важи за глобални бастион демократије, одржавају се сваке четири године и привлаче огромну пажњу целокупне светске јавности. Иако постоје одређени формални индикатори према којима се може утврђивати „почетак“ предизборне председничке политичке кампање – као што су завршени унутар-партијски избори, дефинисање извора финансирања и буџета кампање, итд. – стиче се утисак да у једном ширем смислу кампања за предстојеће председничке изборе почиње онога дана када се претходни избори окончају. Стога не чуде закључци политичких аналитичара из САД који у великом броју политичких одлука, наизглед неповезаних са самом трком за место у Белој кући, препознају елементе предизборне кампање и предизборних напора једне или друге доминантне америчке политичке партије. Они склонији „црвеном“ табору, односно Републиканској партији, у свим догађајима везаним за бившег председника Трампа – оснивање и рад „Шестојануарског комитета“, рације приватне резиденције Доналда Трампа од стране федералних служби, разне истраге федералних и државних органа, итд. – виде директне напоре демократа да из предстојеће председничке трке избаце бившег председника САД. Са друге стране, присталице демократске опције у свим активностима републиканаца, од локалног до федералног нивоа, препознају интерес „црвене“ партије да дискредитује актуелног председника САД, Џозефа Бајдена, не само нападима на његове политичке одлуке и потезе, већ и покушајем дискредитације његовог здравља, менталне способности, итд. Чини се да се у одређеном смислу интереси обе стране „поклапају“, будући да се и једна и друга страна, уколико је веровати америчким политичким аналитичарима и коментаторима, својски труде да спрече репризу прошлих председничких избора на којима су амерички бирачи бирали између Доналда Трампа и Џозефа Бајдена.

Ипак, према последњим испитивањима јавног мњења у САД, стиче се утисак да су обе стране биле прилично неуспешне у својим напорима. Из медија традиционално склонијих Демократској партији стижу информације да је Бајден умерени фаворит унутар „плаве“ партије за изборе 2024. године, као и да не постоје апсолутно никакви проблеми са његовим психо-физичким здрављем који би спречили евентуалну кандидатуру. Иако још увек није јавно обзнанио своју кандидатуру на унутарпартијским изборима, Бајден ће сигурно бити охрабрен релативно добрим резултатима на midterm изборима на пола мандата у којима његова странка ипак није претрпела предвиђене губитке, нарочито у Сенату где је задржала већину, као и (очекиваним) зауздавањем инфлације. Као најозбиљнији „изазивачи“ Бајдена помињу се министар (секретар) за транспорт Пит Бутиџиџ (Pete Buttigieg) и актуална потпредседница Камала Харис, док се осталим утицајнијим члановима Демократске партије не дају реалне шансе. Са друге стране, позиције Доналда Трампа унутар Републиканске партије додатно су ојачале у последњих неколико месеци. За разлику од актуелног, бивши амерички председник и званично је објавио кандидатуру за унутарпартијске изборе, заједно са Ники Хејли (Nikki Haley), амбасадорком САД у Уједињеним нацијама која је своју кандидатуру званично објавила 14. фебруара.

Међутим, познаваоци политичких прилика у редовима републиканаца не дају велике шансе амбасадорки Хејли у трци против Трампа, те подсећају на њену не-тако-давно дату изјаву да се „никада не би била противкандидат Трампу“. Једини републиканац који би могао да „стане на црту“ Трампу на унутарпартијским изборима јесте гувернер Флориде Рон Десантис (Ron DeSantis), чија се званична кандидатура очекује почетком наредног месеца. Овај адвокат и бивши морнарички официр је по истраживањима јавног мњења од пре неколико месеци чак и имао предност од десет посто у односу на Трампа, највише захваљујући изузетним резултатима оствареним на недавним изборима на Флориди. Међутим, према последњим истраживањима објављеним на незваничном републиканском медијском гласилу Фокс Њузу, подршка Трампу је расла у последњим месецима, док је подршка Десантису осетно опала. За бившег америчког председника би на унутарпартијским изборима данас гласало око 43% републиканаца, док Десантис ужива поверење око 28% чланова своје партије. Сви други потенцијални кандидати о којима се говорило, укључујући и званичну кандидаткињу Хејли као и бившег потпредседника Мајка Пенса, имају далеко мању подршку која не прелази седам до осам процената. Према неким другим скорашњим истраживањима, додуше на значајно мањем узорку, Десантис и Трамп су поравнати на око 33% подршке, док остали кандидати имају занемарљиву подршку од један или два процента. Интересантно је да је мање од три посто бирача републиканске партије и даље неодлучно, што чини неке драматичне преокрете и потенцијално укључивање трећег кандидата у борбу за републиканску председничку номинацију веома мало вероватним.

Како ствари тренутно стоје, на мање од две године од предстојећих америчких председничких избора, реприза прошле предизборне трке између Бајдена и Трампа је не само могућа, већ и вероватна. Чини се јасно да је кампања увелико започета у обе партије, те да нас очекују још једна бурна година унутрашње политичке борбе у Сједињеним Америчким Државама, на коју ће, поред унутрашњих прилика, сасвим сигурно велики утицај имати и развој ситуације у међународној арени, нарочито динамика рата у Украјини и однос Кине и САД.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here