Home НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ТОЛЕРАНЦИЈА Друштвене мреже као катализатор културног конзервативизма

Друштвене мреже као катализатор културног конзервативизма

674
0

Ивана Пејчић

Савремени начини живота и пре свега ширење лепезе људских права довели су до тога да конзервативизам у 21. веку све више остаје без онога што желе да очувају. У борби да остану међу доминантним политичким снагама све значајнију улогу имају друштвене мреже. Све је то последица тога да у садашњем времену долази до смене општекултурних парадигми и филозофије живљења. Конзервативци своју моћ „добијају“ од грађана чији је вредносни систем био близак хришћанско-културолошким нормама с примесама националног идентитета, али са променом друштвених норми и систем вредности они постају све удаљенији од конзервативних идеала. 

Иако је током прошлог века конзервативизам, пре свега умерени, био главна покретачка снага у политичкој сфери, приметно је да сада полако долази до пада њихове моћи. Уосталом, некада су конзервативне партије на Западу знале да увек могу да рачунају на одређени број сигурних гласова на изборима, али то више није тако.  Промене у западним друштвима, пре свега „освајање“ слобода и права у областима попут, родне равноправности, ЛГБТ правима и/или права мањина учиниле су конзервативизам знатно „удаљеним“ од савременог човека. Уосталом, управо због јачања индивидуалних права и слободе, долази до слабљења осећај националног идентитета и хришћанских норми, што даље доводи до удаљавања од конзервативизма. Глобализација је на сцену донела и космополитизам, али и интензивније миграције широм света, што је све допринело самом удаљавању од конзервативних вредности. Услед тих токова долази и до јачања деловања конзервативаца како би се очувале управо традиционалне вредности. 

Али, тај комплетан процес уједно је довео и до јачања и интензивирање рада оних који желе да се боре за конзервативне вредности. То значи да је последица промена у друштву довела до тога се створи војска противника и заступника ових друштвених промена. Све ове, али и културолошке промене, отупеле су оштрицу конзервативизма што је уједно довело до јачања левице и екстремне деснице. Суштински је направљена „војска“ противника и заступника ових промена. 

Посебан импулс овим процесима је дала мигрантска криза у ЕУ у периоду од 2014. до 2016. у комбинацији за низом терористичких напада на тлу Европе тако да је то додатно ојачани противнике тренутних промена и покренули дилеме међу конзервативцима. Суштински су активирани страхови и незадовољство грађана и на таласима тога у последњим годинама екстремна десница је знатно ојачала, посебно у државама ЕУ, попут Немачке, Аустрије и Француске. Од почетка пандемије коронавируса ова тема и антиковид мере су те које су десници дале додатни полет и изводе велики број грађана на улице. У том агитовању људи значајну улогу имају друштвене мреже. Уостало, у Аустрији је недавно на покрајинским изборима у Покрајински парламент ушла политичка партија која је комплетну кампању радила на друштвеним мрежама и на једној теми – антиковид мере.  

Значај друштвених мрежа у освајању власти показао се и у случају избора Доналда Трампа за председника САД, коме су касније укинути налози и на платформама.

У међувремену фејсбук је један од најдоминантнијих платформи за политичку кампању и сваки вид комуникације. Предност друштвених мрежа, пре свега фејсбука, огледа се ефикасности и цени, односно реклама на Фејсбуку је знатно јефтинија од оне на телевизији и ефикаснија јер се циљана, односно у кратком временском року долази до „правих“ људи који се профилишу на основу података које остављају на друштвеним мрежама. Подаци који корисници друштвених мрежа стално остављају у виду да који садржај им се допада, о чему размишљају или шта су поделили друштвене мреже имају велики број података, који изборни штабови могу да користе при креирању кампање како би се уз мање труда остварио циљ, односно мотивисали се људи који су „њихови“. Такође, друштвене мреже се могу користити за прикупљање новца, али и за добијање нових података о гласачком телу. Када неко одгледа одређени видео садржај, онлајн учествује у некој политичкој акцији или попуни неки образац самим тим се долази до података, након чије обраде добијају се информације које се могу користити и у политичкој кампањи.  Са све већом употребом друштвених мрежа дошло је и до експлозије лажних вести, који нису нова појава, али њихова распрострањеност је у једном тренутку, посебно у САД, довела у питање кредибилитет избора 2016. године.

Због појаве лажних вести дошло је и до великог притиска на друштвене мреже, пре свега Фејсбук и Твитер, како би се  супротставиле овој појави. Иако у почетку друштвене мреже, пре свега Фејсбук, је био невољан да се обрачунава са дезинформација, тај приступ се променио годинама.

И оптужбе у САД на рачун друштвених мрежа су биле различите у зависности да ли долазе из табора републиканаца или демократа. Пре свега, републиканци и различите конзервативне и десничарске групе у САД сматрају друштвене мреже кривим јер годинама покушавају да сузбију изражавања њима сродних идеја, док демократе оптужују мреже за ситуацију где је јавност преплављена теоријама завере, говором мржње и вербалним насиљем. Уосталом, те међусобне оптужбе политичких партија у САД, али и њихов заједнички напад на власнике друштвених мрежа, на крају су кулминирале и саслушањем у америчком Сенату. 

Епилог је био и то што је налог Доналда Трамапа, односно твит, био покривен упозорењима а онда се временом број означеног садржаја на његовом налогу повећавао. То је кулминирало суспензијом његових налога 2021. године. Наиме, бившем председнику САД су у јануару 2021, након нереда у Вашингтону, када су његове присталице упале у зграду америчког Конгреса блокирани су налози на обе друштвене мреже. Тада је страдало пет људи, међу којима и полицајац. Током нереда Трампу је привремено суспендован налог на Фејсбуку, где се обраћао публици од 35 милиона, а касније је та забрана продужена до истека мандата. То је наметнуло питање граница слободе говора, али и да ли комерцијална компанија може да одлучи да укине налоге председнику једне државе. У сваком случају, бивши амерички председник Доналд Трамп је тај поступак оценио као облик политичке кампање против њега. А, укидање његовог твитер налога је само дало још један повод заступницима ове тезе. Фокус културних конзервативаца јесте национализам и традиционална политика, и то знатно више него ли традиционалне вредности. Та симбиоза национализма и традиционалне политике манифестује се кроз термине попут „имиграциона реформа“ или „заштита породице“. То се огледа и у реченици „Америка прва“. У сваком случају културни конзервативци остварили су значајан успех када су теме попут, имиграционе политике или миграције постале тема број 1 на националном нивоу.

У сваком случају културни конзервативизам је нека врста „иницијације“ за улазак у конзервативни покрет и управо кроз њега се суштински „долази“ до други знатно профилисанији покрет од културног конзервативизма. У томе најзначајнију улогу имају друштвене мреже, упркос покушајима да се ограничи деловање појединих покрета на њима. У сваком случају, културни конзервативизам се често преплиће са другим врстама и тешко је направити разграничење. 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here