Home АНАЛИЗЕ Политичке последице пандемије у НР Кини

Политичке последице пандемије у НР Кини

6505
0
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Осим урушавања међународног кредибилитета НР Кине услед ширења коронавируса широм света, пандемија је изазвала и промене и на унутрашњој политичкој сцени ове државе. Неадекватно реаговање званичника у Вухану, одакле је кренуло ширење вируса, али и осталих надлежних органа у покрајини Хубеи изазвало је велико неповерење грађана Кине у способност власти да победи у борби против коронавируса. На то је власт у Кини морала да реагује хитно како би спречила тај тренд.

НЕПОВЕРЕЊЕ У СОПСТВЕНУ ВЛАСТ

Неповерење у кинеске власти је посебно ескалирало после смрти доктора који је први објавио могућност појаве епидемије, још средином децембра 2019. године. То је показало да је локално руководство града Вухана, било упознато са појавом заразе и да су покушали да прикрију ширење болести. Након смрти доктора јавност је сазнала и да је после његове објаве, којом је желео да упозори грађане на болест, ухапшен и приморан да потпише изјаву да је погрешио, јер је ширио лажне вести. Заједно са њим ухапшено је још 12 доктора из Вухана који су покушали да упозоре локалне власти и јавност на могућност избијања нове епидемије сличне САРС-у. Ови догађаји довели су до отварања електронске петиције којом су кинески држављани тражили тачно информисање о дешавањима повезаним са коронавирусом. Петиција је блокирана после само неколико часова, али и у том кратком периоду потписало ју је више од 400 хиљада људи.

Атмосфери неповерења додатно је допринело и то што се на званичном сајту Националне здравствене комисије, која објављује податке о епидемији, у једном тренутку појавио податак о броју умрлих који је био драстично већи од оног који је био претходног дана. Иако је после неколико минута информација исправљена и објашњено да је реч о грешци, то није смањило узнемирење грађана. Било је и примера да се на званичном сајту Националне здравствене комисије прикаже број новооболелих за готово две трећине мањи него претходног дана. И та грешка је исправљена након интервенција, али је тада већ било касно. Све то је допринело паду поверења у кинеске државне органе.

Како би се спречио такав тренд председник НР Кине Си Ђинпинг је морао да реагује.  Тако је донео одлуку да формира тим који ће се бавити смањењем политичке штете од последица епидемије, превасходно на унутрашњем плану. На чело тима постављен је Чен Јисјин ( Chen Yixin) генерални секретар Комисије за политичке и правне послове КПК и његов близак сарадник. Овај тим је већ 9. фебруара, преузео управљање мерама против епидемије, чиме је у пракси одузета самосталност руководствима региона и све њихове одлуке од тог тренутка одобрава врх Комунистичке партије Кине (КПК).  Централизацијом је спречено различито реаговање регионалних и локалних власти, које је изазивало и највише панике код грађана.

Имајући у виду да је локално руководство града Вухана, у почетку покушавало да прикрије ширење болести, кинеска Комунистичка партија је на седници 10. фебруара, посвећеној коронавирусу, ставила на „стуб срама“ градоначелника Вухана, због његових грешака. Верује се да је болест почела да се шири још половином децембра, али да је градоначелник Вухана у договору са регионалним властима провинције Хубеи, наредио да се не предузимају посебне мере, при чему ни једни, ни други нису известили Државни савет. Тек када су информације о епидемији стигле до Државног савета почеле су да се предузимају мере на спречавању ширења заразе. Тада је епидемија и пријављена Светској здравственој организацији како би о томе била обавештена и светска јавност. Упркос томе, ни тада нису предузете све мере ограничавања кретања и увођења карантина у граду Вухану, односно све док болест у  провинцији Хубеи није добила размере епидемије.

Чен Јисјин, шеф Тима за борбу против епидемије је као најодговорније лице за такво поступање идентификовао шефа медицинске службе провинције Хубеи, кога је одмах по доласку у провинцију сменио са дужности. Градоначелник Вухана у том тренутку није био смењен јер је то у надлежности Државног савета. Мада се није дуго чекало ни са том одлуком. У међувремену шеф Тима добија шира овлашћења по питању смене особа које су неадекватно реаговала услед појаве заразе и даје му се могућност да предлаже смене особа које на дужност поставља КПК.

Централни Комитет КПК и Државни савет Кине одржали су нови састанак 13. фебруара. Тема састанка је била иста као и раније – борба против епидемије. Разговарало се и о враћању поверења грађана у државно и политичко руководство и мере које се предузимају. На састанку су због низа пропуста смењени секретар КП провинције Хубеи, Ђианг Чаолианг ( Jiang Chaoliang), на чије место је постављен дотадашњи градоначелник Шангаја, Јинг Јонг (Jing Jong), као и секретар КП града Вухана Ма Гуоћианг (Ma Guoqiang) уместо кога је постављен Ванг Џонглин (Wang Zhonglin), досадашњи секретар КП града Јинан у провинцији Шандонг. Убрзо почиње са применом прецизних мера у борби против коронавируса не би ли се смањило ширење епидемије али и већ нанета политичка штета.

