Home АНАЛИЗЕ Односи између Кине и Сједињених Америчких Држава у светлу обарања кинеског балона

Односи између Кине и Сједињених Америчких Држава у светлу обарања кинеског балона

2210
0

Миша Стојадиновић

Кина је оштро осудила обарање свог балона изнад Атлантика указујући да се ради о претераној реакцији и кршењу међународног права. То даје Кини право да предузме даље акције и реципрочне мере, подржавши истовремено интересе компанија које су имале власништво над балоном. Како Њујорк Тајмс преноси изјаве кинеских званичника ,,кинеско Министарство спољних послова осудило је суботњи хитац у балон, изражавајући „снажно незадовољство и протесте Пекинга против употребе силе од стране Сједињених Држава за напад на цивилни ваздушни брод без посаде“. У том истом саопштењу критикован је став САД-а због очигледне претеране реакције и озбиљног кршења међународног права.

И уколико се мислило да ће планирана посета државног секретара Ентонија Блинкена у одређеној мери релаксирати америчко-кинеске односе, појављивање балона у ваздушном простору САД-а, као и његово касније обарање изнад Атлантика надомак Јужне Каролине, је у великој мери закомпликовало ствари. Наиме, након сазнања да се балон појавио у ваздушном простору Сједињених Америчких Држава, Блинкен је отказао своју посету Кини.

            Испаљени пројектил авиона Ф-22 није само срушио балон, већ и наде да ће било какво побољшање односа између Кине и САД-а бити могуће у даљој будућности. Уколико сагледамо мало ширу слику може се видети и да се Кина додатно налази на мети због своје сарадње са Русијом. Санкције на увоз високотехнолошких компоненти усмерене ка Русији се нису показале успешним јер их је Русија успешно решила тако што се преусмерила на Кину и Хонгконг. Према наводима америчког тинк тенка Силверада ове санкције су тотално омануле, због чега се закључује да се морају усмерити додатни ресурси за надзор да Русија не би набављала ресурсе на други начин. Једно од решења је и формирање међуагенцијске радне групе Министарства трговине, Министарства правосуђа и Министарства за унутрашњу безбедност САД-а, у који би требало да се укључи и Федерални истражни биро.

Како се Русија и Кина представљају као асертивне земље у свим званичним документима онда и не чуди агресивна спољна политика САД-а која жели да се у све већој мери заоштри и ка Кини. Блоковске поделе на Исток и Запад с обзиром на дешавања у Украјини су поново оживеле.

            Сам проблем са уласком балона у ваздушни простор Сједињених Америчких Држава је могао бити решен и на другачији начин.  Дипломатски пут би свакако био много ефикаснији. И док је кинеска страна тврдила да се ради о залуталом метеоролошком балону, америчка страна је на то гледала као на непријатељски чин. Са кинеске стране су стизали захтеви да се ситуација реши на миран, професионалан и уздржан начин, док су Сједињене Америчке Државе желеле да демонстрирају силу.

            Чим се балон појавио у ваздушни простор САД-а уследила је реакција Џозефа Бајдена који је наредио обарање ,,сумњивог шпијунског балона“ након чега је уследила читава медијска кампања у америчким медијима како би се оваква акција оправдала. Бајден је новинарима у Хагерстауну у Мериленду дао изјаву у којој наводи да се балон мора оборити чим то ситуација омогући и том приликом је похвалио пилоте: „Успешно су га скинули и желим да похвалим наше пилоте који су то урадили, а о томе ћемо имати више да извештавамо мало касније“. Бројни аналитичари су објашњавали због чега се ради о тзв. шпијунском а не метеоролошком балону, без неких конкретних доказа којима би се те тврдње поткрепиле.

            У саопштењу неколико сати касније, кинеско министарство спољних послова је навело: „Кинеска страна је у више наврата обавестила америчку страну након верификације да је балон за цивилну употребу и да је ушао у САД због више силе – то је била потпуна несрећа.

            Требало је седам дана од тренутка када је балон први пут ушао у ваздушни простор САД пре него што га је авион Ф-22 срушио у Атлантски океан. Овако нешто отвара бројна питања. Једнонедељно америчко путовање балона, од удаљених Алеутских острва до обале Каролине, показало је бројне ствари. Пре свега то је индикатор разорене дипломатије, бесних репресалија од стране Бајденових политичких ривала и наговештаја нове ере ескалације између две највеће светске економије. Истовремено се постављају питања о томе зашто није раније оборен чим је балон ушао у ваздушни простор. Уколико се заиста ради о шпијунском балону он је за то време могао да прикупи огроман број информација, тако да је само обарање дошло прекасно. Бајденови званичници су рекли да је балон први пут откривен изнад Аљаске 28. јануара. Како Ројтерс наводи ,, док суботњи напад закључује војну димензију шпијунске саге, Бајден ће вероватно наставити да се суочава са интензивним политичким надзором републиканских противника у Конгресу који тврде да није реаговао довољно брзо. Високи званичник администрације рекао је након што је оборен балон да је америчка влада разговарала директно са Кином о акцији. Стејт департмент је такође обавестио савезнике и партнере широм света.“

            Како год се ова сага око балона завршила једно је сигурно, свет је постао глобално место демонстрације силе на сваки могући начин. Дипломатија је у великој мери изгубила на значају. Доктрина или си са нама или против нас полако превладава у спољној политици великих сила при чему старе поделе за време Хладног рада полако поново почињу да добијају на значају.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here