Home АНАЛИЗЕ Борба за небо изнад Блиског истока

Борба за небо изнад Блиског истока

7690
1
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Виолета Рашковић-Таловић

Блиски исток, смештен између Нила, Еуфрата и Тигра, између Средоземног мора и Персијског залива, Освалд Шпенглер је због богате традиције, хиљадугодишње историје и чврсте испреплетаности три вере – хришћанства, јудаизма и ислама –  називао „простором магијске културе“ у којем ће се одиграти завршни чин светске историјске драме“. Изузетан географски положај и нафта одредили су политичку судбину овог дела света у којем су спољни утицаји константа већ дуго времена и, иако парадоксално,  проблем настао због њих је толико сложен, да се само уз спољне утицаје може разрешити. Како и када?, питања су на која међутим нема одговора нарочито у светлу чињенице да се регион изукрштаних интереса свих светских сила у последње време све више наоружава.

Увоз оружја у блискоисточне земље се драстично повећава, нарочито последњих пет година. Према подацима Међународног института за истраживање мира  СИПРИ (Stocholm International Peace Research Institute) у периоду од 2015. до 2020. године,  увоз оружја у овај регион је повећан за 61 проценат. Само САД су извоз оружја у ову регију повећале за 48 процената. Петер Веземан, аналитичар СИПРИ,  сматра ово више него забрињавајућим, јер се оружје купује да би се ратовало. 

РАЗЛИЧИТИ ИНТЕРЕСИ

Од најстаријих цивилизација насталих на Блиском истоку до данас, непромењен је значај и важност овог геополитичког подручја. Зато су у све ове процесе са много „играча“ и различитих интереса, укључене велике светске силе, пре свега САД, Русија и Кина, али и ЕУ. Не треба, међутим, занемарити ни интересе регионалних сила пре свега, Саудијске Арабије, Ирана, Турске и Израела. Свима њима, у прилог је ишла карактерологија већине блискоисточних земаља са: ауторитарном влашћу, јаким системом државне контроле, диверсификованом етничком структуром, мањком права и слобода, ниским степеном образовања и великом разликом у богатству. Извесно је да је фитиљ за промене потпаљен са америчке обале Атлантика, а промене које су уследиле имале су више циљева – наставак уништавања принципа суверенитета и укључивање преосталих територија Блиског истока у сложен систем партнерстава и програма. Настављена је политика овладавања енергентима од стране моћних западних влада и транснационалних корпорација. У плану је било слабљење и додатна контрола ЕУ као потенцијалне силе, као и утицање на привредни развој Русије, Кине, Индије.

Тежње САД и Запада биле су усмерене на афирмацију чврстих и стабилних влада на челу са неком аутентичном лидерском личношћу која ће показивати вољу за сарадњом. Од тренутка када се нашао „на мети“ Ирак, једна од бивших регионалних сила, дестабилизован је до положаја делимично окупиране територије са великим бројем терористичких група. Терористи су заробили део наоружања од регуларне ирачке војске а део су добијали волшебним путевима, углавном преко земаља саудијског полуострва.

У Либији је избио племенски сукоб, у Сирији секташки, у Египту је на сцени био сукоб исламиста и секулариста. Египат је као и друге северноафричке земље закачио талас „Арапског пролећа“. На власти су неколико година била „Муслиманска браћа“ који су повели Египат у правцу враћања на строге исламистичке законе. Међутим, највећа арапска земља, се доласком генерала Сисија на власт вратила се стабилној полувековној позицији на Блиском истоку.

А Блиски исток још увек је оптерећен нерешеним палестинским питањем,  нерешеним статусом Курда, као и мигрантском кризом, током које су многи простори Блиског истока потпуно напуштени.

Ривалитет Ирана и Саудијске Арабије, праћен је свим дубоко укорењеним особеностима шиитско-сунитског сукоба. Зато брине и чињеница да је Саудијска Арабија избила на друго место највећих увозника оружја на свету, одмах иза Индије.

Поред САД на Блиски исток највише извозе Француска, Немачка, Велика Британија, Шпанија, Шведска… Интересантно је да све поменуте земље углавном у јавним наступима позивају на ….“мирно решавање сукоба међу супротстављеним странама…“ Сада се као озбиљан чинилац јавља Кина која је отварањем велике војне базе на рогу источне Африке преко пута југозапада  саудијске чизме у Џибутију озбиљно најавила и објавила своје присуство на Блиском истоку.

Традиционални извозник оружја у овај регион, Русија,  у благом је паду али међународни експерти сматрају да је то привремени тренд. Познато је наиме да се руска армија драстично брзо преоружава потпуно новим оружјем и борбеним системима у свим видовима (КОВ, РВ и ПВО, РМ) тако да су домаћи капацитети војне индустрије презаузети.

Од избијања познатих сукоба у Сирији, када је Русија узела активно учешће, небо изнад Сирије а и генерално Блиског истока постало је поприште многих (не)познатих сукоба и јавних и тајних операција.

Због огромног простора, углавном равног и пустињског пејзажа, контрола неба је постала фактор одлуке и стални предмет надметања САД и Русије за примат у продаји ПВО система.

