Зоран Милошевић
ДУНАВ И ЕВРОПА -Дунав у геополитичким стратегијама европских држава, зборник радова са истоимене међународне конференције одржане 26 – 27. јуна 20023 године. Приредили Зоран Милошевић / Миша Стојадиновић, Институт за политичке студије, Београд, 20023. стр. 462.
У свету постоје 44 државе без излаза на мора и светске океане, а међу њима је и Србија. Ова чињенице и те како се одражава на геополитичке могућности државе, пошто је ограничава и низ фактора (од економских до безбедносних). Такође, држава која нема излаз на море не сматра се потпуном државом.
Управо ова чињеница је узроковала да је Запад од почетка 19. века настојао да Србији онемогући излаз на море и океане, о чему постоји неколико одличних монографија и студија, а ми издвајамо књигу Теодоре Толеве: „Утицај Аустро-Угарске империје на стварање албанске нације“. Наравно, овде се може додати у ту политику и одвајање Црне Горе од Србије, као несумњиво етнички српске земље. Смисао овог одвајања је заправо онемогућавање Србије да има излаз на Јадран.
Ипак, Србија има Дунав који јој омогућава кретање ка Северном и Балтичком мору, односно ка Црном мору. Међутим, западним силама ни то не одговара, те су почели да подржавају сепаратисте у АП Војводини како би Србији одузели овај речни пут ка морима. Није тајна да иза свега стоји НАТО и жеља да се Дунав претвори у унутрашњи пловни пут који искључиво контролише ова милитаристичка алијанса, са жељом да ову комуникацију користи за даљи продор на Исток, тј. Кавказ.
У том смислу, Европска унија је донела Стратегију за Дунав, али, треба додати, да и чланице имају своје геополитичке стратегије које се тичу ове реке. Дакле, организација међународне научне конференције о геополитичким стратегијама европских држава које се односе на Дунав учинила нам се одговорном реакцијом на актуелна збивања.
Такође, на основу увида у библиографију који је представила Дајана Лазаревић, види се да српски научници нису посвећивали нарочиту пажњу Дунаву, односно да је веома мали број радова са геополитичким приступом овој теми. Овим зборником смо делимично „покрили“ овај недостатак, али и отворили тему за даља истраживања.
У зборнику је објављено 26 радова. Наводимо Неке:
Миломир Степић, Дунав у контексту актуелног европског и светског геополитичког прегруписавања, Зоран Милошевић / Ема Крактус, Дунав, НАТО и стратегија Европске уније за Дунав, Брацо Ковачевић, Дунав у геополитици, Вања Глишин, Дунав у визури немачке геополитике, Кирилл Шевченко, Олег Казак, Дунав у геополитичким плановима и друштвено-политичкој мисли Аустрије и Угарске у међуратном периоду (1918-1938), Александра Колаковић, Дунав у геополитичким стратегијама Француске: улога науке и научника у историјској и актуелној перспективи, Емил Миланов, Значај реке Дунав за формирање геополитичких и геоекономских стратегија придунавских земаља, Драган Траиловић, Значај Дунава за кинеску иницијативу „појас и пут“: потенцијалне користи и могући изазови, А. В. Баранов, Значај подунавља у руској геополитици од XVIII до почетка XXI века, Едуард А. Попов, ДУНАВ – ВЕЧНИ ПОВРАТАК РУСИЈЕ: Историјска ретроспектива и геополитичка перспектива, Вакулина Елена, Белоус Наталија, Перспективе руских интереса на Дунаву, Вахитов Рустем Ринатович, Евроазијска слика Дунава, Дајана Лазаревић, Актуелност геополитике Дунава у савременој српској науци…
