Др Џавид Велијев, Шеф одсека при Центру за анализу међународних односа (AIRCenter)
Након терористичког напада на Амбасаду Азербејџана у Техерану 27. јануара 2023. године, када је један припадник обезбеђења убијен, а један рањен, тензије у односима Ирана и Азербејџана наставиле су да се развијају у неколико праваца.
Имајући у виду да је Азербејџан био негативно изненађен чињеницом да је лице које је спровело терористички напад на амбасаду било под заштитом техеранске полиције, као и да није откривено ко је пружао подршку у нападу, Азербејџан је повукао своје дипломате из Амбасаде у Техерану назад у Баку. Осим тога, на десетине људи је приведено у оквиру операције коју је азербејџанска обавештајна служба спровела као одговор ради разбијања иранске оперативне мреже у Азербејџану у протеклих седам месеци. На крају, Министарство спољних послова Азербејџана прогласило је четири дипломате из Амбасаде ИР Иран у Бакуу persona non grata, те им је дат рок од 48 часова да са својим породицама напусте земљу. Уопштено, такве ситуације се дешавају када се дипломате не понашају у складу са својим формалним дужностима, те када се мешају у интерна питања државе пријема.
Тензије између две земље такође су приказане у одлукама парламената. Ирански Парламент усвојио је декларацију којом се таргетира Азербејџан. Азербејџански Парламент, описујући претходно помињану одлуку као неприличну добросуседским односима, дао је изјаву као одговор на тај корак Ирана.
Тензије су се интензивирале и постале опасније и на војном плану. Док је Иран спровео 3 војне вежбе уз границу са Азербејџаном током протекле године, командант оружаних снага Ирана је упутио претње ка Азербејџану. Иранска револуционарна гарда упућује претње Азербејџану кроз снимање и пласирање видео материјала. У последњем видео снимку, објавили су видео запис иранских БПЛ камиказа у нападу на Азербејџан. У одговор на то, Азербејџан је спровео сопствене војне вежбе, а Министарство одбране Азербејџана је оптужио Иран да подржава тероризам у региону.
Иако последњих 30 година постоје флуктуирајуће тензије у односима Ирана и Азербејџана, оне никада нису достигле овај ниво критичности. Скорашње тензије у односима могу се објаснити двама разлозима. Први се односи на избор тврдокорног Ибрахима Реисија за председника Ирана 2021. године. Друго, Влада Реисија је желела да промени нову геополитичку реалност, насталу у региону након победе Азербејџана по питању статуса Нагорно-Карабаха.
Након што је Ибрахим Реиси изабран за председника, повећан је број постављења лица из Иранске револуционарне гарде на политичке функције, а улога тврдокорног крила иранске политике по питању Азербејџана је постала јача. Председник Илхам Алијев се састао два пута са Ибрахимом Реисијем, али састанци нису допринели нормализацији односа, већ су довели до јачања тензија.
Иран, који је погођен чињеницом да је победа Азербејџана по питању Карабаха донела промену геополитичке реалности у региону у корист Азербејџана, сматра да су резултати тог сукоба охрабрили 30 милиона Азербејџанаца који ту живе и ојачали њихове националне идентитете. Техеран покушава да елиминише овај резултат применом психолошког притиска широм Азербејџана.
Техеран сматра отварање Амбасаде Азербејџана у Израелу, након много година, као посебну претњу. Према Влади Реисија, није прихватљиво да једна муслиманска држава отвори амбасаду у Израелу. Међутим, Азербејџан није једина муслиманска држава са амбасадом у Израелу. Постоји неколико муслиманских земаља које су претходно имале амбасаде у Израелу. С друге стране, Азербејџан је много година свестан осетљивости Ирана по том питању, али су Други рат за Нагорно-Карабах и проактивни кораци Ирана довели до промене става. Иранска подршка Јерменији, која је окупирала азербејџанску земљу, изазвао је Баку да начини корак у одговор на то. Након рата, Иран је отворио конзулат у Кафану, Јерменија, неколико километара од азербејџанске границе, а ирански министар спољних послова Хусејн Абдулахијан је присуствовао отварању овог конзулата, када је безбедност Јерменије, која окупира азербејџанску земљу већ 30 година, дефинисао као питање значајно за безбедност Ирана. Иако је Иран током 30 година окупације азербејџанске земље остао нем, у послератном периоду, заштиту граница Јерменије је дефинисао као црвену линију Ирана.