Дуго година САД су у овом региону имале примат у продаји ПВО система, пре свега система „Патриот“ али последњих седам-осам година ситуација се драстично мења. Иран је пре пет година са Русима потписао уговор о испоруци ситема „С-300“.  Од уговорених четири дивизиона један део је стигао 2016, а други нешто касније. Разговара се и о испоруци борбених авиона “СУ-30”, али због новонасталих проблема око иранског атомског програма ова испорука је одложена. Не и поништена.

Foto: Pixabay

Шок на међународној војно-политичкој сцени изазвала је куповина унапређеног ПВО система „С-400“ од стране НАТО чланице – Турске. Ова трансакција изазвала је огроман одјек и коментаре у свету јер Турска важи за ослонац Јужног крила НАТО пакта. Уследиле су многобројне интервенције САД и НАТО, али Турска је остала непомирљива у свом ставу. У неколико наврата турски министар одбране Хулуси Акар је изнео став…“да ће Турска активиратии ракетни одбрамбени систем „С-400“, набављен од Русије, након што војно особље заврши одговарајућу обуку. Блиски исток је област у којој је Турска најочигледније показала измену спољнополитичког приступа у односу на ранији, ослањајући се на историјску улогу у средишњем евроазијском геополитичком простору у којем је вековима била епицентар догађаја. У том погледу, она има значајне компаративне предности у односу на друге државе у региону, а и шире, само што је такав спољнополитички приступ и наступ Турске на Блиском истоку изазвао реакције, посебно од стране САД која је до јуче Турску сматрала највернијим савезником.  Последице у спољној политици највидљивије су у односу према Ирану, Ираку, Сирији и Израелу. Унапређени су и односи са шиитским Ираном, у односу на раније оптужбе Турске да Иран сарађује са курдским сепаратистима и покушава да извезе исламску револуцију у Турску.

Споразум Турске и Русије изазвао је салву критика из САД уз коментаре да то може озбиљно угрозити савезништво две земље и онемогућити набавку америчких авиона „Ф-35“ за турску армију.

Став САД је јасан: Турска не може инкорпорирати „С-400“ у ПВО систем НАТО и не може истовремено имати и амерички „Патриот“ и руски „С-400“.

Председник Ердоган је у више наврата отворено изнео став да Турска неће одустати од „С-400“ а да Турска хоће и може да купи и систем „Патриот“.

На притиске САД, Ердоган често помене да организатор пуча у Турској, Фетулах Гулен, слободно живи и ради у САД, иако је Турска неколико пута тражила његово изручење.

Први дивизион „С-400“ је већ испоручен Турској и у априлу је стављен на борбено дежурство. Оно што је, међутим, поново одјекнуло као бомба јесте сазнање да се воде озбиљни преговори о заједничкој производњи „С-400“ између Русије и Турске.

Русија је потврдила да је спремна за ту врсту војне сарадње, са озбиљним партнерима.  Пример је Индија која заједно са Русима производи тенкове “Т-90С”, као и крстареће ракете „Брамос“, морнаричког базирања  и ловце “Су-30МК”.

Руски војни експерт Дмитриј Литовкин сматра то завршеним договором напомињући и да у Турској може да буде основано заједничко предузеће које ће чак промовисати елементе конструкције „С-400“ на иностраном тржишту.

Почетак ове приче везује се за 2017. годину,  када је потписан уговор о куповини 4 дивизиона „С-400“ вредан 2,5 милијарди долара.

Било је, дакле, потребно само три године да се крене у озбиљне разговоре о заједничкој производњи .

САД и НАТО прете санкцијама а Турци „подсећају“ да би могли да затворе ваздушну базу Инџирлик у југоисточној Турској која је за САД најбитнија авио-база на  Блиском истоку.

Дмитриј Шугајев, директор руске Федералне службе за војно-техничку сарадњу је рекао да је Русија спремна за нови уговор за додатну партију „С-400 Тријумф“, као и за продају авиона ловаца „Су-35“ уколико САД забране испоруку авиона „Ф-35“ Турској.

ИСЛАМ УПОРИШТЕ ИДЕНТИТЕТА

У свим блискоисточним земљама, ислам је и даље упориште идентитета и ослонац погледа на свет већине становника овог региона. Политичку мапу Блиског истока и северне Африке пресудно не обликује религија, већ утицаји и интервенције са стране, али је сигурно да ће најдалекосежнија политичка последица спољњег мешања бити јачање исламистичких снага у региону. Какав год био резултат тренутне побуне у појединим земљама, улога ислама неће бити доведена у питање, а самим тим исламска природа политичког система који из тога може да настане.

Земље на Блиском истоку и у северној Африци у којима је дошло до политичких промена неће имати истоветну судбину, као што, уосталом, ни пут до тих промена није био истоветан. Све су добиле крајње неизвесну шансу за нови почетак, а изгубиле извесност државне стабилности и личне сигурности грађана. Жртве на свим странама немогуће је побројати… Стотине хиљада људи остало је без домова, разрушени су градови, села, путеви, нафтна постројења. Очигледно је да демократија на исламистички начин нових власти није донела очекивану слободу . Нове власти заробљене су противуречностима и непознаницама. Проблем је и властити легитимитет, па се њихова позиција не може оценити стабилном. Тешко ће се борити с искушењима која их очекују. Исход је, дакле, и даље неизвестан. А оно што је сигурно, то је да оваква неизвесност мање забрињава светске политичке центре јер оружје у све већим количинама стиже на Блиски исток. Велике силе за овај регион биће заинтересоване све до последњег барела њихове нафте.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here