Владимир Малишев
Колико су озбиљни разговори о укључивању „Афродитиног острва” у западну алијансу?
- Сједињене Државе и друге земље НАТО-а настављају са активним покушајима да увуку Кипар у разне западне војне структуре и униште његове раније обострано корисне везе са Русијом.
- И Република Кипар, као и са њом тесно повезана Грчка, која је заправо постала главна америчка војна база на југоисточном крилу НАТО-а, све очигледније се креће у овом правцу
Никозија неће испоручивати оружје Украјини, јер би иначе држава остала незаштићена, рекао је кипарски председник Никос Христодулидис на недавној конференцији за новинаре посвећеној 100 дану његовог преседниковања. „Република Кипар“, истакао је председник, „је под окупацијом. Ресурси које она користи, војни ресурси, ако могу тако да их назовем, веома су специфични и не можемо предузети ништа што Кипар оставља небрањеним. Напротив, наши сопствени напори су укључени у наш изборни програм, наш петогодишњи циљ је повећање издатака за одбрану, јачање одвраћајуће моћи Републике Кипар, достизање нивоа од 2% БДП-а“.
Истовремено, Христодулидес је, одговарајући на повезано питање, признао да Никозија поштује санкције уведене Русији: „Став Републике Кипар је апсолутно правилна. „Ми смо“, рекао је, „на правој страни историје. Нисмо имали другог избора.“ „Мислим да није било начина да Кипар не одобри санкције уведене због Украјине. Желим да будем апсолутно конкретан по овој позицији“, додао је Христодулидес.
Извештаји да би Кипар могао да пребаци оружје из свог арсенала у Украјину, ако добије алтернативу појавили су се прошле јесени. Саопштено је да Кипар има тенкове Т-80 и БМП-3, као и системе противваздушне одбране „Бук“ и ТОР, својевремено добијене од СССР-а и Руске Федерације. Власти државе су нагласиле да неће слати оружје и војну опрему у Кијев, ако Кипар заузврат не добије модерне моделе. Истовремено је наглашено да ако су друге земље спремне да замене наоружање које има Кипар, савременијим, „онда је то сасвим друга ствар“. Међутим, на овој конференцији за штампу Христодулидис није поменуо такву могућност.
Међутим, упркос одбијању да испоручи оружје Украјини, Кипар у последње време све више јача своје војне везе са земљама НАТО-а. „Кипар се све више придружује западним одбрамбеним плановима са државама као што су САД и Француска у билатералним споразумима који постепено доводе Никозију до столова где је некада није било“, пише данас грчки лист „Катимерини“ у чланку под насловом „Кипар у западном одбрамбеном планирању“.
„Никозија“, наставља ова провладина публикација, „редовно даје дозволу за стационирање и прераспоређивање НАТО снага на својој територији, учествује у заједничким вежбама, а бродови НАТО флоте налазе се у њеним лукама. Американци све чешће траже дозволу да користе РПИ подручје Никозије и за борбене авионе америчког ваздухопловства и за беспилотне летелице (БПЛА). Подсећа се и да су јединице америчких специјалних снага „морске мачке“ одржале показне вежбе у Републици Кипар официрима Националне гарде. Коришћење ваздушног простора Републике Кипар од стране америчког ваздухопловства, уз дозволу Никозије, је важан догађај. Међутим, важнији је сигнал који је Вашингтон послао да жели да укине ембарго на куповину оружја за 2023. годину, са годишњим продужењем, наводи лист.
Кипарске власти, наводи „Катимерини“, такође активно контактирају са Американцима око система којима ће опремати јединице специјалних снага Националне гарде. Никозија је активно укључена у европске програме наоружања, како у оквиру Европског одбрамбеног фонда (ЕДФ), тако и у оквиру Европског програма за индустријски развој одбране (ЕДИДП). Пример за то је чињеница да је Република Кипар 21. јуна 2023. године, заједно са још четири земље (Француска, Белгија, Естонија и Мађарска), потписала Протокол о намерама за заједничку набавку противавионских система Мистрал 3, који је заправо ракетни систем опремљен инфрацрвеним детектором и напредним могућностима обраде слике. Може да погоди циљеве са ниским топлотним сигналом, као што су беспилотне летелице, турбомлазне ракете и брзе јуришне летелице на великој даљини.