Уосталом, са ширењем болести и грешке које су почињене су постале јасније. Пољуљано поверење кинеске власти су покушале да врате и кроз проверене идеолошке мере за подизање морала грађана. У свим јавним наступима кинески функционери вирус дефинишу као физичког непријатеља кога кинески народ мора да победи заједничким напорима. Иначе, овај приступ у борби против пандемије с акцентом на заједничку борбу у својим обраћањима користили су и бројни политичари широм света, јер се показао делотворан. Истовремено, у јавном превозу се емитују родољубиве песме, док се на телевизији емитују филмови у којима се велича кинеска револуција и победа над јапанским окупаторима. У ТВ емисијама се у први план објављују приче о новим херојима који су то постали кроз жртвовање у борби против коронавируса. Истовремено је појачана контрола интернета и блокиране су све апликације, преко којих је било могуће приступити сајтовима који нису доступни у Кини, а говоре о болести мало другачије него што то раде званични кинески медији. Грађани су путем СМС стално упозоравани да не верују лажним вестима које објављују медији, који нису званично кинески. Све то је урађено у циљу обуздавања панике међу грађанима и поновног враћања поверење у сврсисходност и вредности кинеског друштва.

ПОЛИТИЧКЕ ЧИСТКЕ НЕИСТОМИШЉЕНИКА

У таквим нестабилним политичким околностима долази и до чистке у оквиру Комунистичке партије Кине. Политичку ситуацију услед пандемије користи председник Кине Си Ђипинг и склања са политичке сцене све оне који су повезани са фракцијама у Комунистичкој партији Кини, које покушавају да ограниче његову моћ. Све их замењује онима који су му лојални, како на државном, тако и на локалном нивоу. Истовремено, председник Кине преузима улогу лидера и ауторитета који брине о добробити грађана, док комплетне активности у оквиру борбе против пандемије предузима Државни савет на челу са премијером Ли Кећангом. Суштински одговорност за све одлуке се преносе на премијера, тако да уколико би дошло до било каквог нежељеног развоја епидемије или грешака оне би биле приписане искључиво њему. За успешност у борби против вируса, заслуге би ишле председнику.

Иначе, у свом првом обраћању јавности 15. фебруара председник Кине Си Ћинпинг је потврдио да је врх државе имао податке о ширењу епидемије у директном контакту између људи, скоро две седмице пре него што је званично објављено. Он је навео да је још 7. јануара, на састанку ЦК Политбироа КПК, захтевао предузимање мера за заустављање епидемије, да би 20. јануара издао смернице из своје надлежности, о поступању званичних органа у овој ситуацији. Нагласио је да поједини регионални и локални руководиоци, али и највиши државни лидери, нису благовремено и ефикасно реаговали, што је допринело да се епидемија још више прошири. Истакао је да ће због тога против одговорних лица бити предузете мере дисциплинске и партијске одговорности.

Тиме је још једном потврдио кривицу локалних функционера и опрао свој имиџ лидера. Чињеница је да независно од тога каква ће друштва бити на крају коронавируса, да ли ће или неће бити другог таласа, председник Кине Си Ђипинг показао је да из сваке ситуације, ма колико била лоша, излази као победник. Независно од тога да ли је реч о међународном или унутрашњом плану за сада је успевао да, на крају, све преокрене у своју корист. То је показао и кроз демонстрацију хуманитарне стране Кине кроз помоћ пре свега европским државама, када су биле под најјачим ударом коронавируса.

МЕЂУНАРОДНА ПОМОЋ И ПОПРАВКА ИМИЏА

Имајући у виду да је на глобалном нивоу током марта дошло до ширења вируса, да би побољшала међународни имиџ и кредибилтет, Кина се ангажовала на пружање међународне помоћи. Пре свега у слању донација медицинског материјала и тимова широм света. За пружање помоћи, бар на почетку, Кина није постављала питање односа са том земљом којој се помаже, нити како су се понашале те државе током највећег удара коронавируса у Кини. Подсетимо да највећи број земаља није послао никакву помоћ Кини тада.

Након добрих спољнополитичких потеза кинеске власти и геополитичког позиционирања Кине на међународној сцени кроз донацију медицинске опрема, долази до новог урушавања кредибилитета. Велики број земаља који су добили или су купили медицинску опрему из Кине указали су да део опрема није добар и да не испуњава стандарде.