Такође је познато да је у исто време Иран послао наоружање и војне саветнике у Јерменију, како би се јерменским војницима пружила војна обука. Постоји забринутост да ће Иран, који се користио асиметричним тактикама ратовања у Либији, Јемену и Сирији, такође имати користи од истих тактика против Азербејџана кроз Јерменију.
Могуће је повезати скорију ескалацију у односима Ирана и Азербејџана са повећаном агресијом Ирана по питању скорији геополитичких развоја ситуације у региону. Овде је реч о предизборној ситуацији у земљи коју Азербејџан перципира као стратешког партнера – Турској, јачање односа Ирана са Русијом и Кином, као и нормализација односа са Саудијском Арабијом. Као резултат јачања односа а тим земљама, ирански „орлови“ делују све више пуни самопоуздања. Користећи се тиме, Иран планира да измени геополитичку реалност у региону, насталу након Другог рата за Нагорно-Карабах, у своју корист.
Након рата, Азербејџан је предузео значајне кораке по питању Ирана. Прво, Азербејџан је предложио шестоделну платформу за регионалну сарадњу, у којој би учествовало само шест регионалних држава, укључујући Иран, а први састанак одржан је у Москви. Док је други састанак требало да се одржи у Анкари, Иран је инсистирао да се он одржи у Техерану. Наравно, у питању је било наметање на регионалном нивоу, што друге стране нису прихватиле. Поред тога, након рата, председник Илхам Алијев је посетио ток реке Араз између Ирана и Азербејџана, који је дефинисан као граница између две пријатељске земље. Даље, Азербејџан је потписао споразум са Ираном по питању изградње новог моста преко реке Араз, како би се уклониле бриге Ирана по питању Занзегурског коридора, а сам мост је изграђен. Али сви ти кораци нису одобровољили Иран.
С друге стране, мрежа савезника Азербејџана негативно утиче на Иран по питању ових притисака које врши Техеран. Декларација из Шуше по питању савезничких односа између Азербејџанске Републике и Републике Турске, који су потписали председник Азербејџана Илхам Алијев и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган у граду Шуша, који је ослобођен од окупације 15. јуна 2021. године, издигао је војно-одбрамбену сарадњу између две земље на нову димензију. Ову декларацију су затим потврдили Парламенти обе државе, те је она постала међународни споразум. Савезнички односи Азербејџана и Пакистана, још једне муслиманске земље, такође су врло значајни. Након Другог рата за Нагорно-Карабах, специјалне снаге Азербејџана, Турске и Пакистана извеле су заједно војне вежбе у Азербејџану. Поред тога, Иран није успео да убеди Москву да се формира савез са Русијом против Азербејџана.
Као резултат тога, иако су увек постојале тензије у односима Ирана и Азербејџана, чињеница да је Ибрахим Ресији 2021. године однео победу на изборима, као и да је интензивирана доминација Иранске револуционарне гарде у домену безбедносне и спољне политике Ирана, дошло је до тога да је политика према Азербејџана пала под утицај тврдокорне групе. Спроводећи агресивну политику према Азербејџану, Иран притиска Азербејџан да прихвати захтеве у оквиру дипломатских преговора. Међутим, Азербејџан показује да неће препустити Ирану геополитичку супериорност коју је за дипломатским столом Азербејџан постигао након Другог рата за Нагорно-Карабах.
