Home СТАВОВИ Прво јавно телевизијско саслушање Шестојануарског комитета: оптужбе за заверу

Прво јавно телевизијско саслушање Шестојануарског комитета: оптужбе за заверу

517
0

Драган Станар

Већ миленијумима човечанство је свесно да се све постојање налази у стању константне и непрекидне, хераклитовске, промене и да у универзуму једноставно нема мировања или било какве историјске сталности. Међутим, сам темпо промена које се дешавају у савременом свету ипак се чини драстично већим и бржим од онога који је диктирао свакодневницу појединаца и света пре само неколико деценија. Темпо разноликих и свеобухватних свакодневних промена се до те мере повећао, да није неуобичајено да данас чујемо мишљења да се само време убрзало, да живот једноставно и неконтролисано убрзано пролази пред нашим очима. Глобалне корените и парадигматске промене, само у протеклих годину-две дана, не само да су измениле пејзаж геополитичких односа и међународне политике, већ и свакодневнице живота „обичних“ људи. У вртлогу највеће пандемије коју је човечанство видело, тектонских војно-политичких поремећаја узрокованих ратом у Украјини и постепеног приближавања амбису глобалног сиромаштва, догађаји монументалне политичке важности који су се одиграли пре мање од две године некако су потпуно заборављени и заиста изгледају као феномени који припадају не-тако-блиској прошлости. Један такав феномен, од политичке важности коју не немогуће пренагласити, јесте и покушај насилног заузимања политичких институција у Вашингтону од стране бирача који су били незадовољни исходом последњих америчких председничких избора.

На самом почетку прошле године, тачније 6. јануара, по проглашењу резултата избора у САД, после којих је Доналд Трамп изгубио позицију председника најмоћније државе на планети, одиграли су се такозвани „нереди на Капитолу“ у којима је велик број присталица републиканског кандидата покушао, и у једном моменту чак и успео, да насилно уђе у зграду америчког конгреса, чувену Капитол зграду. Нажалост, поред великог броја повређених, у нападу је изгубљено и више живота, укључујући и припаднике снага безбедности. Посматрајући из перспективе теорије политичког насиља, нападом на Капитол у главном граду САД покушана је нека врста државног удара који је за циљ имао поништавање изборних резултата и оспоравање победе садашњем америчког председника Џозефа Бајдена. И поред тога што је такав покушај осујећен, и што је кандидат Демократске странке убрзо и званично преузео Овални кабинет од свог претходника, сама чињеница да је онемогућена мирна транзиција власти, и то на начин без преседана у новијој историји америчке демократије, учинила је овај догађај једним од најважнијих унутрашње-политичких догађаја у савременој политичкој историји Сједињених Америчких Држава. Очекивана политичка бура се неочекивано тихо и брзо стишала, те је питање одговорности за тај догађај уступило место другим политичким феноменима и процесима који су уследили.

После више од десет месеци активне истраге, комитет који је основан ради утврђивања свих чињеница и околности јануарског „напада на Капитол“, започео је презентовање закључака широј политичкој јавности путем јавних саслушања. Комитет основан од стране доњег дома америчког Конгреса, познатији као „Шестојануарски комитет“ (United States House Select Committee on the January 6 AttackJan. 6 committee) изнео је прелиминарне закључке своје истраге у првом јавном саопштавању резултата рада које је емитовано на америчкој националној телевизију у ударном термину 9 јуна. Ово јавно телевизијско саслушање прво је од планираних и предвиђених осам само у јуну, која ће сва бити емитована у прајм-тајму на националној телевизији. После више од хиљаду спроведених појединачних испитивања и интервјуа и више хиљада прегледаних докумената, Шестојануарски комитет саопштио је у свом првом јавном обраћању неке веома интересантне детаље везане за догађаје са почетка прошле године и најавио презентовање до сада невиђених материјалних доказа који би требало да докажу тврдњу да су поменути догађаји били координисани и оркестрирани како би се спречила транзиција политичке моћи, тј. како би се поништили резултати избора на којима је победио кандидат Демократске странке.

На самом телевизијски емитованом саслушању 9. јуна, јавности су по први пут приказани експлицитни видео снимци огромне масе Трампових присталица које су напале зграду Капитола. Један од најпровокативнијих и најконтроверзнијих закључака јесте тврдња да је сам напад био директно оркестриран од стране Трампа, који је наводно путем Твитера „усмеравао“ понашање окупљених. Наиме, један од вођа напада читао је окупљеној маси Трампове твитове уз помоћ мегафона, укључујући и твит у којем је директно критиковао тадашњег потпредседника Мајка Пенса, што је довело до скандирања у којем се тражило вешање Пенса, али и Ненси Пелоси. Штавише, окупљени су чак направили и импровизована симболичка вешала! Комитет је такође изнео закључак да сам Трамп није имао намеру да заустави нереде и напад, да позове Националну гарду као и да је одбијао сваку сугестију својих сарадника за деескалацију ситуације. Према сведочењима тадашњих чиновника Беле куће, Трамп је у тим тренуцима чак бесно изјавио да потпредседник Пенс „заслужује да буде обешен“, те да његове присталице „можда имају праву идеју“ када се ради о судбини Пенса. Како наводе сведоци, сам Трамп је у више наврата изразио жељу да се и он лично укључи у „марш на Капитол“, али да је био спречен од стране припаднике Тајне службе! Трамп се такође доводи у везу са десничарским покретима који су водили напад (Proud Boys и Oath Keepers) и према којима је у периоду пре нереда исказивао „попустљивост“. Такође, према више сведочења, готово сви из непосредног окружења тада актуелног председника, у тим моментима окренули су леђа Трампу, укључујући ту чак и чланове његове породице. Са друге стране, постоје и наводи да је тадашњи Шеф кабинета председника САД Марк Медоус активно спаљивао поверљиве документе у камину Беле куће, као и да је велик број доказа „бачен у тоалете Беле куће“.

Уводно јавно телевизијско саслушање Шестојануарског комитета очигледно представља сасвим могући увод у једну од најскандалознијих епизода америчке политичке историје, будући да велик број америчких медија отворено пише о постојању основаних сумњу у постојање организоване завере на највишем нивоу, која је започета много пре самих догађаја 5. и 6. јануара 2021. године, чак и пре самог гласања на изборима који су одржани почетком новембра 2020. године, а на чијем је челу био нико други до тадашњи актуелни председник Сједињених Америчких Држава! Потпредседница Шестојануарског комитета, Лиз Чејни, изнела је чак тврдњу да је Трамп имао „софистициран план од седам корака“, којим је желео да остане на власти и после јануара 2021. године, без обзира на резултате одржаних председничких избора. Уколико се у наставку јавних телевизијских саслушања ова предвиђања покажу исправним, унутрашња политичка сцена у Сједињеним Америчким Државама, најснажнијом и најзначајнијом демократијом света, биће заувек промењена, што може имати даље ефекте на све друге демократске системе у свету.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here