Home ОСТАЛО РАТ ЗА НАГОРНО-КАРАБАХ: ИСТОРИЈА ВЕЧИТОГ „ОДМРЗАВАЊА“ КОНФЛИКТА

РАТ ЗА НАГОРНО-КАРАБАХ: ИСТОРИЈА ВЕЧИТОГ „ОДМРЗАВАЊА“ КОНФЛИКТА

6702
1
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Миша Стојадиновић

Проблем новоотворених сукоба на територији Нагорно-Карабаха представља веома осетљив проблем. Време великих ратова је завршено, али то не значи уједно и крај ратова у савременом друштву. Овакви конфликти у великој мери резултат су веома заоштрене ситуације између великих сила на глобалном нивоу и због тога их је неопходно анализирати у ширем контексту. Нагорно-Карабах је један од неколико замрзнутих конфликата у бившим совјетским државама (Грузија, Абхазија, Јужна Осетија). У том смислу јавља се опасност и од могућег домино ефекта. Чомски је једном приликом рекао да је свет једно веома компликовано место и да све што посматраш можеш да сагледаш на различите начине у зависности од тога који начин посматрања изабереш. У том смислу намеће се потреба за једном сталном критичком анализом и преиспитивањем готових одговора. Овај трусни простор би могао да донесе нове ратове и нове жртве.

Замрзнути конфликти представљају неку врсту лакмус папира на коме се могу видети односи великих сила. И колико год нам се на први поглед чинило да је неки конфликт могуће замрзнути и сачекати неко боље време за његово решавање, то у пракси изгледа сасвим другачије. Замрзавање конфликта би у идеалном смислу значило да се две стране сложе да не раде ништа у одређеном периоду. То се у пракси никада не дешава, историја замрзнутих конфликата је показала да ће увек једна или обе стране наставити да предузимају одређене кораке како би постигле повољнији положај и решиле сукоб у своју корист. Тиме замрзнути конфликти постају погодно подручје које се по потреби може ,,одмрзнути“ зарад изазивања нестабилности у одређеном региону. Нагорно-Карабах специфични је пример који показује колико опасни могу бити замрзнути конфликти.

Територија Нагорно-Карабаха је предмет спора између Јерменије и Азербејџана још од Првог светског рата. Најжешћи сукоби који су обележили судбину Нагорно-Карабаха започели су 1988. године, као резултат етичких и верских разлика, али и као несугласица око територије. Референдум 1991. и иступање Нагорно-Карабаха из састава Азербејџана покренуло је лавину и изнова продужило сукоб све до 1994. године. Више десетина хиљада људи је рањено или погинуло, а око милион расељено. Тада је постигнут мир, али само привидан, јер се наставио низ спорадичних пушкарања при чему обе стране нису показивале било какву спремност за компромис.

Стварни мир између ове две стране никада није ни постојао. Требало би напоменути да мир представља много више од одсуства рата. Конфликт између Јерменије и Азербејџана ни у једном тренутку није суштински трансформисан или реконструисан, него је једноставно ,,замрзнут“ и гурнут под тепих. Дипломатски односи ни у једном тренутку нису успели да превладају над међусобно спорним питањима између Јерменије и Азербејџана.

Овакав ток догађаја је 2016. године резултирао поновним ратом при чему су представници и јерменске и азербејџанске власти наставили да се међусобно оптужују за кршење споразума, истовремено тврдећи да наносе тешке губитке непријатељу. Иако је овај сукоб после релативно кратког времена враћен за дипломатски сто уз престанак ватре, суштински проблем није решен. Овакво стање је и довело 12. јула 2020. године  до поновног отварања сукоба, који ће представљати прави тест за односе између Русије и Турске. Сукоб је, нажалост, ескалирао до неочекиваних размера 27. септембра 2020. године.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и турски министар одбране Хулуси Акар су у више наврата изјављивали да ће Јерменија читав регион увући у рат својим непријатељством. Подсетимо се да Турска и Азербејџан имају одличне дипломатске односе, док су односи између Турске и Јерменије још од Отоманске ере веома лоши због масовних убистава Јермена. Са друге стране, треба напоменути и Русију која традиционално има добре односе са Јерменијом, али генерално жели да се сукоб у овом региону што пре оконча. Међутим, потези које повлаче обе стране, укључујући и проглашење рата, крећу се у правцу који веома лако може довести до општег рата. Русија чини огромне напоре да заједно са осталим копредседавајућим Минске групе ОЕБС врати сукоб у границе мирног решавања посредовањем. Иако постоји огромна подршка међународних организација да сукоб врате за преговарачки сто, ратно стање између Јерменије и Азербејџана свакако обесхрабрује. Велике људске жртве, мобилизација војних снага, јака размена ватре, као и оштри ставови представника обеју страна да неће одступити, позивају на опрез.

 Међународна заједница је на потезу, при чему би Русија могла да одигра кључног играча у смиривању ситуације у региону. Однос између Турске и Русије ће свакако бити на тесту. Добри дипломатски односи између Русије и Турске, изграђени после веома тешког периода, поново се налазе на испиту. Отвореном подршком Азербејџану, уз евентуално мешање (допремањем оружја нпр.) Турска би могла да закомпликује односе и подигне их на виши ниво напетости. Свако мешање у овом нестабилном и стратешки значајном подручју би могло да има не само регионалне већ и глобалне последице.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here