Сасвим до недавно, да подсетимо, Кипар је био међу најпријатељским државама према Русији у Европи. Односи између републике и Русије су се активно развијали у свим областима, острво Афродита је постало права Мека за руске туристе и бизнисмене. Међутим, након почетка Специјалне војне операције, Никозија није смогла снаге да се одупре антируским санкцијама ЕУ. Наиме, успеси постигнути последњих година у јачању међусобног правног оквира, изградњи пословне, финансијске, туристичке и хуманитарне размене у великој мери су поништени. Сектор туризма чини преко 15% БДП-а острва, 2021. године сваки четврти страни туриста на Кипру био је из Русије. Према кипарским стручњацима, због недостатка руских туриста у 2022. години индустрија је пропустила око 600 милиона евра. Десетине хотела који су били потпуно фокусирани на руско тржиште и даље су затворени.
Појачан је ипритисак на руску пословну заједницу на Кипру. Тако је, према наводима руске амбасаде у Никозији, руска шпедиција „Совкомфлот“, која је тамо пословала од 2005. године, потпала под санкције ЕУ и Велике Британије, те је била принуђена да затвори кипарску канцеларију. Кипарска РЦБ банка руских корена, која је имала блиске везе са клијентима из наше земље, напустила је банкарску лиценцу и трансформисала се у компанију за управљање. У периоду од 2020. до 2022. године, од 29 чланова и 10 придружених чланова Асоцијације руског бизниса на Кипру, 16 чланова је поднело захтев за престанак чланства због затварања пословања на острву. И само удружење се овог пролећа суочило са неоснованим тужбама регулатора и поднело је захтев за ликвидацију. У марту прошле године власти Никозије забраниле су улазак у луке републике ратним бродовима руске морнарице, чиме су укинуле раније издате дозволе.
КИПАР У НАТО-у – ТУРСКА (ЗА САДА) ПРОТИВ
После свега поново се говорило о могућности уласка Републике Кипар у НАТО. Као што знате, парламент се још 2013. године залагао за ову опцију, али је тадашњи председник Димитрис Христофијас, представник комунистичке партије АКЕЛ, ставио вето на одлуку посланика. У мају 2022. други председник Кипра Никос Анастасијадис је, одговарајући на питање о могућности да се острвска држава придружи редовима Северноатлантске алијансе, рекао да ово питање није на дневном реду из много разлога. Један од главних је, како је рекао, став Турске, која неће подржати приступање Кипра западном војном савезу.
„Осим тога, ми смо мала земља, потребна нам је заштита, наравно, а најважније је да је заштита делотворна и да све одлуке одобрава народ“, додао је тада Анастасијадис. И овде, такође, није све глатко. Тако, према резултатима социолошке анкете објављене у новембру 2022. године, коју је наручила кипарска државна телевизија РИК, 42 одсто испитаника сматра да је НАТО потпуно неспособан или нема довољно могућности да заштити Републику Кипар од Турске. Другачије мисли 38 одсто испитаника, а још 20 не зна одговор на ово питање.
Јавно мњење на Кипру, дакле, по питању могућег уласка у западну алијансу је подељено. Али, наравно, главна препрека на овом путу је позиција Анкаре. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је још 2021. рекао да неће дозволити да се то догоди. Као што знате, острво је подељено након сукоба између кипарских Турака и Грка 1974. године. Као резултат војног удара, на острву је дошла на власт грчка армијска хунта „црних пуковника”. Искористивши то, Турска је извршила инвазију на Кипар, заузевши његов северни део, где је 1975. године проглашена Турска Република Северни Кипар, коју је признала само Анкара.
Док се позиција Турске не мења, Сједињене Државе и друге земље НАТО-а настављају са активним покушајима да увуку Кипар у разне западне војне структуре и униште његове раније обострано корисне везе са Русијом. И Република Кипар, као и са њом тесно повезана Грчка, која је заправо постала главна америчка војна база на југоисточном крилу НАТО-а, све очигледније се креће у овом правцу.
С руског превео Зоран Милошевић
