Аутор: Миша Стојадиновић
Земље Латинске Америке значајно су геополитичко подручје, нарочито са аспекта природних ресурса које поседују. Венецуела, у том смислу, са највећим нафтним резервама у свету није изузетак. Имајући ово у виду, интересовање Сједињених Америчких Држава за ове просторе jе очекивано. О томе колики је утицај САД у Латинској Америци можда најбоље говори чињеница да је на Венецуелу због утицаја америчких нафтних олигарха деценијама гледано као на америчку бензинску пумпу. Имајући ово у виду, одржавање парламентарних избора почетком децембра је поред огромног унутрашњег значаја имало одјека и на геополитичком плану.
Пре него што се осврнемо на саме изборе потребно је позабавити се ширим контекстом који ће нам омогућити разумевање веома комплексне слике на подручју Венецуеле. Победа Хуго Чавеза на изборима 1998. године је истовремено означила ново поглавље у историји Венецуеле. Политика Хуго Чавеза је значила политику одупирања Сједињеним Америчким Државама. Међутим, од 1998. године све до данас, Вашингтон никада није одустајао од својих неоимперијалних амбиција ка овим просторима. Ово се нарочито огледало у константној подршци упућеној обарању легитимне власти у Венецуели. Та подршка је ишла толико далеко да је Буш 2002. године отворено подржао војни удар који је на кратко оборио власт Хуго Чавеза. Колико је значајан Хуго Чавез у историји Венецуеле говори и податак да су са његовим доласком на власт учињене радикалне мере у циљу смањења сиромаштва и трансформације система здравствене и социјалне помоћи.
Када је Николас Мадуро наследио Чавеза 2013. године суочио се са многим проблемима. Венецуела се већ налазила суочена са великом политичком поларизацијом и социјално економским проблемима. Велика светска економска криза 2008. године и суноврат цене нафте су у великој мери допринели оваквом стању. Како је нафта главни ресурс Венецуеле читав привредни систем је изграђен на темељима њене експлоатације и дистрибуције. Ово је за последицу имало занемаривање других привредних грана што је у условима урушавања тржишта нафте у великој мери допринело да се Венецуела нађе пред колапсом.
Поред огромних социјално економских изазова који су се нашли пред Николасом Мадуром отворени покушаји рушења његове власти од стране Сједињених Америчких Држава представљају само још један од проблема који су обележили најновије парламентарне изборе. Треба напоменути да, иако је Мадуро изабран за наследника Чавеза, он никада није у потпуности оправдао ову одлуку. Недостатак харизме и политичког талента у односу на Чавеза, у великој мери је допринео да Мадуро не добије пуну подршку народа попут свог претходника. Велики број одржаних предизборних анкета показао је да ни Мадуро ни Гваидо (опозициони лидер) нису баш имали превелику подршку од стране народа.
Парламентарни избори су одржани у специфичним околностима. Венецуела се такође нашла суочена са пандемијом. Истовремено су и Сједињене Америчке Државе и Европска унија биле против одржавања избора сматрајући да се они неће одржати у демократској атмосфери. Како Вашингтон већ две године подржава Хуана Гваиду у својим покушајима да дође на власт у Венецуели разлози за одлагање постају очигледни. Имајући у виду предизборне анкете Гваидо није имао никакве шансе против Мадура. Тиме су сви легитимни начини свргавања власти на овим парламентарним изборима у Венецуели били исцрпљени.
Када се на крају све подвуче на парламентарне изборе је изашло 31% гласача, при чему је Мадурова Уједињена социјалистичка партија Венецуеле заједно са својом коалицијом освојила 67,6% гласова. Овим изборима је Мадуро додатно учврстио позицију, јер је и Скупштина прешла у руке социјалиста. Тиме су се све полуге власти у Венецуели нашле под Мадуровом контролом. Већи део опозиционог блока под вођством Хуана Гваида је одлучио да бојкотује изборе. Званични разлог бојкота је немогућност одређених промена унутар процеса и поступака одржавања избора.
О томе колики је геополитички значај ових парламентарних избора може се видети на супротстављеним ставовима Вашингтона и Москве. И док су за Вашингтон избори нерегуларни Министарство спољних послова Русије је саопштило да на парламентарним изборима у Венецуели није забележено ниједно озбиљно кршење правила и да су они одржани по највећим могућим стандардима.
На крају, закључак је да иако је Мадуро победио на парламентарним изборима, то не значи уједно и политичку стабилизацију у Венецуели. Велики економски проблеми, недовољна подршка народа и огромна жеља Вашингтона да утиче на политичка дешавања на овим просторима додатно отежавају било какву стабилизацију.
