Home АНАЛИЗЕ Доба пандемија

Доба пандемија

50
0

Драган Станар

Историју данас посматрамо као континуиран и непрекидан ток времена, као константан ток и серију догађаја који се надовезују један на други, деривирајући се из већ постојећег и онога што је претходило. Ипак, у поред тог здраворазумског схватања историје, склони смо да овај непрекидни и нужно повезани ток догађаја делимо на одређене елементе, на одређена раздобља, ере и епохе зарад лакшег и кохерентнијег разумевања не само самог тока историје, већ и контекста у коме се одређени феномени јављају или процеси дешавају. Целокупна позната историја подељена је на одређена доба или ере, без обзира да ли је посматрамо из перспективе археологије, астрономије, биологије, географије или пак из хуманистичких перспектива уметности, економије, културе, политике, итд.

За људску врсту нарочито су важне „цивилизацијске“ ере и „политичка“ доба према којима је и историја као наука извршила неку општу поделу наше колективне друштвене прошлости – сви смо упознати са постојањем нове и старе ере, робовласничког доба, ере хуманизма и ренесансе, модерног доба, итд. Ипак, сви ови значајни периоди своје су називе добијали тек накнадно, док се у тренутку живљења углавном „наше“ доба увек доживљава као модерно или чак пост-модерно, као што је то био случај у другој половини XX века.

Анализирајући недавна значајна глобална дешавања, као и политичко-медијски дискурс најзначајнијих и најмоћнијих људи на планети, не чини се исувише пренапрегнутим или претенциозним запитати се да ли је човечанство наше генерације заправо закорачило у период који ће се историјски називати доба пандемија. Последице вишедеценијског динамичног процеса свепрожимајуће глобализације немогуће је негирати и игнорисати, без обзира на то да ли тај процес, а самим тим и последице, посматрамо кроз призму скептицизма, трансформационизма, хиперглобализма или неке друге теоријске перспективе. Оно што је јасно и недвосмислено тачно јесте да је процес глобализације променио политички, безбедносни, економски, културни и сваки други пејзаж планете и да савремено човечанство живи у никада „мањем селу“, како то Маклуан чувено дефинише, и никад више међусобно повезаном свету у којем пословични „ефекат лептира“ узрокује дубоке глобалне последице чак и локалних феномена и догађаја.

Пандемија Ковид-19 имала је функцију својеврсног лакмус папира глобализације и показала је, inter alia, свеповезаност и свезависност планете без историјског преседана. Сви су изгледи да ће у будућности бити веома тешко, можда чак и немогуће, ограничити избијања зараза на епидемије, те ће се услед глобалне све-повезаности човечанство често суочавати са пандемијама. На том трагу се могу разумевати и недавна упозорења релевантних институција, али и доносилаца политичких одлука, која се тичу не само постојеће Ковид-19 пандемије, већ и потенцијалних будућих пандемија. Не само да је корона вирус и даље у популацију готово сваке земље на свету, упркос релативно високом броју вакцинисаних грађана, већ је свет суочен са новим здравственим изазовом у виду „мајмунских богиња“, које су ипак мања претња од короне – бар се тако чини на први поглед.

Јучерашње обраћање председника најмоћније државе света, Сједињених Америчких Држава, Џозефа Бајдена додатно оснажује изнесене песимистичке прогнозе. Током јавног обраћања поводом кампање за вакцинацију деце млађе од пет година у САД, Бајден је нагласио да је поред опште корона-вакцинације неопходно припремање и за „другу пандемију која долази“ и „које ће бити“, не наводећи шта је тачно подразумевао под тим, тј. да ли прогнозу пандемије неке већ познате болести или очекивања ерупције неке нове заразе у блиској будућности. О озбиљности Бајденове намере која сведочи о утемељености прогноза стручњака, говори и чињеница да је он у истом говору нагласио да се средстава за планирање „друге пандемије“ већ траже од америчког Конгреса већ за следећу, 2023. годину! Водећи медији у САД, али и у свету, већ су почели утркивање у одгонетању шта је тачно мислио под „другом“, тј. „још једном пандемијом“ амерички председник у свом последњем обраћању, и да ли већ у научним круговима постоје утемељена предвиђања таквог сценарија у скоријој будућности. Наравно, медији мање наклоњени председнику Бајдену и његовом естаблишменту сматрају да Бајден врши чисто политичку припрему терена за 2024. годину, када се очекују „прелазни избори“ (midterm elections) у САД, на средини његовог председничког мандата.

Уколико занемаримо све, потенцијално наравно веома могуће, утицајне политичке елементе и чиниоце целокупне пандемије, заиста је ретко наићи на стручњака који се не слаже са општом оценом научне заједнице да је корона донела тек прву праву глобалну пандемију, и да нам тек предстоји планетарна борба за заразним болестима. Штавише, предвиђања су таква да се очекује и да се време између сваке следеће пандемије скрати, што би увело глобализовано човечанство у неку врсту перманентне борбе са заразама и њиховим дубоким последицама, које се не заустављају само на здравственим, већ се преливају у све друге сегменте живота као што нам је то Ковид-19 пандемија болно показала.

Према садашњим стандардима и искуству, човечанство има снаге да се бори са највише једном пандемијом у десет година без тешких цивилизацијских последица. Уколико се пак суморна предвиђања стручњака обистине и борбе против различитих пандемија постану свакодневница нашег глобалног друштва, несумњиво је да ће наша ера бити историјски упамћена као „доба пандемија“ које ће обликовати личну и друштвену стварност наше и будућих генерација.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here