Проф. др Миша Стојадиновић
Широм Европе расте број незадовољних грађана, протести су све већи, а некада моћне државе паралисане штрајковима. Овде смо већ писали о штрајковима у Великој Британији и Француској, па је ред поменути слична дешавања и у Немачкој. Баук економске кризе кружи Европом. Незадовољни грађани Немачке су 27. марта преко два највећа синдиката ступили у највећи штрајк у протеклих тридесетак година. Немачка је попут других земаља погођених протестима постала тотално паралисана јер су сви запослени унутар саобраћајне мреже направили двадесет четири сата прекид рада.
Џени Хил, дописница Би-Би-Сија из Берлина, рекла је да је веома ретко да спор око плата тако драматично ескалира у Немачкој, али овог пута два највећа синдиката у земљи су удружила снаге.
Главни захтев синдиката је био раст зарада како би се радници изборили са растом цена. Само унутар синдиката Верди се налази преко 2.5 милиона запослених у јавном сектору док ЕВГ има 230 хиљада запослених у немачком националном железничком и оператеру Deutsche Bahn. Ова компанија истиче да ће овај мега штрајк тотално паралисати читаву земљу. Како је потпарол Ацим Штраус изјавио: „Овај свеобухватни и претерани штрајк погодио је милионе путника који зависе од аутобуса и возова. Не могу сви да раде од куће.
Према писању Си-Ен-Ен-а мишљења о овим штрајковима су подељена. Велики број немачких послодавци такође су критиковали штрајкове. Карин Велге, портпарол ВКА, групе која представља послодавце у јавном сектору, назвала је то „ничим изазваном ескалацијом“.
Међутим, Немци у целини у великој мери подржавају напуштање радних места и штрајкове водећи се животним условима у којима живе погођени економском кризом. Највећа економија Европе је пред изазовима. У анкети YouGov, а коју је објавио Си-Ен-Ен, око 55% испитаника сматра да су штрајкови најављени од стране два транспортна синдиката прилично или потпуно оправдани. Око 38% је рекло да је индустријска акција делимично или уопште није оправдана, док 8% није одговорило на питање.
Поред повећања плата чији се захтеви крећу од 10,5% до 12% у зависности од синдиката, представник синдиката Верди истиче да и повећања нивоа оптерећености радника широм земље повећањем обимом посла. Послодавци – углавном држава и предузећа из јавног сектора – до сада су одбијали захтеве, уместо тога понудили повећање од 5% уз две једнократне исплате од 1.000 евра (880 фунти) и 1.500 евра, ове и следеће године. Председник ЕВГ-а, Мартин Буркерт, рекао је за регионалне новине да послодавци још нису дали одрживу понуду за њих и упозорио да би могло бити даљих штрајкова. Како су неки синдикати успели да остваре своје захтеве, попут повећања плата поштарима од 11.5%, није било за очекивати да се грађани ова два велика синдиката примире док се не изађе у сусрет њиховим захтевима. Подсетимо се да је само тог првог дана штрајка саопштено да је погођено више од 380.000 путника различитих авио компанија.
Како се је време протицало ситуација је само даље ескалирала. Тако се скоро месец дана касније 20. и 21. априла 2023. године штрајк поновио. Штрајком је погођено неколико аеродрома, али и железнички саобраћај. Синдикат ЕВГ је поновио блокаду железничког саобраћаја у периоду од 3 сата ујутру па све до 11 сати, а у међуградском и до 13 часова, када је уједно и гарантована нормализација саобраћаја. Треба напоменути да су се штрајку одређене приватне компаније придруживале спорадично различите компаније, тако да није био јединствен и није погодио на исти начин све градове, али је све једно била паралисана читава земља.
Синдикат Верди је истовремено најавио и штрајк контроле летења, контроле путника и робе, као и у осталим сервисним областима које опслужују аеродроме што ће директно утицати на блокаду аеродромског саобраћаја. Диселдорф, Хамбург и Келн су се придружили овом штрајку, истовремено је позван и Штутгарт да се укључи у ову иницијативу. Франкфурт и Минхен јесу остали оперативни у потпуности, али ће и њих свакако погодити ланчана реакција штрајкова других аеродрома. Уколико се ситуација колико толико не смири и уколико се не изађе захтевима синдиката Верди чак прети тзв. неограниченим штрајковима који би блокирали читаву земљу.
Да се ситуација захуктава све више у нежељеном смеру сведоче и дешавања од 24. 04. 2023. године када су сви поласци са аеродрома у Берлину отказани, чему се придружио и берлински аеродром Брандербург. ,,Због штрајкова упозорења особља обезбеђења, у понедељак, 24. априла, неће бити могући одласци путничких летова“, наводи се у саопштењу аеродрома Бранденбург, додајући да би то могло утицати и на доласке. Овакви повремени штрајкови су довели до хаоса у читавој Немачкој јер спорадично нису радили комунална предузећа, вртићи, базени, градска администрација, као и многи други сектори.
Како год се штрајк у Немачкој завршио баук кризе изазван пандемијом и актуелним геополитичким дешавањима навешће све европске државе да додатно преиспитају у своју унутрашњу, али и спољашњу политику. То се може видети и на основу покушаја јачања односа неких европских земаља са Кином. Званична посета председнице Европске комисије (ЕК) Урсуле фон дер Лајен и француског председника Емануела Макрона од 5. до 7. априла указује на потребу да се успостави заокрет у спољној политици европских држава.
