ЦСП
Председнички избори у најмоћнијој држави света без дилеме су не само централни политички догађај у Сједињеним Америчким Државама, већ су и од изузетне важности за остатак планете на коју се, разумљиво, преливају политички трендови и расположења из глобалног хегемона. Неспорећи ову чињеницу, не би било претерано тврдити да се и амерички избори на половини мандата, тј. чувени midterms избори, могу сматрати изразито политички битним и утицајним, такође и ван граница САД. Уосталом, контрола Конгреса, како Представничког дома тако и Сената, није само ствар политичког престижа већ и озбиљна и супстанцијална полуга политичке моћи, чак и у чврстом председничком систему какав је амерички. Стога су и недавно одржани midterm избори у Сједињеним Америчким Државама променили пејзаж политичке моћи у Вашингтону, али и омогућили драгоцен увид у тенденције и стремљења како политичке борбе између демократа и републиканаца, тако и унутарпартијских превирања и политичких прегруписавања, нарочито у „црвеној“, тј. Републиканској партији.
Веома је тешко ex post проценити предвиђања најутицајнијих политичких аналитичара у САД, који су махом предвиђали „црвени талас“ и општу победу републиканаца у Конгресу – са једне стране победа је евидентна уколико узмемо у обзир само укупан број гласова (укупно око шест милиона гласова више освојили су републиканци) као и чињеницу да је „црвена“ партија преузела контролу над Представничким домом (доњи дом Конгреса, House of Representatives), први пут после 2018. године, прешавши број од 218 посланика и освајањем осам места више у поређењу са претходним сазивом; са друге стране, чињеница да је Демократска странка задржала контролу на „горњим“ домом Конгреса, тј. Сенатом (Senate) у коме тренутно контролише 50 места (48 места директно, док су два независна сенатора у политичком кокусу са демократама), у поређњу са „само“ 49 освојених места у Сенату од стране републиканаца. Чак и уколико се испостави да Републиканска партија успе да освоји још једно место у Сенату у другом кругу избора у Џорџији заказаних за 6. децембар, и тиме поравна снаге на тачно 50-50, политички систем САД предвиђа да америчка потпредседница Камала Харис има право одлучујућег гласа. Стога, Сенат остаје у рукама демократа најмање до 2024. године и нових избора. Оно што је посебно болно за републиканце јесте чињеница да не само да нису успели да освоје већину од шест кључних и „неодлучних“ држава – Невада, Џорџија, Пенсилванија, Мичиген, Аризона и Висконсин – већ да су успели и да „изгубе“ Пенсилванију која је једина држава која је на овим изборима „променила боју“ и уместо републиканског изабрала демократског сенатора.
Управо је овај резултат, тј. неуспех републиканаца у Пенсилванији, био повод за све гласније приче да негативна репутација и утицај Доналда Трампа има лош утицај на потенцијалне неодлучне бираче. Наиме, републикански кандидат у Пенсилванији, Мехмет Оз (Mehmet Oz) био је лично изабран и подржан управо од струје Доналда Трампа, иако су се унутар „црвене“ партије могла чути и мишљења да се не ради о најбољем кандидату. Мехмет Оз, познатији као „доктор Оз“ (Dr. Oz) долази из сличне позадине као и Трамп – ради се телевизијској звезди која је више од деценије била домаћин популарног ТВ формата „Шоу доктора Оза“ (Dr. Oz Show). Додатно, стиче се утисак да су републиканци очекивали много више од ових избора, будући да су им на руку ишле све оне ствари које традиционално иду на руку опозицији – инфлација, невероватан раст цена, раст стопе криминала у урбаним срединама, енергетски проблеми, итд. Поред очекиваних сумњи у регуларност бројања гласова па и бирачног процеса уопште (велики сумњу код поражених изазива бројање гласова послатих поштом), чини се да се унутар „црвене“ партије сада и гласно поставља питање вођства, тј. оптималног партијског кандидата на предстојећим председничким изборима 2024. године, за које се већ назиру политичке кампањске активности иако су midterm избори тек окончани. (Не)Очекивана нуспојава ових избора јесте и отворено преиспитивање подесности Доналда Трампа за нову председнички трку.
Најутицајнији републикански коментатори и аналитичари у први план стављају успех гувернера Флориде, Рона ДеСантиса (Ron DeSantis) који је тренутно најпопуларнији лидер унутар „црвене“ партије. Огроман успех који су републиканци остварили у готово свим окрузима на Флориди – сенатор Марко Рубио (Marco Rubio) освојио је готово 60% гласова на изборима за Сенат, Мет Гејц (Matt Gaetz) готово 70% у трци за Представнички дом Конгреса, док је поменути ДеСантис такође тријумфовао са 60% гласова, тј. више од 50% више од демократског кандидата Криса – пружили су додатну аргументацију и „муницију“ свим онима унутар Републиканске партије који сматрају да бивши председник Доналд Трамп не би био идеалан кандидат 2024. године, услед мноштва афера и веома неповољног имиџа који ужива у широј, политички неопредељеној, јавности. Страх од неповољног сценарија на председничким изборима појачали су резултати поменутог Трамповог кандидата Оза који је „изгубио“ Пенсилванију од, иначе веома непопуларног, Џона Фетермана (John Fetterman), кандидата Демократске партије који је у предизборној кампањи служио за подсмех Трамповим симпатизерима због свог специфичног изгледа и наступа.
Према релевантним унутарпартијским истраживањима рађеним пре midterm избора, Доналд Трамп је уживао велику подршку чланова и симпатизера „црвене“ партије, али је једино име које се редовно појављивало у истраживањима популарности било управо име гувернера ДеСантиса. Штавише, у испитивањима у којима Трамп није био понуђен као опција, Рон ДеСантис је готово рутински побеђивао све остале кандидате! Иако Трамп и даље ужива велико поштовање и подршку унутар своје партије, чини се да би резултати midterm избора на Флориди могли дати ветар у леђа ДеСантису, као и свима оним републиканцима који су мање склони Трамповом политичког стилу. Уосталом, управо у дому ДеСантиса (али и приватном дому Трампа који већину времена проводи на Флориди!) резултати истраживања показују да је подршка на тачно 50/50, у односу Трамп-ДеСантис!
