ЦСП
Двопартијски политички систем, о чијим је карактеристикама и специфичностима дискутовано у више наврата у контексту анализе савремених и актуелних политичких дешавања у Сједињеним Америчким Државама, сасвим извесно поседује одређен број врлина и предности којима компензује очигледне мане и мањак неке врсте формалног политичког плурализма какав одликује вишепартијске демократије. Политички живот Сједињених Америчких Држава, упркос чињеници да постоје још неке политичке партије, сведен је на политичку борбу између Републиканске и Демократске странке, које се смењују на власти у одређеним интервалима и у фреквенцији која подсећа готово на правилност. Уколико постоје само две политичке опције, за очекивати би било постојање дубоких идеолошких размимоилажења по готово свим питањима и поларизација политичких светоназора. У овом америчком политичком „двобоју“ који траје деценијама заиста постоје одређене кључне тачке традиционалног неслагања између републиканаца и демократа, као што су стопе пореза, социјална давања, статус ватреног оружја, итд. Међутим, пракса је показала да у једном ширем, стратешком, смислу, нема драматичних размимоилажења између два табора по кључним спољнополитичким питањима, чак и када она постоје у изборно-пропагандним активностима и предизборним обећањима. Изузетно ретко се на челу САД појављивала опција која негира исправност деценијског (а можда и полувековног) зацртаног курса спољне политике и која покушава да га промени – и када се појави, као што се појавио Доналд Трамп, такви напори остају осујећени од стране целокупног политичког апарата.
Ова врста имплицитне и прећутне међупартијске сагласности око статуса неупитности и непромењивости спољно-политичког курса најмоћније државе света јесте разлог огромног публицитета и жустре реакције коју је изазвала недавна изјава републиканског гувернера савезне државе Флориде, Рона Десантиса (Ron DeSantis), којом је изразио једну врсту тек благог неслагања са актуелним правцем спољне политике САД. Рон Десантис, који је један од најугледнијих чланова Републиканске партије, и који судећи према свим спроведеним истраживањима јавног мњења, представља једину праву конкуренцију бившем америчком председнику Доналду Трампу на предстојећим унутарпартијским изборима за републиканског председничког кандидата на изборима 2024, узбуркао је целокупну политичку сцену САД, укључујући и чланове сопствене партије, изјавом да „даље уплитање у територијални конфликт између Украјине и Русије није витални национални интерес Сједињених Америчких Држава“. Изјава гувернера Флориде и вероватно будућег ривала Трампу (иако Десантис још увек није званично објавио кандидатуру) одступа од званичног става САД према којем је подршка Украјини апсолутни и неоспорни национални интерес, који је у моментима чак попримао размере примарног интереса Америке, али и од традиционалног спољнополитичког става САД који претпоставља неупитност позиције глобалног хегемона. Стога заиста и не чуди што реакције на ову изјаву Десантиса нису дошле само из Демократске партије, већ и од више виђенијих чланова Републиканске странке. Више републиканских сенатора оштро је критиковало изјаву Десантиса, наводећи да је неоспорни витални интерес САД да „заустави Путинову агресију“ наводећи да се „овај ратни злочин неће зауставити само на Украјини“.
Десантис је у одговору Фокс њузу (Fox News) навео да не види на који начин би „интервенисање у рату који се води у иностранству и који непрестано ескалира“ могло да буде приоритет једне нације која се суочава са изазовима одбране земље и епидемијом смрти узрокованих злоупотребом наркотика. Додатно, гувернер Флориде изнео је став према којем даље финансирање ратних напора Украјине у рату са Русијом није у интересу САД. Занимљиво да је чак и нешто „тврђа“ линија републиканаца изнела критике на овај став Десантиса, али и потпуно другачијих разлога. Нимрата „Ники“ Хејли (Nimrata Nikki Haley) која ће такође бити кандидат на унутарпартијским изборима, и која је већ и званично објавила своју кандидатуру, сматра да је ова изјава Десантиса пример његовог „копирања Трампових ставова“, односно покушај „преузимања“ одређеног дела Трампових гласача. Сам Трамп је такође изјавио да у изнесеним ставовима свог очекиваног кључног ривала за место републиканског кандидата на предстојећим америчким председничким изборима види „копирање“ и преузимање његових ставова. Републиканци наклоњени Трампу такође упозоравају да је ова изјава „јефтин маркетиншки трик“ гувернера Флориде и подсећају на његове пређашње снажне ставове о томе да САД мора да наоружава Украјину уколико жели да обузда Русију, као и на његове експлицитне критике демократа у којима из замера што „недовољно помажу Украјини“.
Без обзира да искреност изнесеног става Рона Десантиса, стиче се утисак да ће будући кандидат републиканца, да ли то био гувернер Флориде или фаворит Трамп, „јахати“ на таласу промене става према конфликту у Украјини и приоритизацији других проблема са којима се срећу САД. Предстојећи председнички избори у Сједињеним Америчким Државама би стога могли представљати и својеврстан практични оглед о ставовима америчких грађана о курсу спољне политике САД, будући да нема сумње да ће кандидат демократа, а то ће највероватније бити актуелни председник Џозеф Бајден, заступати став неупитне и апсолутне присутности САД у свим деловима света као витални амерички интерес. Али, питање је у којем ће смеру сам рат у Украјини кренути и какве ће бити ситуација на терену за више од годину дана.
