Home АНАЛИЗЕ Демократија у ери „пост-истине“

Демократија у ери „пост-истине“

8659
2
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Аутор: Драган Станар

Амерички, али и глобални, медији већ данима су у потпуности заокупљени предвиђањима, извештајима, вестима и анализама које се тичу америчких председничких избора. Готово као никада до сада, очи целокупне светске јавности упрте су у Сједињене Америчке Државе, док огроман број људи очекује дефинитивну потврду о новом/старом станару Беле куће. Без обзира на то којој страни свако од нас нагиње, латентно или манифестно, једна ствар се никако не доводи у питање – ко год буде именован за председника САД овог новембра, тек завршени амерички избори ући ће у историјске и политиколошке уџбенике као еклатантан пример огромног и суштинског изазова који пред савремену демократију постављају нови медији и незабележен ниво медијске манипулације.

Улога медија у изборном процесу у демократским друштвима никада и није довођена у питање, али је рапидан развој нових медија, са акцентом на друштвене мреже, угрозио саму могућност одржавања колико-толико смислених избора. У историјском тренутку у којем се тренутно налази човечанство, где је готово свако од нас потенцијални пошиљалац неограниченог броја нецензурисаних и арбитрарних информација у бескрајан медијски етар, базична објективност и макар минимална истинитост информација чини се да више не постоји. Дисторзија и релативизација истине еволвирала је до те мере да је савремени језик нужно морао да се прилагоди насталој ситуацији. Природно, енглески језик, као глобално доминантан језик савременог света, „обогаћен“ је новим терминима који означавају управо практичну немогућност утврђивања истине у океану опречних информација којима смо сви свакодневно бомбардовани са свих страна, са екрана свих величина. Један од најцењенијих речника енглеског језика, Колинсов речник (Collins Dictionary) уврстио је синтагму „лажне вести“ (fake news) у обим енглеског језика 2017. године, када је ова фраза услед енормног обима коришћења проглашена за „реч године“! Са још драматичнијим призвуком дистопије, Оксфордски речник енглеског језика (Oxford Dictionary) уврстио је кованицу пост-истина (post-truth) у званичан енглески језик само годину дана раније. Овим је и дефинитивно означена транзиција цивилизације из ере медијске манипулације и лажи у нову, пост-модерну еру потпуне негације истинитости, тј. у еру пост-истине у којој је истина изгубила своју улогу у стварности услед практичне неутврдивости.

Свакако да је феномен лажних вести и недовољно регулисане моћи друштвених медија озбиљан изазов за мноштво виталних вредности и процеса данашње цивилизације – од међународних односа и дипломатије, преко сфера националне и унутрашње безбедности до личних права и слобода индивидуалаца – али на примеру америчких председничких избора можемо у „лајву“ да пратимо на који начин сва фрагилност и несавршеност демократије долази до изражаја у добу пост-истине. Већ у првим сатима по затварању биралишта, из оба табора могле су се чути не само оптимистичне прогнозе по питању исхода избора (што је свакако део политичког фолклора у демократских системима) већ и експлицитне тврдње да је једна, односно друга страна победила на изборима. Очите импликације овакве опште поплаве информација и полу-информација са друштвених мрежа јесу стварање таквог наратива у којем је само „наша“ победа истинска и правична, док би победа против-кандидата била само крунски доказ манипуалције гласовима и отворене изборне крађе. Републиканци и демократе, и овде не говоримо само о симпатизерима и присталицама, већ и о озбиљним партијским функционерима (укључујући и саме кандидате, Доналда Трампа и Џозефа Бајдена), као да се утркују ко ће створити снажнији и уверљивији наратив о сопственој „заслуженој“ изборној победи која не сме да се доведе у питање. Све ово води до стварања две некомпатибилне „истине“ које конкурентно истовремено постоје и које ће нужно суштински поделити, и овако дубоко поларизовано, америчко друштво од кога се објективно и не може очекивати да са великом вероватноћом проникне у „праву“ и објективну истину. Та је објективна истина до те мере искомпромитована утицајем друштевних медија, уз несебичну помоћ неодговорне политичке реторике из оба табора, да је постала крајње ирелевантна и практично небитна – corpus delicti живота у ери пост-истине.

„Убивши“ истину у целокупном изборном процесу, синергијом медија и политике, америчко је друштво тренутно у стању потпуне искључивости према супротном (које је нужно лажно и самим тим зло), што сваки снимак из градова САД драматично потврђује. У таквој атмосфери биће практично немогуће утврдити правог победника избора који ће уживати потпун легитимитет, односно подршку и минималну лојалност и оног дела јавности који је супротног политичког опредељења. Ко год да коначно и однесе победу, биће легитиман победник само у свој верзији истине (разуме се, и у верзији истине својих присталица и гласача) – за оне који живе у другачијој верзији истине, нови ће председник бити само насилни и ни по коју цену прихватљиви узурпатор политичке функције. Ово уводи не само Америку, где се тренутно одиграва показна вежба претње феномена лажних вести изборном процесу, већ и целокупан демократски свет у веома нестабилну еру пост-истине у политичкој пракси, еру у којој ће свака политичка опција да захтева верзију реалности која одговара њиховој истини. Чини се да постоје само два начина да се превазиђе тренутни глобални Гордијев чвор демократије, али се не зна који је ризичнији. Демократије су на раскрсници између увођења драстичне цензуре и законских норми који ће у великој мери елиминисати слободу говора (што је један од носећих стубова демократије) и дозвољавања даље поларизације политичких неистомишљеник кроз стварање алтернативних верзија „истина“. У крајњем случају прва опција води у отворени тоталитаризам док је друга рецепт за грађански рат манихејског карактера. Коначно, кључно је питање може ли уопште постојати демократија у ери пост-истине, ако је њена одрживост доведена у питање у самом глобалном бастиону демократије?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here