Home АНАЛИЗЕ Кинеске санкције Западу – Кина узвраћа ударац

Кинеске санкције Западу – Кина узвраћа ударац

207
0

Проф. др Миша Стојадиновић

После низа санкција које су обележиле спољну политику Сједињених Америчких Држава, одједанпут је Европска унија на крилима овог тренда заоштрила своје односе са Кином, а под изговором руско-кинеске сарадње која може бити војно искоришћена најавила нове санкције Кини. Према писању Фајненшл тајмса Европска унија је предложила да се уведу нове санкције кинеским компанијама оптуженим за продају опреме која би се могла користити за производњу наоружања.  У оквиру новог пакета казнених мера Русији због дешавања у Украјини, о којем ове недеље разговарају чланице ЕУ, на листи санкционисаних ентитета се нашло осам кинеских предузећа која су оптужена да продају опрему која се може користити за производњу оружја међу којима су нарочито назначене следеће компанија: из Кине – 3HC Semiconductors и King-Pai Technology и две из Хонгконга: Sinno Electronics и Sigma Technology, које су већ под америчким санкцијама. Агенција Франс-Прес преноси упозорење кинеског министра спољних послова Ћин Ганга који је 9. маја упозорио Европску унију да не уводи санкције кинеским компанијама због Русије, поручивши да ће Пекинг предузети мере да заштити своје интересе.

            Ћин Ганг је позивао Немачку да учини више за прекид ватре и мировне преговоре. Са друге стране Аналена Бербок, немачка министарка спољних послова је непоколебљива у свом ставу: „Неутралност значи стати на страну агресора и зато је наш водећи принцип да јасно ставимо до знања да смо на страни жртве“. Односи између Немачке и Кине су кулминирале на конференцији за новинаре у априлу када су се Бербок и Ћин директно сукобили мишљење, после чега је убрзо Кина отказала посету немачком министру финансија Кристијану Линднеру. 

            Да Европска унија итекако треба да буде опрезна по питању даљих корака говори и све оштрија спољна политика Кине ка Сједињеним Америчким Државама. Колико су америчке санкције бесмислене говори и интервју извршног директора америчке компаније НВИДИА који је изнео горку истини да  би санкције према Кини које предводи управо САД, контрадикторно, могле да произведу штету америчким фирмама. Уз то, они тврде да би то уместо да уназади, управо могло да утиче на још бољи развој кинеске индустрије чипова. Даље наглашава да САД озбиљно ризикују да нанесу штету сопственој технолошкој индустрији уколико наставе са санкцијама према Кини. Америчко-кинески односи око технологије чипова постали су још затегнутији када је Кина одговорила на овај низ америчких санкција и забранила употребу чипова америчке компаније Micron. Кина је овим почела да задаје озбиљне ударце америчким компанијама. Геополитичке промене навеле су Кину да појача сопствене једностране акције које су резултирале  и санкцијама. Трговински сукоб са САД и санкције које су 2021. увеле ЕУ, Велика Британија и САД због кршења људских права у Синђангу и наметање санкција Русији били су три кључна момента у обликовању кинеског приступа санкцијама.

            Број санкција које је Кина једнострано усвојила нагло је порастао од 2018. године и значајно је промени приступ кинеској спољној политици. Мере које се најчешће усвајају уско су повезане са врстом циљева: замрзавање имовине, забране виза и забране сарадње са кинеским ентитетима… Способност Кине да развије финансијске санкције за сада је ограничена, а текуће политичке дебате у Кини показују велики интерес за развој правне основе за њих.  Већина ових санкција обухватила је америчке појединце или компаније и дошла је као одговор на уочено мешање у унутрашње ствари Пекинга. Овај јасан тренд у кинеском режиму санкција се вероватно неће много променити у будућности. То што Кина кажњава дела учињена против њених националних интереса није нова. Међутим, број случајева у којима је Кина усвојила једностране санкције скочио је тек у последњих неколико година. Иако су страни актери прекршили ове интересе и пре 2018. године, она није прибегла једностраним санкцијама. Имамо пример, 2009. године када је Кина само отказала годишњи самит са ЕУ као одговор на планирани састанак тадашњег француског председника Николе Саркозија и Далај Ламе, али се тада уздржала од предузимања других казнених мера.

Једна ствар је очигледна, Кина више не жели да буде пасиван играч на међународној сцени и трпи ударце, већ да је итекако спремна да узврати. Мере су све радикалније, и од тих мера могу имати директне штете многе државе које се одлуче да Кину означе као мету својих санкција. Кина је према тексту Ројтерса 16. фебруара  ставила Lockheed Martinи и Raitheon Technologies на „листу непоузданих субјеката“ због продаје оружја Тајвану, забранивши им увоз и извоз у вези са Кином у својим најновијим санкцијама против америчких компанија.

Мере долазе усред појачаних тензија након што је америчка војска оборила, како каже, кинески шпијунски балон, и дан након што је Пекинг упозорио на „контрамере против релевантних америчких ентитета које подривају суверенитет и безбедност Кине“.Америчко-кинески трговински сукоб дао је Пекингу неопходно искуство и самопоуздање да ојача једностране санкције и почне да их чешће уводи. Једноставно Кина више не жели да трпи ударце без последица по оне који се усуде да је нападну. Већина једностраних санкција које су уследиле након трговинског сукоба биле су одговор на епизоде у којима је Кина сматрала да страни актери прете кинеским националним интересима.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here