По старом опробаном рецепту и овај проблем је решен тако што је одлучено да све одлуке које се тичу донације и извоза медицинске опреме доноси искључиво Државни савет. Тиме се поново централизује доношење одлука. Фокус је био на правној регулацији великог броја медицинских испорука, (донација и продаје), које су током априла свакодневно упућиване из Кине широм света. Донети су нови царински прописи, према којима се захтева да сва роба која се донира мора да има сертификате о произвођачу и квалитету. Што је још битније, инструменти и материјал који немају одобрење од кинеске „Агенције за лекове и медицински материјал“ да могу да се користе у Кини, не могу се продавати, нити донирати. Ово је значајно смањило број и врсту робе која се донира.

Foto: Pixaby
Foto: Pixabay

Проблем је настао јер је током пандемије велики број компанија купио или почео производњу дела медицинског материјала, првенствено маски и рукавица, који не испуњавају стандарде, тако да им је у том тренутку било јефтиније да их донирају него да их чувају или уништавају. Посебно у случају када земље које примају донације саме организују транспорт. Поједине земље Европе, незадовољне квалитетом, овакву робу су вратиле. Да би спречила даље нарушавање своје репутације као произвођача, Кина је увеле мере којима се у потпуности онемогућује даља продаја или донација оваквих производа.

Власт се суочила са још једним проблемом – бројне кинеске компаније почеле су да производе које продају, представљају као донације. На тај начин су избегавали плаћање пореза и царина, а уз то су добијали и ослобађање од пореза, на хуманитарном плану. Нове мере су прописале да све донације у медицинском материјалу, које дају правна лица и компаније, морају, такође, да буду одобрене од стране Државног савета Кине. Такође, захтевало се да купљена роба мора да буде физички одвојена и обележена, тако да се јасно разликује од донације. Овај пропис по коме се за све донације мора добити одобрење Државног савета, проширен и на поједина медицинска средства која компаније продају страним купцима. То се првенствено односило на респираторе и слична медицинска средства. Компаније које производе, могу без ограничења продавати ове производе, али време и начин испоруке морају бити одобрени од стране Државног савета.

И овде постоји политичка позадина. Суштина је да влада Кине тиме жели да контролише када и коме иду ови производи и да усмерава где ће шта ићи, у зависности од позитивног ефекта који овај поступак може да има на сопствену али и међународну јавност.

Један број азијских земаља, као што су Индонезија, Малезија и Камбоџа, су од Кине купили респираторе. И док је Камбоџа купљена средства добила у предвиђеном року, друге две земље још чекају на испоруку. Иако им је званично саопштено да, због великог броја захтева, кинеске компаније не могу да произведу довољан број уређаја да би испунила све наруџбине, истовремено кинески медији објављују да Кина донира 1.000 респиратора Њујорку. Да би се схватио потез Пекинга треба имати на уму и да су раније Индонезија и Малезија, примиле хуманитарну помоћ од „Тајвана“, од око 10 милиона маски, што је изазвало негодовање Кине.

Почетком априла Влада НР Кине је донела две нове уредбе по питању извоза и донације медицинског материјала и средстава, које су ступиле на снагу 1. и 13. априла с циљем да се заштити углед Кине и кинеских произвођача, али и купаца и корисника кинеских производа. Наиме, због велике потражње медицинског материјала и инструмената, појавио се један број нелегалних произвођача и компанија, које производе и продају робу веома лошег квалитета по високој цени. Такође, појавио се значајан број лажних представника појединих компанија, па чак и из европских земаља који поседују фалсификована одобрења од појединих држава, да могу у њихово име да купују медицинске инструменте, првенствено респираторе. Они у сарадњи са домаћим компанијама откупљују огроман број ових уређаја, а потом их препродају по огромним ценама. Наводно је почетна цена респиратора била око 6.000 евра, док је касније вредност дошла и до 43.000 евра. То је довело до тога да су поједине државе које су купиле и платиле респираторе, остале без њих, јер их је неко у њихово име преузео.

Све те нове мере по питању контроле извоза медицинског материјала и опреме довеле су до одређених застоја. Јасно је послата порука Пекинга да ниједна роба која не испуњава кинеске царинске и безбедносне прописе неће бити пропуштена. И да се углед Кине може опет заштити централизацијом одлука и контролом. У том контексту, интересантно је да су анализом Института за епидемиологију НР Кине дефинисани основни аспекти спречавања ширења и сузбијање епидемије, а један од првих је јединствен и ефикасни систем командовања.

У складу са тим, током пандемије главна одговорност вођења борбе против епидемије била је у надлежности КП Кине, која је успоставила централизовани систем руковођења. То се показало као успешан начин за управљање кризом и решавање текућих проблема. Председник Кине Си Ђинпинг је лично „руководио“ кинеским одговором на епидемију и при томе успео да донекле поправи међународни имиџ Кине, а реши се и политичких противника у Кини. У сваком случају, председник је и из ове кризе изашао као победник.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here