Home АНАЛИЗЕ Бајденов „пик“: Потенцијално најважнији избор потпредседника у новијој америчкој историји

Бајденов „пик“: Потенцијално најважнији избор потпредседника у новијој америчкој историји

6215
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Драган Станар

Из перспективе европских демократијa, махом континентално-европских политичких система, значај председничких избора у земљама са пуним председничким системима није адекватно вреднован и схваћен. У складу са тим, нарочито је значај кандидата за потпредседника у таквим политичким системима занемарен, до те мере да је заправо наизглед ирелевантан за медије и шире политичке кругове ван САД. И док се то могло сматрати релативно разумљивим и гранично оправданим у досадашњим изборним тркама у глобално значајним председничким политичким системима, важност избора потпредседничког кандидата Демократске странке у предстојећим председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама је потенцијално без историјског преседана.

Амерички политички систем представља класичан пример председничке републике, у којој је председник државе истовремено и шеф владе, тј. особа која именује министре, тј. секретаре и контролише рад министарстава. Стога, избор председника у САД еквивалентан је значају парламентарних и председничких избора заједно у парламентарним републикама, а имајућу и виду објективну глобалну моћ Сједињених Дражава, овај је изборни процес вероватно и глобално најважнији. Међутим, недовољно пажње се посвећује одлуци председничког кандидата о томе кога ће изабрати за свог потенцијалног потпредседника (Running Mate). Потпредседник САД је први у „линији наслеђивања“ председничке власти и политичких прерогатива, у случају да је председник из неког разлога онемогућен у обављању своје функције. Стога је важно да и потпредседник буде на изборима заједно са председником, јер се на тај начин осигурава његова изабраност, а не постављеност, и самим тим легитимност. Разлози за преузимање власти од стране потпредседника су смрт, оставка или опозив његовог „партнера“, тј. председника САД. Управо је из тог разлог немогуће пренагласити историјски значај избора потпредседничког кандидата Демократске странке, који ће заједно са председничким кандидатом Џозефом Бајденом покушати да врати демократе у Белу кућу.

Од самог почетка кампање, америчка јавност константно дискутује о физичком и менталном стању демократског кандидата, који у новембру пуни чак 78 година. Уколико би Бајден био изабран, он би понео звање најстаријег председника САД у историји, звање које је до сада носио управо Доналд Трамп, који је у тренутку инаугурације имао 70 година. Али нису само године фактор у случају Бајден – демократски кандидат је у више наврата збуњивао америчку јавност својим јавним наступима у којима је било евидентно да постоји неки проблем у говору, артикулацији мисли, менталној бистрини, итд. Чак до те мере да се јавно и отворено дискутовало о његовој менталној подобности за било какву јавну функцију, а нарочито ону најважнију. Физичко здравље Бајдена такође је под лупом шире, али и стручне јавности, која није уверена да је Бајден физички способан за обављање функције председника САД. Демократска странка је очекивано одговарала на ове врсте оптужби медицинским извештајима, пропагандним активностима, итд. али је чињеница да нема много гласача, чак ни међу демократама, који су уверени да је Џозеф Бајден ментално и физички способан да буде следећи председник. Али, још је важније да то више не буде Трамп.

Управо зато је америчка јавност фокусирана, и то много више него икада раније, на предстојећу одлуку о избору Бајденовог потенцијалног потпредседника. Ко год буде изабран на ту фукнцију, биће посматран не само кроз призму потпредседника, већ и потенцијалне замене за Бајдена уколико се после избора заиста у неком моменту установи да он није способан за обављање функције. Није занемарљива могућност да избором потпредседничког кандидата Демократска странка заправо бира следећег председника САД! Очекивано са либералним курсом који заузимају демократе, потпредседнички кандидат ће готово извесно бити жена, и то највероватније не-бела жена, како би се постигао толико жељени и проповедани родни и расни диверзитет у Сједињеним Америчким Државама. Већ сада се може говорити о неком „скраћеном списку“ кандидата, међу којима су готово искључиво управо не-беле жене – Керен Бас, Тами Дакворт, Киша Ленс Ботомс, итд. Ипак, чини се да су два најизгледнија кандидата за место потпредседника Сузан Рајс и Камала Херис, црне жене „млађе“ генерације (млађе од Бајдена, обе имају 55 година) политичарки у САД. И Рајс и Херис имају богато политичко искуство, како у унутрашњој тако и у спољној политици САД, и несумњиво поседују све нужне атрибуте за вршење функције потпредседника. Још интересантније је свакако посматрати обе кандидаткиње из објашњене и веома могуће перспективе прве председнице САД у историји – оно што демократама није успело са Хилари Клинтон, можда ће сада поћи за руком са Бајденовом потпредседничком кандидаткињом.

Наравно, увек постоји могућност велеобрта у последњем тренутку – то је моменат суштински својствен високој политици – па да Бајден изабере рецимо Елизабет Ворен, белкињу старију од 70 година. Међутим, имајући у виду тренутну унутрашњу климу у Сједињеним Америчким Државама и основу идеологије на којој демократска странка итекако профитира у јавном дискурсу са својим потенцијалним гласачима, чини се да ће фактор нужног диверзитета директно утицати на то да ће потпредседнички кандидат који ће изаћи на изборе заједно са белим мушкарцем у позним годинама бити управо жена млађе генерације која припада другој раси. Имајући у виду нимално наивне изазове година и општег физичко-менталног стања Џозефа Бајдена, избор демократког потпредседничког канидата на изборима 2020. могао би бити најважнији потпредседнички избор у модерној историји Сједињених Америчких Држава.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here