Шахмар Хаџијев, Виши саветник, Центар за анализу међународних односа (AIR Center)
Текуће тензије између Азербејџана и Јерменије у Јужном Кавказу представљају претњу по регионалну безбедност и стабилност. Треба имати на уму да Јерменија није вољна да потпише послератни мировни споразум са Азербејџаном, којим би се признао територијални интегритет обе државе, што повећава ризик од избијања будућих конфликта између две државе Јужног Кавказа. Нажалост, током протеклих неколико месеци, дошло је до озбиљних ескапација у Карабаху. Активности руског контингента миротвораца, усмерене на превенцију конфликта у региону, нису биле довољне ефективне како би се одржала контрола над ситуацијом на терену или спречиле нелегалне активности Јерменије у региону Карабаха.
Четрдесетчетвородневни рат је отворио нове могућности за Јерменију да пружи подршку потпуној регионалној економској интеграцији. Азербејџан и Јерменија су потписали Новембарску декларацију, уз медијацију Москве, 10. новембра 2020. године, чиме су окончане војне операције. Москва је постала главни гарант прекида размене ватре и одржавања мира, те је упутила свој контингент миротвораца у Карабах, дуж коридора Лачин. Након постизања договора о прекиду размене ватре, потписивање коначног мировног споразума између Јеревана и Бакуа постало је кључно питање. Изгледа да Јерменија није у могућности да прихвати чињеницу да је Карабах део Азербејџана, као што је то признато резолуцијама УН.
Данас, и даље можемо поставити следећа критична питања: шта је проблем и због чега две стране не могу потписати коначни мировни споразум ради пружања подршке трајном миру у региону? Приликом давања одговора на та питања, важно је споменути четврту клаузулу Новембарске декларације, која наводи да све нелегалне снаге Јерменије упућене у Карабах морају напустити тај регион. Међутим, нелегални транзит јерменских оружаних снага и наоружања у Карабах изазвао је озбиљне ескалације и довео до страдања на обе стране.
Један од тих крвавих сукоба догодио се 05. марта 2023. године, када су азербејџански официри убијени након што су оружане снаге Азербејџана зауставиле јерменски конвој за који се сумњало да преноси наоружање у Карабах. Важно је истаћи да су, након блокирања пута Лачин за нелегални транзит наоружања, Јермени почели да користе нелегалне путеве за снабдевање Карабаха наоружањем. Овај сукоб резултирао је смрћу два азербејџанска обицира и три јерменска званичника.
Ова крвава ескалација догодила се док су Јерменија и Азербејџан наставили са вођењем дискусија о могућности потписивања мировног споразума, уз медијацију ЕУ. Поред тога, 01. марта 2023. године, азербејџански званичници су се сусрели са представницима етничких Јермена који бораве у азербејџанском региону Карабах. Овај састанак је одржан у штабу привремене руске мировњачке мисије, смештеном у граду Хоџали. Две стране дискутовале су о кључним питањима, као што је реинтеграција јерменских становника региона Карабах у азербејџанско друштво.
Све позитивне динамике и интеракције између Јермена који живе у Карабаху и Азербејџана могу донети наду у одрживи мир. Међутим, последњи сукоб у Карабаху, који је резултовао губитком људских живота на обе стране, поново је показао да је свака мирна средина врло крхка, те да може доћи до озбиљних ескалација у региону.
До сада, континуирани нелегалвни војни транспорт из Јерменије у регион Карабаха представља главну претњу по безбедност и стабилност. Како је навело Министарство одбране Азербејџана, „транспорт људства, муниције, мина, као и друге војне опреме из Јерменије за потребе нелегалних јерменских оружаних група на територији Азербејџана, где су привремено упућене руске мировњачке снаге, интензивиран је последњих дана“. Тачније, транспорт се спроводи ноћу и током лоших временских услова, током магле.
Поред претходно наведених активности, јерменске снаге су такође спровеле и нелегалну изградњу путева, градећи нове путеве дуж неколико рута које пролазе кроз планинске и небетониране области, а такође проширују и старе путање. Очигледно је да су, по затварању Лачина за кретање наоружања ка Карабаху, Јермени почели да траже алтернативне руте. Интересантно је истаћи да је руски контингент миротвораца прекршио у неколико наврата Новембарску декларацију давањем пратње јерменским возилима током нелегалних посета азербејџанској територији. Ово јасно показује да мировна мисија није заинтересована за потписивање коначног мировног споразума између Јеревана и Бакуа. Пружањем подршке марионетском режиму у Карабаху и допремању наоружања, миротворци само стварају оквир за будуће конфликте. Поред тога, став Ирана, који дели границу са Азербејџаном и Јерменијом, по питању послератне ситуације, представља још једну препреку у промовисању регионалне стабилности и безбедности. Иранске претње и опсежне војне вежбе на граници са Азербејџаном усмерене су ка исказивању подршке Јерменији и застрашивању Азербејџана. До сада, кроз пружање подршке сепаратистима у Азербејџану и у Украјини, Техеран је прекршио основне принципе међународног права.
По питању позадине наведених развоја ситуације, Министарство одбране Азербејџана је нагласило да су „преузете неопходне локалне контролне мере од стране оружаних снага Азербејџана како би се спречила употреба земљаних путева северно од Лачина за нелегалне активности, као и да би се спречило погоршање ситуације кроз транспорт наоружања и муниције од стране Јерменије и чињење потенцијалних провокација“. Азербејџан подржава мир и стабилност у региону, те захтева да миротворци поштују све клаузуле Новембарске декларације и престану да подржавају нелегалне акције јерменских оружаних јединица.
Оно што је значајно напоменути јесте да су, током последњих неколико година, Европа и Запад потпомогли интензивирању мировних преговора између Јерменије и Азербејџана. На пример, 20. марта, током телефонског разговора државног секретара САД Ентонија Блинкена и премијера Јерменије Никола Пашињана, Блинкен је истакао да ће Сједињене Америчке Државе наставити да подржавају разговоре између Јерменије и Азербејџана. То показује да су САД заинтересоване за дугорочан мир у Јужном Кавказу, узевши да је текући рат у Украјини променио цео геополитички крајолик. Азербејџан, као поуздан партнер Европе у области енергетике, наставља да подржава европску енергетску безбедност, те је та држава врло важан мост између Европе и Азије. Нови конфликт у Јужном Кавказу може угрозити критичне енергетске инфраструктуре које су од кључног значаја за интересе Запада. На крају, јасно је да мировни процеси изискују много времена, али озбиљне ескалације у региону захтевају да две стране начине одлучујуће кораке ка мировном процесу. Упркос чињеници да су Јерменија и Азербејџан начинили одређени напредак, остају и даље кручни изазови. Отварање линија транспорта, присуство противпешадијских мина, као и питање затвореника, и даље остају најозбиљнији проблеми. Бриселски самит лидера Јерменије и Азербејџана, уз медијацију ЕУ, као и састанак министара спољних послова Јерменије и Азербејџана у “Кући Блерових“ у Вашингтону, главни су догађаји за дискусију о свим критичним питањима. Мировни преговори под оком САД и Европе су кључни за регион, а Јереван би требало да прикаже вољу за достизањем дуго чеканог одрживог мира.
