ЦСП
У претходном тексту који се бавио питањем такозваних пред-кандидата за председничке изборе, односно кандидата на унутарпартијским изборима на којима се бира званични страначки кандидат, предочена је једна права политичка „гужва“ у редовима Републиканске партије, са значајним бројем кандидата. Од момента писања тог текста, број званичних кандидата унутар „црвене“ партије у Сједињеним Америчким Државама додатно је порастао, те сада тај број износи чак десет званичних кандидата! Неки од претендената на номинацију Републиканске партије изненадили су „чак и своје најближе сараднике“ и присталице одлуком да и званично уђу у трку са Трампом, ДеСантисом и осталим виђенијим републиканцима, попут Дага Бургума (Doug Burgum), гувернера Северне Дакоте за којег је мало ко и чуо ван политичких кругова најмоћније државе света. Каквој динамици сведочимо у редовима републиканаца, неће бити велико изненађење уколико се још неко прикључи унутарпартијској трци! Трка се чини много мање занимљива са друге стране америчке политичке вододелнице, у редовима Демократске странке.
Актуелни председник Сједињених Америчких Држава, Џозеф Бајден, релативно рано је објавио одлуку да ће покушати остварити мисију задобијања и другог четворогодишњег мандата у Овалној соби. Иако је једна таква одлука суштински очекивана и „традиционална“ у политичкој култури САД, и у складу са претходним историјским искуством америчких председника на крају првог мандата, постојало је неколико упитника пре самог објављивања одлуке. Наиме, једна од основних дилема у америчкој политичкој јавности тицала се здравственог стања актуелног председника – још од самог почетка његовог мандата неретко су се појављивале и јавне сумње у здравствену способност Бајдена за обављање било какве, а камоли најмоћније, политичке функције. Те сумње појачавали су и повремени, чак помало и комични, испади америчког председника, који су укључивали падање, неразговетан и наизглед „збуњен“ говор, нешто што је личило на губљење свести о околини, итд. Међутим, сваки извештај лекара Беле куће доследно је потврђивао Бајденову „несумњиву способност“ да обавља функцију на којој се налази. У трку за други мандат Бајден улази као најстарији председник у историји Сједињених Америчких Држава, и уколико и 2024. године буде победник, крај другог мандата дочекаће са чак 86 година! И поред тога, актуелни председник слови за апсолутног фаворита на унутарпартијским изборима демократа, и уколико не буде неких огромних изненађења, он ће бити носилац „плаве“ номинације крајем следеће године.
Упркос чињеници да је Бајден фаворит, његови противкандидати се никако не смеју занемарити. Други кандидат са званичном кандидатуром код демократа у трку улази са снажним наслеђем које доноси његово име, а још више презиме. Роберт Ф. Кенеди Јуниор (Robert F.. Kennedy Jr.) је нећак бившег америчког председника, и једног од најпопуларнијих председника у историји Америке, и стиче се утисак да је управо његово наслеђе и његов најјачи политички адут. Овај бивши адвокат у току каријере бавио се претежно проблемима у области заштите животне средине, а у кампању је ушао својим препознатљивим наративом о штетности вакцина, предаторској фармацеутској индустрији и сличним феноменима. Иако млађи од Бајдена, и Кенеди Јуниор би у случају победе у Белу кућу ушао у зрелим политичким годинама, будући да би у хипотетичком тренутку инаугурације имао 71. годину. Ипак, и поред славног презимена и политичко-културног наслеђа његове породице, чини се да би давање демократске номинације овом Кенедију било у најмању руку шокантно.
Демократска странка ће на унутарпартијским изборима имати и једног женског кандидата. Наиме, Мариен Вилијамсон (Marianne Williamson), која себе описује као „списатељицу и духовног саветника“, прва је поднела званичну кандидатуру за демократску номинацију. Ова ауторка књига из области популарне „психологије“ и бивша „духовна саветница“ чувене водитељке Опре Винфри, своју кампању темељи на захтевима за бесплатно високо образовање на државним колеџима, универзалној здравственој заштити и борби против великих корпорација и опште економске неједнакости. Вилијамсон је била у трци за номинацију и у претходном изборном циклусу, 2020. године, али је тад добила веома мало подршке, нарочито имајући у виду већи број кандидата него данас, те је од исте и одустала. Њене шансе су овога пута вероватно и значајно мање него Кенедија Јуниора, а наравно и неупоредиво мање у поређењу са Бајденом који је већ-виђен као кандидат демократа.
Треба истаћи и да републиканци и демократе нису једини који ће имати кандидата на предстојећим председничким изборима. Иако је амерички политички систем суштински двопартијски, нема техничких препрека за кандидате који не припадају ни једној од две водеће политичке странке. Као што то и обично бива, трци ће се придружити и представник „треће опције“, као део стандардног колорита америчких избора и политичког плурализма. Овога пута то ће бити Корнел Вест (Cornel West), који ће се испред Народне партије (People’s Party) такмичити са носиоцима демократске и републиканске номинације следеће године. Вест, активиста и професор филозофије, према сопственим речима, жели да грађанима да алтернативу на изборима, будући да је убеђен да ни једна од две доминантне партије не говори народу истину о Вол стриту, о рату у Украјини, о америчком војном буџету и војсци, о великим технолошким корпорацијама, и многим другим питањима. Без обзира на то што кандидате који долазе ван две највеће америчке странке нико не узима за озбиљно приликом председничких избора, они по правилу чине политичке орнаменте свих избора и доприносе општем америчком политичком колориту.
